Iznajmljivanje bicikla hit u Parizu - Povratak dvotočkaša kao prevoznog sredstva u Beogradu na dugom štapu

(Foto: Suzana Obradović)

Dok se bicikl kao gradsko prevozno sredstvo vraća u velikom stilu u evropske prestonice, u Beogradu se prave tek prvi obrtaji. Upotreba bicikla u urbanom saobraćaju zasada je na nivou ideje, s obzirom na to da glavni grad Srbije nema dovoljno biciklističkih staza niti prilagođenu infrastrukturu za bicikliste pa je vožnja centrom gotovo nemoguća zbog gustog saobraćaja. Takođe, u Beogradu nije razvijeno iznajmljivanje dvotočkaša koji bi bili dostupni po celom gradu svim građanima.

Zasada, takozvani "rent-a-bicikl" postoji na Adi Ciganliji, Savskom i Zemunskom keju, gde se uglavnom upotrebljava u rekreativne svrhe.

Novi vid iznajmljivanja bicikla je prošle godine pokrenuo "Parking servis". Akcija "Parkiraj i bicikliraj", svakom vozaču koji koristi usluge tog javnog preduzeća, pruža mogućnost da postane korisnik kartice, uz pomoć koje po redovnoj ceni parkiranja, može da preuzme i koristi električni bicikl. Međutim, problem je što ove dvotočkaše ne mogu da iznajme svi građani.

- Glavna ideja ove akcije je da doprinesemo rasterećenju grada od velikog broja automobila, tako što će se jedno vozilo u saobraćaju zameniti biciklom. Prošle godine je najviše korisnika bilo u jesenjim mesecima što očekujemo i u 2013. U junu 2012. godine postavljeno je 32 vozila, a sada je građanima na raspolaganju 96 bicikli. Reč je o električnim vozilima, odnosno to su klasični bicikli sa dodatkom elektro motora kako bi vozač lakše savladavao uzbrdice – rekao je u razgovoru za "eKapiju" Branko Arsenijević iz JKP "Parking servis" Beograd.

Prošle godine ta usluga je bila dostupna samo na parkiralištu "Sava centar" u Novom Beogradu, a od 1. aprila 2013. i na još dve lokacije – parkiralište "Ada Ciganlija" i kod bazena "Milan Gale Muškatirović".

Arsenijević je najavio da biraju još jednu lokaciju gde će postaviti električne bicikle na iznajmljivanje, a ako građani budu zainteresovani punktovi za iznajmljivanje biće postavljeni na još mesta u gradu.

U Beogradu se prošle godine za iznajmljivanje električnog bicikla prijavilo 2.000 građana, a prema nekim informacijama bicikl u sezoni koristi oko 15.000 žitelja prestonice.

Iznajmljivanje bicikla hit u Parizu

U Parizu se, na primer, svake sekunde iznajmi više od jednog bicikla. Sistem iznajmljivanja dvotočkaša, nazvan "Velib" dostupan je u prestonici Francuske od 2007. godine i imao je nameru da smanji gužve u saobraćaju, ali i zagađenost vazduha. Iako je bilo dosta skeptika za projekat koji je pokrenuo gradonačelnik Bertran Delano, "Velib" je ipak uspeo i postao atraktivan, kako među Parižanima tako i među turistima.

Da je bicikl postao veoma popularno sredstvo prevoza u Parizu uverila se i grupa od šest novinara koji su početkom juna bili na studijskom putovanju u Francuskoj u organizaciji Ambasade Francuske u Beogradu. Između ostalog, obišli smo firmu koja organizuje iznajmljivanje bicikla i upoznali se sa funkcionisanjem sistema "Velib".

(Foto: Suzana Obradović)

Kompanija "JC Decaux" prve bicikle je postavila 2002. u Beču, a danas ovaj sistem postoji u 66 gradova sveta.

Albert Asseraf direktor za strategiju i marketing "JC Decaux" rekao nam je da je u Parizu 2007. instalisano prvih 10.000 bicikala što je bila investicija od 90 mil EUR.

- Dogovorili smo se sa Gradom Parizom da finansiramo kompletan sistem za iznajmljivanje bicikala, a da naša firma koristi reklamni prostor. Sada je dostupno više od 20.000 bicikli u Parizu, raspoređenih na svakih 300 metara, na 1.400 stanica. Vozila se mogu koristiti 24 časova, 7 dana u nedelji, a mogu se iznajmiti pomoći bankovne ili pretplatnička kartice. Jedini smo u svetu koji smo razvili iznajmljivanje bicikala pomoću bankovne kartice pa smo osmislili i poseban sistem zaštite – naveo je Asseraf.

Cilj je da se što više ljudi posluži za transport na kraće staze, što je stimulisano besplatnom upotrebom u prvih pola sata iznajmljivanja. Neophodno je, ipak, platiti izvesnu pretplatu, tj. dnevnu (1 EUR), nedeljnu (5 EUR) ili godišnju (29 EUR).

U kompaniji su novinarima rekli da broj potrošača konstanto raste. Sada ima 250.000 godišnjih pretplata, a još 250.000 korisnika su turisti i oni koji voze povremeno. Svaki dan ima 100.000-150.000 vožnji, a kako kažu "JC Decaux" -u ni zimi ne jenjava interesovanje. Na početku su imali problema sa vandalizmom, ali se situacija se vremenom poboljšala.

Albert Asseraf je izjavio da se godišnje od iznajmljivanja ubira 15-20 mil EUR i taj novac odlazi u kasu grada Pariza, ali nije naveo koliko su prihodi kompanije od reklamnog prostora već je rekao:

- Vidljivost našeg preduzeća putem bicikla je velika stvar. Marka "Velib" pripada Parizu. Sada niko ne kaže bicikl za iznajmljivanje već samo "Velib".

Inače, "Velib" je slogan sastavljen od dve reči, gde "ve" označava velo (bicikl), a "lib" liberte (slobodu).

Saznali smo da "JC Decaux" planira širenje u gradovima istočne Evrope, a u našoj zemlji su prisutni u partnerstvu sa švajcarskom firmom "Affichage holding" koja je preuzela kompaniju "Alma Quattro".

Prva prepreka – biciklističke staze

Neko će reći - lako je Parižanima jer imaju više od 370 kilometara uređenih biciklističkih staza. Ali, to je bio prvi korak gradskih vlasti mnogih evropskih gradova koje su počele pre petnestak godina da pripremaju infrastrukturu kako bi favorizovali upotrebu bicikla.

Kada je reč o našoj prestonici, beogradskim biciklistima je na raspolaganju 66 kilometara staza u Novom Beogradu i Zemunu, kao i trasa od Dorćola do Ade Ciganlije. Idejnim projektom biciklističkih koridora kroz Beograd, predviđeno je da se do 2021. izgradi mreža biciklističkih staza duga 130 kilometara. Staze bi povezivale centar grada sa Dorćolom, Mirijevom, Zvezdarom, Voždovcem i Banjicom, zatim naseljima Medaković 1 i 2, kao i sa Novim Beogradom i Zemunom.

Jedna od najopterećenijih beogradskih saobraćajnica – Ulica kneza Miloša, takođe bi trebalo da dobije svoju biciklističku stazu. Planom je predviđena i staza za ljubitelje okretanja pedala od Bulevara kralja Aleksandra do Mostarske petlje. Biciklistička staza trebalo bi da bude produžena ka Topčiderskoj zvezdi, kao i prema Beogradskom sajmu, gde će se spojiti sa već postojećom, koja vijuga obalom Save.

Ovaj plan je zasada samo projekcija lepih želja s obzirom na to da je prazna gradska kasa razlog što u toku 2012. nije izgrađen ni metar biciklističkih staza, a građevinski zahvati u tom pravcu nisu planirani ni za 2013. godinu.

Na pitanje "eKapije" koji su planovi grada za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Beogradu, iz Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda su rekli:

- Primetno je da se u Beogradu oseća povećano učešće bicikla kao prevoznog sredstva. U zavisnosti od raspoloživih sredstava mreža biciklističkih staza će se razvijati. U starom delu Beograda zbog ograničenog prostora, prvenstveno raspoloživog profila saobraćajnica, ograničene su mogućnossti projektovanja posebnih površina za kretanje biciklista. Da bi doprineli afirmaciji biciklističkog saobraćaja i u ovom delu grada, Sekretarijat za saobraćaj širi postojeće i uvodi nove zone i zone usporenog saobraćaja, koje omogućavaju bezbedniju vožnju biciklista i svrstava ih u red ravnopravnih učesnika u saobraćaju – odgovorio je gradski sekretar za saobraćaj Bojan Bovan.

Bovan je dodao da je u cilju afirmacije biciklističkog saobraćaja formirana Komisija za biciklizam, kao i da je otvoren mejl [email protected], na koji građani mogu uputiti predloge u vezi biciklističkog saobraćaja u Beogradu.

Bovan je naveo da je udeo biciklističkog saobraćaja zastupljen sa 0,55%,a da prema, novim Generalnim urbanističkim planom do 2021. godine planiraju rast korisnika bicikla između 5 i 10%.

Promovisanje bicikla kao sredstva javnog prevoza

UNDP Srbija je u saradnji sa Sekretarijatom za saobraćaj Beograda, Ministarstvom životne sredine, i Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pokrenuo kampanju "Vozimo bicikl u Beogradu" čiji je cilj da podigne svest javnosti o pozitivnim aspektima biciklizma i da istakne ovaj vid prevoza u prvi plan.

William Infante, stalni kordinator Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji, rekao je u intervju za "eKapiju" da se Beograđani više koriste bicikl nego prethodnih godina, i da je sve više i više onih koji svakodnevno odlaze na posao i u školu vozeći bicikl.

- Takav trend je naročito očigledano u delovim grada u kojima već postoje biciklističke staze, posebno na Novom Beogradu. Ove godine projekat UNDP će pratiti dve velike kampanje koje će promovisati biciklizam i edukovati mlade ljude o pitanjima zaštite životne sredine, kao što su globalne klimatske promene i uticaj štetnih gasova na stvaranje efekta staklene bašte. Naravno, edukacija o biciklizmu ne bi bila kompletna bez lekcija o bezbednosti u saobraćaju. Obe kampanje će trajati, otprilike, po godinu dana svaka i uključivaće različite događaje i aktivnosti.

Da ne govori samo o biciklu kao prevoznom sredstvu, William Infante je dokazao kroz svoj primer prešavši prošle godine 6.000 kilometara na svom dvotočkašu kroz Srbiju.

Suzana Obradović