Đurđevdan i slava nominovani za listu UNESCO

Krsna slava i Ðurđevdan nominovani su za UNESCO reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a da li su prihvaćeni znaće se u drugoj polovini 2014. godine, rekao je Tanjugu predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Saša Srećković.

Slavu je Republika Srbija samostalno nominovala za UNESCO reprezentativnu listu, dok je Ðurđevdan predložen u okviru multinacionalne nominacije.

- Inicijativa je krenula od Turske, koja ima običaj Hidrelez, sa sličnom osnovnom funkcijom buđenja proleća i prirode, i on može da se identifikuje sa našim Ðurđevdanom. Turci su ga nominovali, a mi smo prišli toj nominaciji zajedno sa Rumunijom, Moldavijom, Makedonijom i Hrvatskom - precizirao je Srećković.

Objašnjavajući razloge zbog kojih su odabrali baš ova dva elementa između 27 upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, on je rekao da je važna "identitetska funkcija, osobenost po kojoj je karakterističan jedan narod i šira zajednica i po čemu se identifikuje najveći deo populacije jedne države".

- Mislili smo da je najbolje krenuti sa nečim što je zaista vrlo karakteristično za naš kulturni identitet, a krsno ime ili slava je bez sumnje jedan od najvažnijih običaja, koji su karakteristični za srpski narod i za pravoslavno stanovništvo u Srbiji - rekao je Srećković.

Unesko je prošle godine doneo odluku da samo jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz jedne zemlje može da dođe na jednu od tri liste - Reprezentativna lista, Lista elemenata kojima je potrebna hitna zaštita i Registar dobrih praksi. Izuzetak se pravi kada se radi o multinacionalnim nominacijama.

Srećković je objasnio, da bi neki element bio upisan u UNESCO listu, mora da demonstrira jaku vezu između nasleđa i lokalnih zajednica, da predstavlja živo nasleđe i da ga lokalne zajednice prepoznaju kao svoje, da ga neguju i razvijaju.

- Sa upisom u listu prihvata se odgovornost da se taj običaj održava kroz razvoj. Živo i nematerijalno nasleđe se u vremenu normalno menja, ali bitno je da ima smislenu dimenziju za lokalne zajednice. Država i naročito lokalne zajednice moraju da budu svesne svog nasleđa, da ga i dalje razvijaju i održavaju. To je uslov da ti elementi i ostanu kasnije na listi - naglasio je Srećković.