Obećanja pune čašu samo do pola - Koliko je državni program podrške učinio za razvoj industrije informacionih tehnologija?

Nijedna grana industrije u Srbiji neće moći uspešno da se razvija bez razvijenog IT sektora, izjavio je pre nekoliko dana državni sektetar u Ministarstvu telekomunikacija Stefan Lazarević, i još jednom potvrdio dobro poznatu činjenicu – informacione tehnologije su privreda budućnosti.

No, srpski IT sektor, dugo je "gurao" punom parom i bez državne podrške (a ponekad i uz saplitanje), pre nego što je ove godine konačno dospeo u žižu interesovanja zvaničnika.

Kada je proletos usvojena dugoočekivana Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija (posle ogromnog angažovanja i insistiranja struke), privrednici su je pozdravili, ali nisu propustili ni da iskažu skeptičnost prema njenim budućim rezultatima.

Dokle se stiglo pola godine kasnije? Akcioni plan za sprovođenje Strategije donet je, kao što je i najavljeno, početkom juna, istina, ne uz preveliku medijsku pažnju, niti angažovanje Vlade da ga predstavi javnosti.

Njime su bliže definisani koraci u nekoliko oblasti: podrška za IT preduzetništvo i "start up" projekte, olakšice za softverske kompanije, podrška izvoznicima, unapređenje zakonskog okvira, unapređenje obrazovanja i promotvna kampanja.

Šta je u praksi urađeno i koliko je ovaj državni program podrške zaista značio privrednicima, "eKapija" je pitala Milana Šolaju, direktora Vojvođanskog IKT klastera koji imao aktivnu ulogu u celom procesu oblikovanja programa.

Uprkos činjenici da su se, prema mišljenju našeg sagovornika, u konačnom tekstu Strategije, "našli i neki elementi kojima tu nije mesto i koji mogu biti kontraproduktivni, na šta je i ukazivano predstavnicima vlasti", on kaže:

- Najpozitivnije je to što smo po prvi put u istoriji dobili kakvu-takvu Strategiju koja je posvećena isključivo informacionim tehnologijama. To je najveći značaj tog dokumenta.

Informacione tehnologije došle su u fokus zanimanja javnosti i sve više ljudi shvata o čemu je reč, a sve je više i mladih koji se interesuju za studije IT-a, jer uviđaju da u ovom sektoru skoro da nema nezaposlenih.

- Pozitivno je, dakle, što se stvaraju preduslovi za snažan dalji razvoj sektora – kaže Milan Šolaja.

Značaj popularizacije industrije informacionih tehnologija ističu i u samom Ministarstvu finansija.

- Rezultat promotivne kampanje, koja je vođena tokom maja i juna na društvenim mrežama i na televiziji, jeste još veće interesovanje mladih za fakultete iz ove oblasti. Na beogradskom ETF-u na primer, ove godine za svako budžetsko mesto prijavilo se po tri kandidata, a povećanje je zabeleženo i na Elektronskom fakultetu u Nišu i FTN-u u Novom Sadu – kaže za "eKapiju" Jasna Matić, savetnica za konkurentnost i ekonomiju znanja u Ministarstvu finansija i privrede.

Dobar start za "start up"

Mladim kompanijama, koje tek uobličavaju svoj pravac razvoja, svaka pomoć je dobrodošla. Zbog toga je program Ministarstva finansija i privrede "Startup Srbija", za podršku "star up" projektima", dočekana uz pohvale.

U okviru te inicijative, raspisan je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava ta tehnološke "star up"-ove koji se IT delatnošću ne bave duže od dve godine, i koji sa investitorom ima zaključen ugovor o sufinansiranju realizacije predloženog projekta. Preduzeća mogu da dobiju do 50% potrebnih sredstava, odnosno maksimalno 25.000 EUR.

"Startup Srbija" takođe predviđa posredovanje države između svih učesnika: onih koji imaju ideje sa onima koji znaju kako ih realizovati, onih koji imaju novac sa onima koji imaju dobre projekte, onih koji imaju rastući biznis sa onima koji traže posao itd.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava otvoren je do 15. novembra, ali kandidati neće čekati taj rok, već se prijave razmatraju po roku dospeća.

- To je pozitivan primer, ali treba sačekati rezultate i videti da li će se program zaista realizovati onako kako je i predstavljen. Nadam da se neće ostvariti najave ministra finansija i privrede i da će se najavljena finansijska podrška pretvoriti u podršku "u naturi" kroz pravo korišćenja poslovnog prostora novoizgrađenog parka na Zvezdari ili u "Microsoft" licencama – smatra Milan Šolaja.

Minus

Za najveći promašaj države, od usvajanja Strategije, direktor Vojvođanskog IKT klastera smatra to što je, na inicijativu Fiskalnog saveta, iz dokumenta izbačena odredba po kojoj bi domaće IT kompanije bile oslobođene plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost, iako je ta tačka ušla i u Akcioni plan.

Fiskalni savet se, inače, usprotivio ovoj meri, uz obrazloženje da bi ona predstavljala "grubo kršenje principa poreske pravičnosti i socijalne solidarnosti". Kako je tada objavljeno, trošak za budžet po osnovu olakšica za isplatu doprinosa za zaposlene u IT industruju trebalo je da bude oko 3 milijarde dinara godišnje.

- Mislim da je tu Ministarstvo finansija i privrede potpuno podbacilo. Ova mera je bila dobro osmišljena, i bila bi značajna pomoć kompanijama, dok bi poreska zahvatanja ostala netaknuta. Umesto da brani sopstvenu meru, ministar finansija i privrede je odlučio da posluša preporuku Fiskalnog saveta. Potpuno neshvatljivo i apsolutno neargumentovano – kaže naš sagovornik.

Realizacija – u povoju

Ono što se od Strategije možda i najviše očekivalo, jeste podrška izvozu IT proizvoda i usluga, gde se krije najveći potencijal za zaradu. Akcionim planom Vlade predviđena je pomoć u tri segmenta: informacije o inostranim tržištima, novi instrumenti za finansiranje izvoza, kao i predstavljanje srpskih rešenja strancima.

Koraci su sitni, ali pomaka ima.

- Srbija se prijavila da u oktobru bude zemlja-partner na najvećem IT sajmu Bliskog istoka i Afrike - "Gitex", u Dubaiju, gde će petnaestak naših firmi imati priliku da se, uz veliki publicitete koji status zemlje partnera nosi, predstavi na tržištima koja doživljavaju veliku ekspanziju - kaže Jasna Matić za "eKapiju".

Na konkursu za podršku izvoznicima koji Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) raspisuje svake godine, u 2013. uvedena je mogućnost dodeljivanja sredstava za lokalizaciju softvera i zaštitu intelektualne svojine, pa su se neke naše IT firme za to i prijavile i za to su im odobrena sredstva, dodaje sagovornica.

Ipak, većina aktivnosti iz Akcionog plana još čeka na implementaciju.

Ima tu dosta pozitivnih stvari – za neke je potrebno mnogo pripreme, druge još treba precizirati, a za treće bi bilo najbolje da se tu nisu ni našle, kaže Milan Šolaja.

- Na primer: predstavljanje mera za podršku IT industriji najvećim svetskim multinacionalnim kompanijama, umesto da se ove mere promovišu domaćoj IT industriji - pojašnjava on.

Kada se sve sabere, rezultat je šarenolik.

- Pitanje je, dakle, da li je čaša napola puna ili je poluprazna? Pošto sam optimista, čaša je za mene uvek napola puna, a što se tiče rezultata, oni tek treba da se vide, implementacija mera iz Strategije je tek na početku – zaključuje on.

M.S.

Za detalje Akcionog plana sprovođenja Strategije podrške i razvoja IT sektora:

Preuzmite PDF dokument

Ministarstvo finansija Republike Srbije

PU Vojvođanski IKT klaster

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Fiskalni savet Republike Srbije

Elektronski fakultet Niš

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA

Vojvođanski IKT klaster

Milan Šolaja

Jasna Matić

pomoć IT industriji

Strategija podrške industriji informacionih tehnologija

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija

Akcioni plan za sprovođenje Strategije pomoći IT industriji

start up

start ap

ETF

FTN Novi Sad

tehnološki park Zvezdara

IT industrija

industrija informacionih tehnologija

podrška it industriji

podrška industriji informacionih tehnologija

pomoć softver

izvoz softvera

domaće IT kompanije

studije IT

programeri

programiranje

Akcioni plan Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnolologija

podrška start up projektima

podrška za start up projekte

Dubai

Gitex

Giteks

zaštita intelektualne svojine

lokalizacija softvera