Nezaposlenost najozbiljniji problem srpske privrede - Promovisana najnovija publikacija Makroekonomske analize i prognoze

Institut ekonomskih nauka je, u saradnji sa Beogradskom bankarskom akademijom, promovisao broj 1-2 za 2013. godinu svoje poznate publikacije Makroekonomske analize i prognoze. Prvi ovogodišnji broj MAP pokriva kretanja u privredi Srbije u toku 2012. i prvom kvartalu 2013. godine sa povremenim komparativnim ili evolutivnim refleksijama na raniji period i pruža prognoze za 2013. godinu.

Kako piše najnoviji MAP, najozbiljniji problem srpske privrede je, tradicionalno, visoka stopa nazaposlenosti koja danas prelazi 27% i ima tendenciju daljeg rasta, jer je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u maju evidentirano 792.888 nezaposlenih građana. Tokom prvog kvartala 2013. nije bilo velikih investicija koje bi značajnije smanjile nezaposlenost, jer investitori preferiraju stabilno poslovno i političko okruženje. Prema procenama IEN broj zaposlenih neće se značajnije povećati ni tokom 2013. godine, s obzirom na najnovije prognoze da će Srbija i tokom 2013. godine imati nizak privredni rast.

Nakon pada od 1,7% u 2012. godini predviđa se skromna procena rasta BDP u 2013. godini za koji IEN ne predviđa da će biti veći od 2-2,5%. Poželjni generatori rasta bruto dodate vrednosti su sektori koji se bave proizvodnjom razmenjivih dobara (poljoprivredna i prerađivačka industrija).

Oprezan pristup predviđanju rasta baziramo na visokom nivou neizvesnosti oko uspešnosti ovogodišnje žetve, kao i sudbine pojedinih velikih privrednih organizacija, navedeno je u saopštenju IEN-a.

Prema podacima iz najnovijeg broja MAP, inflacija je na kraju 2012. godine iznosila 12,2%, a sličan trend nastavljen je i početkom 2013. godine (primera radi inflacija u martu je iznosila 11,2% u odnosu na mart prethodne godine).

- Ukoliko bi se sudilo po kretanju međugodišnje stope inflacije isključivo u periodu oktobar 2012. – mart 2013. godine, kada se beleži njeno pulsiranje na nivou bitno višem od gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, ne može se dati ocena da je NBS bila previše uspešna u stavljanju inflacije pod kontrolu. Ipak, uspešnost NBS u svođenju inflacije u granice ciljanog koridora (4% +/-1,5 p.p.). korektno je ocenjivati u drugoj polovini 2013. godine, s obzirom na postojanje vremenskog zaostajanja u efektuiranju mera monetarne politike, te da se puni efekti mera koje se preduzimaju od polovine prošle godine tek mogu očekivati - navedeno je u saopštenju.

Kako se dalje dodaje, u fiskalnoj sferi u odnosu na rebalans budžeta za 2012. godinu, najveće povećanje prihoda planirano je kod prikupljanja poreza na dodatu vrednost za 66,8 milijardi dinara, akciza za 52,7 milijarde dinara, kao i poreza na dobiti preduzeća u iznosu od 21,6 milijardi dinara. Budžet za 2013. ukazuje na pad prihoda od carina i donacija u iznosima od 0,2 milijarde i 1,2 milijarde dinara. Posmatrano sa rashodne strane, rashodi za zaposlene se u 2013. godini nominalno povećavaju za 27,5 milijarde dinara, odnosno za 11,5%. Rashodi po osnovu otplate kamata u 2013. godini iznose 90,1 milijardu dinara, što nam zapravo ukazuje na porast ove stavke za 27 milijardi dinara, odnosno 43%. Zakonom o budžetu za 2013. godinu ukupne subvencije će biti uvećane za skoro 6 milijardi dinara. Jedina stavka koja bi trebala da bude smanjena jesu ostali tekući rashodi sa očekivanim umanjenjem od oko 6 milijardi dinara odnosno 32% u odnosu na prethodnu godinu.

U oblasti industrijske proizvodnje MAP ukazuje na pozitivne pomake u prvom tromesečju 2013. godine, kada je industrijska proizvodnja povećana u odnosu na isti period 2012. godine za 5,2%. U periodu januar-mart 2013. godine rast proizvodnje je registrovan u 16 od ukupno 29 oblasti industrije, a trend bi trebalo da se nastavi i u narednim mesecima 2013. godine, kada se može računati sa daljim oporavkom industrijske proizvodnje, mada blažim intenzitetom nego u prvom tromesečju tekuće godine.

Ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom u 2012. godini iznosila je 4.187,0 mil USD, od čega se na izvoz odnosi 2.716,8 a na uvoz 1.470,2 mil USD. Kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u prvom kvartalu 2013. godine ukazuju na nastavak pada vrednosti izvoza, dok je dinamika rasta uvoza sve veća. Nepovoljni rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, u periodu januar - mart 2013. godine, jesu posledica suše i smanjenog izvoznog obima ponude. Istovremeno, nepovoljni izvozni rezultati evidentni su i zbog pojave aflatoksina i nemogućnosti izvoza mleka, mlečnih prerađevina i merkantilnog kukuruza.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, iznos ukupnog spoljnog duga na kraju februara 2013. iznosio je 26,7 mlrd EUR. Od tog iznosa, učešće javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu je zabeležilo porast i iznosi 49,93%, izjednačivši se po prvi put sa spoljnim dugom privatnog sektora. U aprilu ove godine država je prevremeno vratila 309 mil EUR duga prema inostranim kreditorima što je, nadamo se, samo prvi korak u vođenju odgovornije i realističnije makroekonomske polike u narednom periodu koja bi učinila da iznos spoljnog duga zemlje više ne prelazi granicu od 80% BDP.

Dobre vesti, prema podacima MAP-a, su da je, uprkos slabljenju nacionalne valute prošle godine za 8,6%, ove godine kurs dinara značajno stabilniji, što bi po našim procenama trebalo da ima i značajne implikacije na nešto nižu inflaciju.

Kako je navedeno u saopštenju, stručni tim IEN i BBA je već više puta ukazivao na visok stepen korelacije između nestabilnosti deviznog kursa i cena. Nestabilni kurs je po našim nalazima jedan od najvažnijih pokretača inflacije. Trend stabilnog dinara u posmatranom periodu, pozitivan je rezultat u uslovima i dalje prisutne krize na svetskom finansijskom tržištu. Međutim, održivost postignutog na duži rok će u narednom periodu zavisiti od sledećih fundamentalnih faktora: smanjenja spoljnotrgovinskog deficita (povećanja izvoza), regulisanje nivoa i strukture javnog duga, privlačenja stranih investicija u dovoljnom obimu i snižavanja stope nezaposlenosti.