Liberalizacija električne energije spala na dva slova - Još 5.000 firmi će od 2014. birati svog snabdevača strujom

Iako su potrošači električne energije na visokom naponu od početka ove godine u obavezi da kupuju struju direktno na tržištu, na korak da promeni snabdevača odlučio se samo "Messer Tehnogas". Ostalih 26 kupaca, kojima je prestalo pravo na javno snabdevanje, potpisalo je ugovor sa "Elektroprivredom Srbije" (EPS).

- Ugovori koje je EPS potpisao sa 26 kupaca na visokom naponu jesu snabdevanje na slobodnom tržištu jer je i EPS učesnik na tom tržištu. Svi kupci, koji po Zakonu o energetici nemaju pravo na javno snabdevanje od 1. januara 2013. godine, osim kompanije "Messer", potpisali su ugovore o potpunom snabdevanju sa "Elektroprivredom Srbije" – potvrdili su "eKapiji" u EPS-u.

EPS je 31. januara jednokratno podigao cenu struje za skoro 70% za kupce na visokom naponu, samo mesec dana nakon liberalizacije tržišta za tu kategoriju. Zbog tog povećanja cene električne energije, "Messer", koji ima udeo 5% od ukupne potrošnje svih kupaca na otvorenom tržištu, potpisao je ugovor sa slovenačkom kompanijom GEN-I.

- Cenovnim šokom, Srbija je dobila 30% višu cenu struje od Nemačke, iako je do tada uvek imala veoma konkurentne cene. To je dramatično negativan uticaj na Srbiju kao industrijsku lokaciju. Nismo bili pripremljeni na takvo drastično poskupljenje. U Srbiji nijedna kompanija nije imala iskustva u saradnji sa bilo kojom drugom kompanijom koja se bavi prodajom električne energije, osim sa EPS-om, niti smo imali iskustva u tome kako funkcionišu inostrane berze struje. Odlučili smo da ipak preuzmemo rizik. Zbog povoljnije cene, prvi u Srbiji smo umesto EPS-a izabrali drugog dobavljača i zaključili ugovor o snabdevanju električnom energijom sa kompanijom GEN-I – rekao je za "eKapiju" Ernst Bode, direktor kompanije "Messer Tehnogas".

(Foto: Jelena Đelić)

Naš sagovornik ističe da su veoma zadovoljni zbog ispravne odluke i da imaju dobru saradnju sa slovenačkom kompanijom.

- Iako su troškovi električne energije i dalje veći od istih troškova u Nemačkoj. Iako i dalje struju plaćamo 50% više nego ranije, u poređenju sa EPS-ovom ponudom, snabdevanjem od GEN-I-ja ostvarili smo značajnu uštedu – napominje Bode.

Na spisku industrijskih kupaca kojima je prestalo pravo na javno snabdevanje je šest firmi u restrukturiranju, sedam firmi u privatnom vlasništvu, a ostatak su javna preduzeća.

Kod Agencije za energetiku licencirana su 63 snabdevača, od kojih je 27 aktivno. Interesovali smo se kod privatnih firmi zašto su uprkos poskupljenju izabrali da nastave kupovinu struje od EPS-a a ne od nekog od ovih 27 snabdevača.

Od firmi "Titan Cementara", "Holcim", "Lafarge" i "Sirmium Steel" nismo uspeli da dobijemo odgovor, kao ni do "Fiat automobili Srbija".

Na pitanje "eKapije" zašto je NIS ad Rafinerija nafte Pančevo odlučio da potpiše sa EPS-om ugovor s obzirom na to da je EPS povećao cenu struje početkom godine, iz NIS-a smo dobili odgovor:

- Ugovor sa EPS je bio potpisan u skladu sa rezultatom otvorenog tendera, stanjem na tržištu elekrtične energije nakon njegove delimične liberalizacije i u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije, kao i na osnovu činjenice da ova kompanija ponudila NIS-u najbolje uslove vezane za isporuku električne energije.

U toj kompaniju kažu da bi u narednom periodu razmotrili mogućnost potpisivanja ugovora sa drugim snabdevačem, kao uslove navode - konkurentne komercijalne uslove, i uz to obezbeđenje garancije stabilne i redovne isporuke neophodnih količina el. energije za neometan rad NIS-a.

Iako je od početka godine formalno otvoreno oko 10% tržišta električne energije, Aleksandar Macura, samostalni konsultant za energetiku, smatra da slobodno tržište električne energije danas ne postoji.

- Sve je u rukama države, pri čemu ne mislim na pitanje privatizacije EPS-a, već na to da li država želi normalno preduzeće koje će da pravi profit dok će politiku da vodi Vlada. U ovakvoj situaciji sve je moguće i slobodno tržište to zapravo nije jer EPS nije preduzeće. EPS troškove svog poslovanja još može da prebaci na druge aktere, a EPS-om se ne upravlja sa jasnim poslovnim ciljem. EPS čak nije ni vlasnik "svoje" imovine. Sa druge strane, mnogi poslovi u Srbiji postoje samo zato što je cena struje bila takva kakva je bila pa ćemo i na strani tražnje možda videti pomeranja ozbiljnih razmera. Dosta kupaca koji su u obavezi da sklapaju ugovore uopšte nije u stanju da plaća električnu energiju, a firme koje su bile u restrukturiranju su imale i zakonsko pravo da to rade - napominje naš sagovornik.

Tender za rezervnog snabdevača do kraja 2013.

Veliki industrijski potrošači koji nisu uspeli na vreme odnosno do 1. januara da sklope ugovore sa nekim od snabdevača struje na domaćem tržištu, imali su pravo da se snabdeju strujom kod rezervnog snabdevača u trajanju od 60 dana. Vlada Srbije je odlučila da privremeni rezervni snabdevač bude EPS.

Kako saznajemo u tom javnom preduzeću, nijedan kupac koji se snabdeva na visokom naponu, odnosno prenosnom sistemu, nije bio na rezervnom, već na potpunom snabdevanju.

U Ministarstvu energetike su "eKapiji" rekli da se raspisivanje tendera za rezervnog snabdevača može očekivati posle usvajanja izmena Zakona o energetici, a najkasnije do kraja godine.

Drugi udar liberalizacije tržišta struje

U sledećoj fazi otvaranja tržišta električne energije, koje će uslediti od 1. januara 2014. godine, na tržište bi trebalo da izađe između 4.000 i 5.000 preduzeća. Prema najavama Ministarstva energetike, u sistemu javnog snabdevanja ostaće samo domaćinstva i mali kupci električne energije (pravna lica i preduzetnici sa manje od 50 zaposlenih i ukupnim godišnji prihodom u iznosu do 10 mil EUR), dok će kupci na srednjem naponu i deo kupaca na niskom naponu snabdevanje ugovarati na tržištu.

- Ukupna potrošnja ovih kupaca iznosila je 5,5 TWh u prošloj godini. Između ostalog, u ovoj grupi kupaca su kako velika, tako i mala i srednja preduzeća koja predstavljaju najzdraviji deo srpske privrede – navode u Ministarstvu energetike.

Prvi čovek "Messer Tehnogasa" kaže da nije uveren da će 1. januara 2014. godine doći do drugog talasa liberalizacije tržišta za potrošače na srednjem naponu.

- Možda će to ipak potrajati malo duže, iako bi EPS, sa 30.000 zaposlenih, trebalo da ima administrativne sposobnosti da pripremi tržište i zaključi sve ugovore.

Bode očekuje da će ubuduće ponuđena cena i fleksibilnost snabdevanja svakako biti presudan faktor pri izboru dobavljača električne energije.

- Cene trgovaca strujom trebalo bi da se vezuju za cenu na evropskim berzama, tako da cena za krajnjeg korisnika zavisi od kretanja na tim berzama. EPS je ipak proizvođač struje i svoju cenu može da formira na povoljniji način ako želi, ali treba da ima želju da bude konkurentniji od bilo kog trgovca strujom i treba ih ubediti da je bitnije podržati srpsku industriju nego izvoziti jeftinu struju.

Da cenu struje za naredni period nije lako predvideti potvrđuje i Macura budući da se na kratak rok "sve može promeniti preko noći odlukama države".

- Tek kada budemo videli jasno koja je ideja države u pogledu EPS-a moći ćemo da se ozbiljnije bavimo prognozama. U Hrvatskoj se desilo da je HEP počeo da gubi mušterije, mada se bitka vodi na nešto višem nivou cena. Pogled na cene električne energije na berzama u regionu takođe može da nam pomogne da shvatimo da će, ako se zaista steknu uslovi za formiranje slobodnog tržišta, samo dobro vođeni EPS moći da bude regionalno konkurentan a da posluje po pravilima koja važe za evropsko tržište električne energije što je obaveza preuzeta Ugovorom o energetskoj zajednici.

Nakon otvaranja tržište električne energije za firme, predviđeno je da od 1. januara 2015. i domaćinstva mogu slobodno da biraju snabdevača na tržištu, s tim da će zadržati mogućnost da koriste javno snabdevanje.

Suzana Obradović