Slabo interesovanje za finansijsko restrukturiranje

Jednogodišnje iskustvo u primeni Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju pokazuje da su postignuti rezultati skromni imajući u vidu da je od aprila 2012. godine primljeno samo 17 zahteva za posredovanje, rečeno je danas na Odboru Privredne komore Srbije za bankarstvo.

Kako je objašnjeno, banke i preduzeća koja i pored teškoća u poslovanju imaju izglede za oporavak, imaju mogućnost da restrukturiraju potraživanja u skladu sa tim zakonom i tako olakšaju finansijski položaj dužnika i omoguće njegovo uredno poslovanje.

Zakonom je PKS povereno obavljanje poslova institucionalnog posredovanja u tom postupku.

Pošto su dometi zakona još uvek skromni, očigledno je da postoji nerazumevanje i prekomerna opreznost banaka u primeni tog zakona u rešavanju problematičnih kredita, navedeno je na odboru.

Osnovni razlog nedovoljnog korišćenja postupka sporazumnog restrukturiranja je, pre svega, to što ti postupci predstavljaju novinu u našoj zemlji i što su potencijalni učesnici u postupcima nedovoljno informisani o njegovoj suštini i prednostima.

Zamenik predsednika odbora Dragan Santovac ocenio je da sadašnji nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije uslovljava znatno veći broj zahteva za posredovanje, i sadašnji broj je začuđujuće mali.

Prema podacima sa odbora, od 17 zahteva, najviše - 11, podnela su preduzeća iz oblasti proizvodnje - metaloprerađivačka industrija, proizvodnja nameštaja, lekova, medicinskih pomagala, hrane.

Tri zahteva podnela su preduzeća iz oblasti trgovine, dva zahteva vodoprivredna društva, a jedan zahtev transportno preduzeće.

Karakteristično je da su podnosioci zahteva, odnosno predlagači da se pokrene postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja bila pre svega preduzeća, odnosno dužnici, i to u 16 postupaka.

Radi bolje primene zakona predloženo je da se organizuje edukacija preduzeća, banaka i posrednika o mogućnostima finansijskog restrukturiranja, da NBS svojim odlukama ohrabri banke da primenjuju zakon, da banke prilagode svoje procedure i na vreme prepoznaju moguće finansijske poteškoće dužnika, navedeno je na odboru.

Predstavnici pojedinih banaka ocenili su da je čudo da je uopšte bilo i 17 zahteva imajući u vidu da je zakon neprimenjiv pošto je na dobrovoljnoj bazi, kao i opštu pravnu nesigurnost, odnosno spore i neefikasne procese prinudne naplate.