Jednostavniji standardi finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća - Novi zakoni o računovodstvu, faktoringu i reviziji u skupštinskoj proceduri

Poslanici Skupštine Srbije u utorak, 9. jula, nastaviće debatu objedinjenom raspravom o predlozima zakona o računovodstvu, faktoringu i reviziji.

Nova zakonska rešenja o računovodstvu treba da unaprede sistem korporativnog finansijskog izveštavanja i da doprinesu boljoj proceni performansi preduzeća, omogućavajući investitorima da donose dobre investicione odluke, kao i da se smanji rizik od finansijskih kriza i uticaja na ekonomiju, piše u obrazloženju predloga zakona.

Prema tom zakonskom predlogu, velika preduzeća i javna društva i dalje obavezno primenjuju složenije Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), dok mala i srednja preduzeća primenjuju pojednostavljenu verziju (MSFI za MSP).

Predlogom zakona prvi put se uvodi taj računovodstveni standard, koji će biti u primeni počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju 31. decembra 2014. godine.

Mikro pravna lica primenjuju pravilnik ministra prilagođen poreskim potrebama, a mogu da odluče da primenjuju i MSFI za MSP umesto pravilnika.

Zakon definiše i posebnu kategoriju - mikro pravna lica, čije je uvođenje bilo neophodno obzirom da se u zemljama EU velika pažnja posvecuje mikro entitetima.

Zakonom se uvodi kolektivna odgovornost organa upravljanja i nadzornog organa u pravnom licu za finansijske izveštaje, čime je izvršeno uskladivanje sa Četvrtom direktivom EU.

Ostvaruje se i liberalizacija pružanja racunovodstvenih usluga jer ne postoji zakonska obaveza obuke, edukacije i licenciranja računovoda.

Računovodstvene isprave mogu biti potpisane sertifikovanim elektronskim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom, cime je olakšano izdavanje i knjiženje elektronskih faktura u Srbiji, a predviđeno je i dostavljanje Agenciji za privredne registre izveštaja u elektronskom obliku.

Saglasno zahtevima Četvrte direktive EU, uvodi se obaveza sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju za javna društava.

Razlozi za donošenje Zakona o faktoringu, kako je istaknuto u obrazloženju, ogledaju se u sve većoj potrebi finansiranja obrtnih sredstava, zaštite od kreditnog rizika, upravljanja potraživanjem i uslugom naplate potraživanja, koja može biti ostvarena putem finansijskog instrumenta faktoringa.

Namenjen je malim i srednjim preduzecima, koja tradicionalno imaju otežan pristup bankarskim sredstvima zbog niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezebedenja kredita.

Faktoring je važan i za izvoznike, jer, pored finasiranja putem avansne isplate, omogućava preuzimanje rizika naplate, upravljanje potraživanjem, čime se povećava konkurentnost i izvozni potencijal ovog sektora na međunarodnom tržištu.

Donošenje Zakona o faktoringu povećaće procenat naplate potraživanja, a time i likvidnost i solventnost privrednih subjekata kao i pravnu sigurnost, što bi uticalo na povećanje investicija. Taj pravni akt pozitivno će uticati i na konkurentnost privrede, poboljšanje bilansa i kreditne sposobnosti kao i na veću dostupnost izvorima finansiranja.

Faktoring je u Srbiji prisutan od 2005. godine, što je relativno kasno u odnosu na druge zemlje u okruženju - u Češkoj od 1992. godine, a u Sloveniji i Mađarskoj od 1995. godine.

Novi Zakon o reviziji treba da unapredi kvalitet i poverenje u revizorske izveštaje u Srbiji, a izradi tog pravnog akta prethodila je analiza uporednog zakonodavstva zemalja u okruženju i zemalja članica Evropske unije.

Zakon će biti usklađen sa zahtevima Osme direktive EU koja detaljno razrađuje sva pitanja značajna za obavljanje revizije.

Predloženo je da se na sveobuhvatan i precizniji način uredi materija koja se odnosi na licenciranje revizora, edukaciju i međusobno priznavanje kvalifikacija u reviziji, profesionalnu etiku, nezavisnost, objektivnost, poverljivost i čuvanje profesionalne tajne u obavljanju revizije.

Obaveza primene međunarodnih standarda revizije i izveštavanje u skladu sa standardima, kao i pitanja u vezi sa kontrolom kvaliteta obavljenih revizija i izricanjem mera, takođe su predmet regulisanja ovog zakona. Zakon definiše i pitanja imenovanja revizora i prekid saradnje u obavljanju revizije.

Predviđeno da se revizor imenuje na skupštini akcionara ili drugog predstavničkog tela vlasnika, a saradnja može biti prekinuta ako postoje opravdani razlozi za to.

Zakon sadrži i posebne odredbe koje se odnose na obaveznu reviziju društava od javnog interesa.

Revizorska društva koja vrše reviziju društava od javnog interesa imaju dodatne odgovornosti u vezi sa obelodanjivanjem izveštaja o transparentnosti, posebnih zahteva za nezavisnošću i slično...

Najznačajnija novina u vezi sa tim odnosi se na obavezu revizorskog društva da na veb-sajtu u roku od tri meseca po završetku svake poslovne godine objavi godišnji izveštaj o transparentnosti u kojem će se nalaziti podaci o revizorskom društvu.

Posebne odredbe u zakonu, u cilju zaštite javnog interesa, odnose se na formiranje Odbora za javni nadzor nad obavljanjem revizije, a značajnu novinu predstavlja i kontrola kvaliteta rada revizora koju će obavljati Komora revizora.

Predviđeno je da će se pojedine odredbe zakona čija primena podrazumeva članstvo u EU primenjivati ulaskom Srbije u Evropsku uniju tako da neće biti potrebna naknadna izmena zakona.