Zajedno na putu privlačenja turista - Srbija, BiH, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija i Makedonija stvaraju regionalni turistički proizvod
Da se zemlje u regionu moraju ujediniti kako bi u bliskoj budućnosti privukle još više turista iz Evrope i sveta bio je zaključak regionalne konferencije "Turističko tržište Jugoistočne Evrope - Nove razvojne mogućnosti" koja je održana u sredu (15. maj 2013. godine) u Beogradu.
Korist koju jedna zemlja dobija turističkim posetama lako može da se "prebaci" i na one u susedstvu. Shodno potrebama i željama turista koji dolaze iz dalekih zemalja, treba imati u vidu da posetilac ne želi doći i upoznati znamenitosti samo jednog grada, regije, države. On želi više, te su ture koje uključuju obilaske kako domaćih, tako i onih susedskih potencijala, pun pogodak. Onaj koji dođe u Dubrovnik, posetiće sigurno i Bokokotorski zaliv, kao i Trebinje.
Nakon što obiđe Zlatibor, Sirogojno, Mokru goru i ostale potencijale zapadne Srbije, put će turistu voditi dalje ka Andrićgradu, uživanje uz reku Drinu, pa onda ka Crnoj Gori, Tari... Primera je mnogo, ako se uzme u obzir veliki prostor nekadašnje Jugoslavije.
Porast prometa stranih turista prilika za zajedničko delovanje
Ono što je dovoljno za optimizam je mišljenje koje smo čuli na konferenciji, a to je da jedni drugima nismo konkurencija.
- Sami možemo dosta, ali udruženi još više - čulo se već u uvodnom delu.
Državni sekretar za turizam Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije Goran Petković rekao je kako se od svih privrednih grana turizam najpre oporavio od ekonomske krize, te su parametri kretanja vrlo pozitivni. U 2012. godini ostvarena je stopa rasta prometa stranih turista od 4%. Glavno pitanje, je prema njemu, kako na konkurentnom tržištu postići najbolje rezultate.
- Nivo konkurencije nije nužno cenovno orijentisan, već se radi na unapređenju ponude. Evropa je i dalje najjača turistička destinacija sveta, ali veliku konkurenciju predstavlja Daleki istok i Latinska Amerika, pa zato Evropa ima odgovornost da parira njima - kaže Petković.
On navodi kako je uži region pokazao značajan rast, pa je tako Crna Gora u 2012. godini zabeležila veliki uspeh, Hrvatska postaje velika turistička sila, a Srbija se sve bolje i kvalitetnije uključuje u turizam i stvaranje regionalnog turističkog proizvoda. Beogradski aerodrom ostvaruje sve bolju povezanost ka raznim destinacijama, a posebnu ulogu su odigrale low cost avio kompanije. Broj letova tih kompanija je naglo porastao za tri godine, sa ostvarenom 1/5 prometa na beogradskom aerodromu.
- Što se tiče drumskog saobraćaja, prije nekoliko godina dobili smo zamerku da nemamo dovoljno auto kampova, jer treba imati u vidu sve one koji autom dolaze u obilaske naše zemlje. Od 2008. godine kada se krenulo u vraćanje kampova, sa 9 povećali smo broj na 20. Pojavili su se kampovi i u privatnom vlasništvu, a uskoro će nići i kamp na Zlatiboru.
Mnogo je potencijal koje Srbija može ponuditi, a kako kaže Petković, veliko interesovanje vlada i za banjski turizam.
Investiranje u jednu zemlju prilika i za susede
Zemlja sa najmanjom teritorijom u regionu, a sa tolikim bogatstvom različitosti na jednom mestu, proteklih godina uspešno je ušla u korak sa zahtevima savremenog ugostiteljstva. Lepoti Boke Kotorske očigledno se nije moglo odoleti, pa je to rezultiralo da u zaliv, na dužini od 50 km, kako je rekao ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimir Gvozdenović, stigne deset velikih investicija, poput "Porto Montenegra" u Tivtu, najavljenog naselja "Luštica bay" na istoimenom poluostrvu, azerbejdžanske investicije u Kumbor, rusko-engleske na osrtvu Sv. Marko....
- Sve to je dobro ne samo za Crnu Goru, već i za region, jer je ovo prostor sa ozbiljnim investicijama. Ako je neki investitor ulagao u Hrvatsku, to znači da on već poznaje prilike u regionu.
Gvozdenović je istakao kako Crna Gora ima najviše direktnih stranih ulaganja po glavi stanovnika, a da ugovorene investicije iznose 2,5 mlrd EUR. Kad se gleda na najbrže rastuće zemlje sveta u pogledu turizma, Crna Gora je dobro pozicionirama, među prvih pet.
- Raspolažemo zavidinim resursima, koji ako se dobro iskoriste znače nova zapošljavanja i priliv turista. Nastojaćemo i dalje da zadržimo stopu poreza na turizam koja iznosi 7%.
Novi smeštaji, novi turisti, nove promocije
Pomoćnik ministra za okoliš i turizam FBiH Nedjeljko Babić je na konferenciji istakao kako se i u turizmu tog entiteta BiH prave iskoraci, a da turistički sektor daje impuls celokupnom razvoju.
- Ono što su neki problemi s kojima se mi suočavamao je neregistrovani broj turista, posebno u domenu verskog turizma, poput Međugorja. Takođe, moramo raditi na povećanju smeštajnih kapaciteta. Optimizam nam ulivaju investicije koje dolaze iz Turske, Dubaija, Singapura, Kine...
On je takođe naveo sve pozitivne aspekte, udruživanja regiona, jer kako kaže, "ako sused tebi ne dolazi, onda se i ostali teže odlučuju".
I Republika Srpska ima da ponudi mnogo toga u stvaranju regionalnog turističkog proizvoda, a kako je za portal "eKapija.com" rekla direktorka Turističke organizacije RS Nada Jovanović pomoć Vlade RS je bila ključna da se ostvare investicije.
- Kada pogledamo, naše najuspješnije destinacije su nastale na investiranju sa jedne strane privatnog kapitala ali kroz javno-privatno partnerstvo sa Vladom RS, uz manje koncesija. Videli smo na današnim izlaganjima da se turistička industrija uspešno odbranila od krize i da se očekuje u 2013. promet stranih turista veći od 3%. Treba znati da se u okviru te industrije mogu kreirati najjeftinija radna mesta.
Gastronomija, eno-gastronomija, autentični proizvodi na teritoriji RS već su postali brend, poput vina Podruma "Vukoje", koji su na konferenciji primili nagradu za najbolju vinariju Jugoistočne Evrope.
Ona je navela da su velika očekivanja nakon ove konferencije, s obzirom da je predstavljen veliko interesovanje turista Kine, Rusije, Indije za prostor Balkana, što je dovoljan znak za zajednički nastup.
TO RS nastaviće i dalje sinronizovanu promociju svih delova, počevši od Prijedora, Banjaluke, Bijeljine, Višegrada, Foče, Trebinja...
- Uvek su aktuelni nacionalni parkovi, poput Sutjeske i Kozare, prašuma "Lom", Jahorina, sada i Višegrad sa Andrićgradom, dolina Drine koja je toliko atraktivna i ne samo sa ribolovce, već i one koji žele da obiđu sve kulturno-istorijske sadržaje. Naarvno, putevi vina, duhovnosti, autentičnih gastronomskih proizvoda su nešto što je zaista traženo. Sada je u poseti RS Robert Matejovič, urednik srednjoevropskog magazina "Dimenzie", koji će posetiti Trebinje, Banjaluku, Bijeljinu, Višegrad, te će u narednim brojevima pisati o našim potencijalima, što je vrlo značajno.
Unija asocijacija turističkih agencija Jugoistočne Evrope
Za uspostavljanje veza i dovođenje stranaca u BiH, je kako ona kaže, veliki značaj predstavništava u Beču, Moskvi, Beogradu, Izraelu. Dosta je potencijala kojim raspolaže RS, ali je konačno dobila nekiliko prepoznatljivih destinacija.
- Nakon samo jednog prikazivaja na "Travel chanel"-u mi smo zabeležili veliki broj poseta. Mnogi su se već uverili da nas krasi i adrenalinski turizam. Banjaluka će biti domaćin Evropskog prvenstva u raftingu, a turiste itekako privlači paraglajding i planinarenje. Da bismo privukli još mladih, nužno nam trebaju kampovi, kojih nemamo dovoljno. Imamo ih nekoliko u Foči, dva u Banjaluci i jedan u izgradnji u Novom Gradu.
Kako kaže Jovanovićeva za portal "eKapija.com", samo u Banjaluci nedostaje 5.000 kreveta da bi mogla odgovoriti zahtevu svih onih koji dolaze, pogotovu tokom manifestacija. Upravo na predstavljanju manifestacija treba raditi, kako to radi Nemačka.
Ono što je navela kao izrazito važan zadatak je otvaranje banjalučkog aerodroma.
- "Moskovija airlines" u junu otvara liniju Moskva-Sarajevo, ali je jako zainteresovana za liniju Moskva- Banjaluka. Pregovara se i o liniji Banjaluka-Beč - kaže Nada Jovanović.
Inače, isti dan u Beogradu osnovana je Unija asocijacija turističkih agencija Jugoistočne Evrope da bi zajedničkim turističkim programima privukli turiste, pre svega s Dalekog istoka.
Bilo je tu učesnika iz Slovenije, Hrvatske, Kine, koji su predstavili tržišta svojih zemalja, sa čime su suočavaju i na čemu treba insistirati u privlačenju turista Evrope i sveta.
T.B.