Vremenska mašina za obilazak mamuta u Viminacijumu - Na jesen se otvara podzemni muzej u kome će vladati atmosfera od pre pet miliona godina

(Foto: viminacijum.org.rs)

Vremeplov koji će putnike spuštati u duboku prošlost, u svet mamuta na ušću preistorijske Morave u Panonsko more, proradiće na jesen, najavljuju arheolozi Viminacijuma. Oni su osmislili podzemni muzej u kome će vladati atmosfera od pre pet miliona godina, kada su savanama i močvarama današnjeg starog Kostolca lutala krda preistorijskih životinja.

U viminacijumsku vremensku mašinu ulaziće se putem s vidikovca iznad površinskog ugljenokopa Drmno. Odatle, sa visine od stotinak metara puca pogled na stotine metara duboku dolinu koju su iskopali rudarski bageri. U njoj se ponegde vide mrlje belog peska Panonskog mora u crnom prostranstvu okamenjenog preistorijskog rastinja - uglja.

- Ideja nam je da u muzeju duboko ispod zemlje stvorimo atmosferu iz miocena, da posetioci dožive vreme od pre pet miliona godina. Da šetaju kroz pesak preistorije pre nego što stupe na kamenom popločane ulice prestonice rimske provincije Gornje Mezije - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka "Viminacijum".

U podzemnom paleološkom muzeju biće izloženi skeleti mamuta Vike, pronađenog 2009. godine nedaleko od Carske grobnice i njenih rođaka koji su iskopani prošle godine iz dubine lesnog brda Nosak.

Arhitektonsko rešenje za muzej-vremeplov pravi Emilija Nikolić, koja je projektovala i naučno-istraživački centar i rekonstruisala rimski amfiteatar.

- Da bismo posetiocima što vernije predstavili svet mamuta, odlučili smo da fosile prikažemo zajedno s tlom u kome su otkriveni. Iz slojeva tog tla moći će da se tumači istorija ovog dela sveta - kaže arheolog mr Nemanja Mrđić.

On je s mr Sašom Redžićem, mr Mladenom Jovičićem i mr Ilijom Dankovićem prošlog juna u patroli kraj sveže otkopane litice površinskog kopa uočio kosti preistorijskih divova kako se bele u žutom lesu brda Nosak.

- Izveli smo jedinstven tehnički poduhvat kad smo iz litice brda Nosak, koje su prepolovili rudarski bageri, isekli blokove lesa s kostima mamuta. U specijalnim kontejnerima transportovali smo ih vučnim vozom u blizinu budućeg muzeja. Sada nas čeka još teži zadatak, prebacivanje Vike s tlom na kome počiva. Dogovorili smo se da ona, kao glavna zvezda, mora prva da uđe u muzej - kaže mr Mrđić.

Fosil mamuta, star oko pet miliona godina, jedinstven je u svetu po tome što mu je skelet ostao očuvan tamo gde je životinja uginula, kada se zaglavila u močvari delte pra-Morave.

- Vika je bliža muzeju od Noskića, ali leži na ivici provalije kopa od koje je uspon puta veliki. Zbog težine bloka tla s fosilom, preti zaglavljivanje vučnog voza i zato ponovo formiramo multidisciplinarni tim za izvođenje poduhvata kakav nije izveden nigde na svetu - kaže prof. dr Miomir Korać.

Dugo doba mamuta

Ugledni naučni časopis "Vatermeri internešnel" nedavno je objavio rezultate istraživanja starosti fosila mamuta "Noskića".

- Istraživači Univerziteta u Novom Sadu, pod vođstvom dr Slobodana Markovića, u saradnji s laboratorijama u Velikoj Britaniji i Danskoj utvrdili su da su "Noskići" stariji od 180.000 godina. Njihove rezultate potvrdili su i istraživači Univerziteta u Milanu, koji su analizirali i uzorke tla na kome leži Vika i pretpostavljaju da fosili Vike i Noskića mogu da budu međe dugog perioda u kome su ovde živeli mamuti - kaže mr Nemanja Mrđić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 06.08.2013.)