Duško Tošić, fudbaler - Srpski gladijator

(Duško Tošić)

Više od 13 godina prošlo je otkako je Rasel Krou na maestralan način preneo lik Maksimusa Decimusa na veliko platno u epskom spektaklu Ridlija Skota. Proteklih 10 meseci, tvrde Turci, oni koji su gledali utakmice Genčerbirligija imali su priliku da u Dušku Tošiću primete sve osobine koje su krasile čuvenog rimskog generala

Kraj maja i početak juna obično je period kada se većina srpskih fudbalera vraća iz inostranstva i odlazi na zasluženi odmor, doduše ne duži od nekoliko sedmica. U zavisnosti od sezone imaju manje ili više razloga za zadovoljstvo. Grupi bolje raspoloženih pripada levi bek Genčlerbirligija Duško Tošić. Imao je "top" sezonu. Propustio je zbog žutih kartona samo jednu utakmicu (u gostima, protiv Kajserija Roberta Prosinečkog) što znači da je, uključujući i kup, upisao 35 mečeva.

Taj podatak nije promakao uredništvu najčitanijeg turskog sportskog lista "Fanatik" koji je Tošića stavio na naslovnu stranu u kostimu gladijatora. A koliko je to važno, biće vam jasno kada saznate da je njegov klub treći po popularnosti samo u Ankari. Naravno, nećemo praviti neumesna poređenja Genčlera sa Fenerom, Galatom, Bešiktašem, Trabzonom, Bursom...

Tim iz prestonice je završio šampionat na 11. mestu, iako je mogao da bude bolje plasiran, a Duško je veliko priznanje dobio po završetku prvenstva. Izabran je u najbolju postavu izuzetno jakog turskog šampionata!

Genčler je bio prilično uporan u nameri da vas angažuje. Sa ove distance nije teško zaključiti da ste odlaskom u Tursku doneli jednu od boljih odluka u karijeri?

- Posle odlične polusezone u Zvezdi, u kojoj smo osvojili Kup Srbije i pobedili Partizan tri puta, aktivirao sam klauzulu u ugovoru koja mi je omogućavala da odem za 600.000 evra. Genčler se javio još u maju 2012, ali s obzirom na to da se ne radi o velikom klubu i da nisam znao šta me čeka, nisam imao želju da odem. Ali kako je vreme odmicalo, postajali su sve uporniji - dolazili su nekoliko puta u Beograd, čak su me posetili za vreme letnjeg odmora s porodicom u Antaliji. Nisu krili koliko im je stalo da napravimo saradnju, rekli su mi da pođem s njima, da vidim kakav je stadion, kakvi su uslovi... I onda, kad sam već bio tamo, potpisao sam i ugovor, jer sam bio zadovoljan viđenim. Nije da mi nisu mnogi sa strane govorili stvari tipa "šta ćeš tamo, mali je klub, Turska..." Sada, posle godinu dana, vidim da sam povukao odličan potez.

Završili ste prvenstvo u donjem delu tabele. Međutim, moglo je da bude i drugačije?

- Vrlo malo je nedostajalo da se plasiramo u Evropu. Otišli smo na 11. mesto praktično u poslednja dva kola. Kada je postalo očigledno da ćemo ostati bez Evrope, trener je uglavnom igrao s kombinovanim sastavom, što je uticalo na rezultate. Baš nam je malo nedostajalo da se plasiramo u Ligu Evrope. Jedini smo tim koji je pobedio i Galatasaraj i Fenerbahče, to valjda dovoljno govori. A nemojte zaboraviti da je Genčler pre godinu dana doveo čak desetoricu novih igrača...

Osim vas, u Genčlerbirligiju su prošle sezone igrali Radosav Petrović, Nemanja Tomić i Dejan Lekić. Nedavno se pridružio i Milan Smiljanić. Kako izgleda biti deo srpske kolonije u prestonici velike i moćne zemlje?

- Ovako ću vam reći: da smo ostavili loš utisak, sigurno da sada Lola ne bi došao. Ne znam sada koliko je zahvalno da komentarišem ko je kako igrao. Generalno, prvi sam stigao i opravdao očekivanja u smislu kvaliteta i ponašanja. Kako je ko dolazio kasnije, predsednik je mene zvao na razgovor da me pita šta o kojem igraču mislim - ko je kakav čovek, da li kao figura može da odgovori zahtevima kluba i slično. Ono što je činjenica jeste da Ranko Stojić ima veliki uticaj u Genčleru. Veruje mu se, i to nije slučajno. Mnogo zna o fudbalu. Svestan sam da postoje ovakva i onakva mišljenja o njemu, ali što se mene tiče, Stojića vrlo cenim i poštujem.

Odigrali ste veliki broj utakmica u sezoni. Da li biste mogli da izdvojite neki detalj kao poseban?

- Utakmica protiv Bešiktaša u Istanbulu u poslednjem kolu. Ne mogu da opišem taj osećaj! To je bio poslednji meč Bešiktaša na njihovom Inonu stadionu, a ujedno vrlo važan za domaćina, jer im je pobeda bila potrebna za plasman u Evropu. Neverovatno kakva je to atmosfera bila. Najbolje ću ovako da vam opišem: zamislite Zvezdin sever kada je pun, pa zamislite da sve četiri strane stadiona tako navijaju! Gori 90 minuta! A tek prilazak stadionu, 50 metara smo prelazili dva sata kolika je gužva bila. Ma da je moglo, 500.000 ljudi bi ušlo na stadion! A Bešiktaš ima najvaternije navijače u Turskoj. Kad smo izašli pre utakmice na teren, znao sam da u tom ludilo nema šanse da dobijemo. A tek posle utakmice... Navijači su utrčali na teren, a mi smo samo gledali samo kako da se dokopamo svlačionice.

Kakav je kvalitet fudbala u Turskoj?

- Konstantno ide na bolje. Ulaže se ogroman novac, što nije ništa čudno ako se zna kakva je ekonomija te zemlje. Pa samo od TV prava svaki klub za pobedu dobija 400.000 evra. Prave se novi stadioni, stižu vrhunska fudbalska imena. Turska me podseća na Rusiju od pre tri-četiri godine. Igrao sam u brojnim evropskim ligama i mogu da poredim, pa ću vam iskreno reći da kvalitet ne može da se poredi s Bundesligom ili francuskim prvenstvom, ali, ponavljam, ide na bolje iz dana u dan. Očekujem da prelazni rok u Turkoj bude vrlo zanimljiv. To će uticati da se kvalitet podigne za koji stepenik više od iduće sezone. Galata je dovela Drogbu i Snajdera, Fener sada mora da odgovori s nekim velikim imenom, a Bešiktaš, Trabzon i Bursa takođe imaju velike budžete i armije navijača, pa i oni traže atraktivna pojačanja. Ono što je primetno je da je u turskom šampionatu snaga mnogo važna. Zanima vas je kako sam ja završio u idealnih 11? Pa eto, sad vam je sve jasno - ja sam takav igrač, imam snagu, ali nemam tehniku, a-ha-ha...

Pretpostavljamo da vas posle sjajnih igara navijači mnogo cene?

- Veliko ime u Turskoj vam prilikom dolaska predstavlja plus, jer vas onda navijači dočekaju kao boga. Gledali su svi verovatno one scene s aerodroma kada su dolazili Anelka, Rijera, Snajder, Drogba... Ali kad izađete na teren bitno je samo kakve igre pružate i kakva vam je statistika. A kada se dokažete u Turskoj, onda ste završili posao. Ljubav navijača, poštovanje... To nikad ne prestaje.

Ima li turski fudbal negativnu stranu?

- Ima. Sudije mnogo pomažu Galatasaraju i Fenerbahčeu. Raća (Radosav Petrović, prim.aut.) je jednom prilikom, u šali naravno, rekao da će kad završi karijeru udariti nekog turskog sudiju, pa šta bude neka bude. Toliko su favorizovani da je to nestvarno. Galata i Fener su u svakom smislu u prvom planu. Mediji im posvećuju maksimalnu pažnju. Ovde, u Srbiji, možete da pročitate nešto i o nekom drugom klubu, o Vojvodini, OFK Beogradu, Radu, a tamo - vrlo teško!

Da li mogu da se porede rivalstva Galata - Fener i Zvezda - Partizan?

- Jedna od razlika je u tome što na turskim derbijima nema gostujućih navijača. Gledao sam Fener protiv Galate ove sezone, utakmica nije imala takmičarski značaj, jer je Galata već osvojila titulu, ali to nije bilo važno ni igračima, ni navijačima. Na terenu, iako je reč o velikim zvezdama svetskog fudbala, incident se dogodi na svakih pet minuta, tolika je tenzija prisutna.

Turski fudbal ima veliki broj kvalitetnih napadača. Kojeg biste izdvojili kao najnezgodnijeg?

- Najbolji igrač prvenstva, po mom mišljenju, je Burak Jilmaz iz Galatasaraja, a strašan je i kapiten Galate Inan Selčuk. Ostavili su na mene najjači utisak.

Veliki ste prijatelj sa Milošem Krasićem. On nije imao dobru sezonu u Fenerbahčeu...

- Od 15. godine se družimo i jedan je do mojih najboljih prijatelja. Redovno se čujemo i viđamo. Nije mu lako. Imao je dosta pehova, nedostajao mu je kontinuitet igara. Kad je spreman, Krasa je među tri najbolja spoljna igrača u Evropi, ali kod njega nastaje problem kada je povređen ili vuče posledice povrede. Turska liga traži da fizički budeš na visokom nivou. Klub je saopštio da ne računa na Krasu, ali ja sam mu dao savet da ostane i nastavi da radi. Dolazi im novi trener, počinju pripreme, igraju se prijateljske utakmice i bukvalno u sedam dana može da promeni status. Kvalitetom zaslužuje novu šansu.

Da li vam je bilo komplikovano da se prilagodite životu u Ankari, gradu od pet miliona stanovnika?

- Možda sam stigao da upoznam 30 odsto grada. Olakšavajaća okolnost je ta što nas je bilo šestorica sa ovog područja. Nismo previše izlazili, sedeli bismo često kod nekog u stanu, išli na večere... Često mi je dolazila i porodica i, iskreno, imao sam osećaj kao da nisam u stranoj zamlji, a to je vrlo bitno, veoma olakšavajuća okolnost... Često smo provodili vreme i s turskim igračima, kako ne bismo ostavili pogrešan utisak da se odvajamo i stvaramo neki balkanski klan.

U odnosu na to kakvu ste sezonu imali, da li ste očekivali poziv u reprezentaciju? Od utakmice protiv Španije niste se pojavili na spisku Mihajlovića...

- Zna se kakav je moj odnos prema reprezentaciji i kako sam u prošlosti zbog toga prolazio. S Kolarovim sam odličan drugar, igra u velikom klubu, jedan je od najboljih levih bekova u Evropi i sigurno da zaslužuje da igra pre mene. Međutim, mislim da sam zaslužio da budem u timu, s obzirom na to da mogu da igram i beka i štopera. Nadao sam se pozivu, ali nema veze... Svaki trener ima svoju viziju. Nisam pričao sa Mihajlovićem i nema razloga da se ljutim. Konkurencija je na mojoj poziciji jaka i to je trenutno kako jeste.

Koliko je bilo teško gledati 144. večiti derbi?

- Uf, mnogo. Gledao sam ga u društvu Raće i Leke, Neca Tomić se povredio protiv Fenerbahčea, imao je opreaciju jagodične kosti, pa je otišao u Kragujevac. Nikada nismo bili tako blizu titule. Tog jutra sam se čuo s Bajkom, Mikom, Lazom, Petkom... Osećali su tenziju. Stigli su s minus 11 do situacije da ih pobeda vodi do titule. Da su pobedili Partizan, situacija u klubu bi se okrenula naglavačke, naravno na bolje. Ali šteta, video se grč, nije bilo igrača koji će, osim Kasalice, da preuzme odgovornost. Još se i Laza povredio… - završio je priču za MOZZART Sport Duško Tošić, najbolji levi bek turske Superlige.

PEDESET MILIONA, DA SE NAĐE...

Na koji način Genčlerbirligi funkcioniše i kako je organizovan? Zna se da pripada grupi, uslovno rečeno, manjih turskih klubova?

- Ukoliko bismo status Genčlera poredili s klubovima iz naše lige, tu je negde kao Rad ili OFK Beograd. Ima ogromnu tradiciju. Predsednik se nije menjao 35 godina. Strategija je da se igrači angažuju za manji novac, ali i da postoji mogućnost da se na njima kasnije zaradi. Nema mnogo navijača, sedam-osam hiljada u proseku. U Ankari je Genčler na trećem mestu po popularnosti, iza Ankaragučua i Ankaraspora.

Ko je gazda?

- E to je posebna priča. Zove se Ilhan Cavcav, ima 77 godina i, kao što sam rekao, tri i po decenije vodi klub. Mislim da ima biznis vezan za proizvodnju brašna, ali, s obzirom na situaciju u našim klubovima, sigurno će vas šokirati podatak da se na računu kluba uvek nalazi 50 miliona evra. Taj novac je tu radi sigurnosti i ne dira se, predstavlja garanciju da klub neće propasti ni ako dođu crni dani. Predsednik je čovek koji ceni rad, red i disciplinu. Ukoliko se dobro ponašaš, kupio si ga do kraja života - otkriva Tošić.

A OD DUŠKA ZA ROBIJA - SAT!

Nekoliko meseci posle vas u Tursku je otišao Robert Prosinečki, s kojim ste imali kvalitetnu saradnju u Crvenoj zvezdi. Ostvario je odličan rezultat s Kajserijem...

- Krenulo mu je loše i bilo je dosta skepse u vezi s Robijevim angažmanom. Međutim, na kraju je postigao je fantastičan uspeh. Bio je ispod crte, a završio je trku na petom mestu. Vidim da ima brojne ponude. Došao je u Beograd, baš bi trebalo da se vidimo. Dugujem mu sat. Pred početak polusezone imali smo opkladu da onaj koji na kraju prvenstva bude bolje plasiran dobija sat. On je peti, ja jedanaesti, sve je jasno, a-ha-ha...

KO ĆE DA PLATI PET MILIONA ZA MENE?!

Govori se da ste na meti najjačih turskih klubova - šampiona Galate, viceprvaka Fenerbahčea i trećeg tima prvenstva Bešiktaša. Koliko je realna promena sredine?

- To pišu novine. Iskreno, nemam nijednu ponudu. Moja prednost je ta što svi ti veliki klubovi traže levog beka. I ne samo istanbulski velikani, već i Bursa i Trabzon. Na ruku mi ide i priznanje da sam u najboljih 11 šampionata. Videćemo šta će biti, čitam da je moja cena pet miliona evra... Imam 28 godina, ne znam koliko je realno da neko to plati, pa nisam ja neki vrh igrač - skroman je Tošić.

- Želja mi je, naravno, da odem u veći klub. Videćemo, još nije ni zvanično počeo prelazni rok.

ZVEZDA? EVO, SAD SAM SE NAJEŽIO...

Navijači Crvene zvezde su bili prilično razočarani, čak i ljuti, zbog vašeg odlaska iz kluba iz Marakane. Ostavili ste najjači utisak u sezoni 2011/2012. i bukvalno "preko noći" otišli. Negativni komentari su se ređali jedan za drugim, optuživali su vas da ste izdali klub...

- Evo, gledajte, i sad se naježim kad pomislim na to... (pokazuje na ruke) Krivo mi je bilo, tri meseca nisam mogao da se oporavim zbog svega što se pisalo po internetu. Ali pravim zvezdašima je jasno zbog čega je ispalo tako...

Kako se sve to odvijalo tih dana?

- Pričao sam s tadašnjim rukovodstvom, s Lukićem i Stefanovićem, hteli su da mi daju bukvalno najbolji ugovor u ekipi, pogotovo što je to bila i Robijeva želja. Imao je ideju da napravi dobar tim, da se krene na duplu krunu i da se ostvari uspeh u Evropi. Ali, sa 28 godina morao sam da razmišljam i o sigurnosti. Rekao sam im da dogovor nije problem, ukoliko mogu da mi garantuju da ću novac dobijati na vreme. Nisu mogli... A u prethodnoj sezoni isplatili su mi samo 20 odsto zarade.

Navijači su vas optuživali da vam je novac najbitniji...

- Priznajem, pogodilo me je to. Ali oni koji me znaju svesni su da nije tako. Pa evo, pitajte Klausa Alofsa, sportskog direktora Verdera. Kad sam odlazio iz Bremena, oprostio sam klubu 1,2 miliona evra samo da bih otišao negde gde ću igrati. Čovek se šokirao takvim potezom, rekao mi je da sam prvi koji je to uradio. Koliko ja navijam za Zvezdu, to je jasno svima iz moje okoline, ali u javnosti se nikada nisam time hvalio, jer sam mislio da je bitnije ono što prikazujem na terenu, nego da pričam o zvezdaštvu po novinama. Ali evo, daću vam sliku kad sam bio klinac, pogledajte koji šal nosim, pa nek ljudi sami prosude.

Kažete da biste ostali u Zvezdi da je situacija normalnija?

- Da! I znam dosta ozbiljnih igrača koji bi došli na Marakanu za manji novac nego što imaju u inostranstvu, samo da su te isplate redovne. Pa je l" znate kako je meni bilo pre godinu dana, kada smo pobedili Partizan tri puta? Milina! Gde god da se pojavim, ljudi me pozdravljaju, grle... To je osećaj koji ne možeš nigde da doživiš. Zamislite tek šta bi bilo da Zvezda uzme titulu, uđe u Ligu šampiona… Ko ne bi voleo da igra u takvoj atmosferi?!

Piše: Milan Vuković

izvor :