Plastenici, budućnost malih poseda - Može li porodica da živi od 2 hektara?

Ukrupnjavanje poseda je potreba. Ograničavajući faktor mogu biti male parcele. Međutim i ovakva poljoprivredna gazdinstva mogu postati značajan izvor prihoda.

Zasnivanje određenih vrsta proizvodnje, na njima, prema analizama PKS mogu da uposle dodatnih 250 hiljada novih farmera, voćara, vinogradara, piše rts.rs.

U evropske tokove treba uključiti i srpsko selo. To bi značilo i ukrupnjavanje poseda, jer su naše male parcele neisplative. Ali i tu ima mesta za zaradu. Zasnivanje određenih vrsta proizvodnje, na njima, prema analizama Privredne komore Srbije, mogu da uposle 250 hiljada novih farmera, voćara i vinogradara.

Vladimir Bajčić iz Bačinca kod Smederevske Palanke odlučio je da se bavi proizvodnjom paradajza i paprike u plastenicima. Ove godine će na četvrt hektara ubrati preko 50 tona paradajza. Vladimir i njegova supruga Sonja, vratili su se u svoje selo posle studija u Beogradu, uložili u jedan plastenik, a za iduću godinu planiraju podizanje još jednog.

- Imamo 3,5 hektara obradive zemlje, što je relativno mala površina za neku ozbiljnu ratarsku proizvodnju. Mi smo se odlučili da to intenziviramo i da se bavimo povrtarstvom, jer to može veoma uspešno da se radi na maloj površini - kaže Vladimir Bajčić.

(Foto: I.Vukša)

Zoran Šabić je na svoja dva plodna banatska hektara zasnovao proizvodnju jagoda. Njegova porodica ubere od početka maja preko 30 tona slatkog crvenog ploda. Šabić kaže da dvočlana i tročlana porodica može dobro da živi uz savet stručnjaka.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je budućnost naših manjih poljoprivrednih gazdinstava u organskoj proizvodnji voća i povrća, uslužnom tovu junadi, gajenju traženog lekovitog bilja.

- Sve su to proizvodnje koje mogu biti profitabilne, ekonomične i da zaposle po nekoj našoj proceni u PKS, na kratak rok oko 250.000 ljudi, tako bi se rešili i one krilatice, u selu ima posla nema ko da radi, u gradu nema posla a ima previše radne snage - kaže Vojislav Stanković iz PKS.

Statistika pokazuje da je prosečna veličina gazdinstva u Srbiji samo tri, a u EU preko 50 hektara. Naši agrarni stručnjaci procenjuju da mali posedi ne moraju biti ograničavajući faktor profitabilnoj proizvodnji. Sa više ulaganja i uz obezbeđenog kupca i ovakvi posedi mogu da ozive sela, dodatno uposle ljude i donesu dobar profit kao glavni cilj.