Izgradnja prvih vetroparkova u Srbiji do kraja 2013. godine?

U Srbiji bi do kraja godine mogla da počne izgradnja prvih vetroparkova, sa ciljem da u narednih nekoliko godina omoguće proizvodnju 10% ukupnih energetskih potreba zemlje, saopštilo je Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA).

- Blizu smo početka izgradnje prvog vetroparka u Srbiji i ukoliko se saradnja sa Ministarstvom energetike nastavi kao u poslednjih nekoliko meseci, prve barže sa turbinama će uskoro Dunavom stići u luku Pančevo - rekla je agenciji Beta predstavnica SEWEA Ana Brnabić povodom Svetskog dana vetra, 15. juna.

Kako je dodala, u udruženju SEWEA se još uvek nadaju da će izgradnja prvih vetroparkova početi u četvrtom kvartalu ove godine, "što zavisi od toga da li će banke biti zadovoljne Ugovorom o otkupu električne energije koji Ministarstvo usvoji, izmenama Zakona o energetici i sekundarnom legislativom koja se tiče priključenja elektrana".

Ona je istakla da članice SEWEA žele da u narednih tri do pet godina u Srbiji izgrade vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata (trenutno su u razvoju projekti kapaciteta oko 700 megavata), što bi značilo ulaganje veće od milijardu evra.

Govoreći i o ekonomskom značaju vetroparkova, ona je navela da su članice SEWEA do danas u Srbiju direktno uložile oko 15 mil EUR, a da njihova izgradnja još nije ni počela.

- Čak 90% ovog novca završio je u našoj ekonomiji kroz angažman lokalnih firmi na izradi tehničke dokumentacije za vetroparkove, dalekovode i puteve, geotehničkih istraživanja i elaborata, kupovinu zemlje, dozvole, administrativne takse, zapošljavanje ljudi, monitoring ptica i slepih miševa i izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu - rekla je Brnabić.

Kako je dodala, "u energetskom smislu, najveći značaj vetroparkova je što se čak 70% električne energije proizvodi u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz najskuplji".

Podsetila je da Srbija ima značajan potencijal u oblasti energije vetra, koji je najveći na području južnog Banata i u istočnom delu zemlje, ali i da je "na samom začelju Evrope, kao zemlja u kojoj se ni jedan megavat struje ne proizvodi iz vetra".

Brnabić je kazala da u regionu najviše struje iz energije vetra dobija Rumunija, potom Bugarska, Mađarska i Hrvatska, dok u Crnoj Gori postoje projekti za vetroparkove koji su krenuli sa izgradnjom.

Članice SEWEA, američka firma "Continental wind partners", belgijska kompanija Elektravinds, belgijsko-holandska kompanija "Windvision", rusko-srpska kompanija "NIS Energowind" i italijansko-srpska kompanija "MK Fintel wind", kako je navela, smatraju da je Srbija u oblasti zakonodavstva koje se odnosi na obnovljive izvore energije ipak napredovala usvajanjem niza uredbi koje su "ključne za investicije".

- Država u direktnim razgovorima sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija (EBRD-a, IFC-a i OPIC-a) radi na modelu Ugovora o otkupu električne energije (PPA) i to je najbolji način da se dođe do ugovora koji bi obezbedio finansiranje multimilionskih projekata kakvi su vetroparkovi - ocenila je Brnabić.

Donacija na Svetski dan vetra

Prema njenim rečima, članice SEWEA su odlučile da treću godinu proslave Svetskog dana vetra u Srbiji obeleže donacijom 7.000 EUR Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije za nabavku neophodnih aparata i opreme koja im je potrebna za hitne slučajeve.

- Smatramo da ljudi u Srbiji već dovoljno znaju o energiji vetra, o koristi za ekonomiju i životnu sredinu, zbog čega smo novac namenjen manifestaciji na kojoj bi se govorilo o koristima od vetra odlučili da damo u humanitarne svrhe - rekla je Brnabić.

Svetski dan vetra obeležava se od 2007. godine u Evropi da bi 2009. postao globalni događaj, koji treba da istakne prednost vetra kao obnovljivog izvora energije. Organizuje ga Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA) i Svetski savet za energiju vetra (GWEC).