(Ekonomist) Tropic ribarstvo Banja Luka najavio izgradnju fabrike za konzerviranje ribe u Beogradu

Najveći proizvođač ribe u Bosni i Hercegovini, planira izgradnju fabrike za konzerviranje ribe u Beogradu. Vlada Republike Srpske subvencioniše proizvođače ribe sa 0,25 feninga po kilogramu, dok su subvencije Hrvatske nekoliko puta više

Kada je pre 15 godina napravio prvi investicioni korak u ribarstvu, Mirko Risović nije ni sanjao da će danas biti vlasnik vodeće firme u proizvodnji slatkovodne ribe u Bosni i Hercegovini. Ribnjak u Krupi na Vrbasu bio je prva investicija u pogone za uzgoj pastrmke, a kompanija Tropic ribarstvo vrlo brzo postala je vlasnik još tri ribogojilišta.

U sastav Tropic-a od 1996. godine ulazi i ribnjak za uzgoj pastrmke u Ribniku, po kapacitetu jedan od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova godišnja proizvodnja je oko 600 tona kalifornijske pastrmke, što je 60 odsto ukupne godišnje proizvodnje pastrmke te kompanije.

Već naredne godine Tropic ribarstvo proširuje kapacitet ribnjakom u Bočcu, čiji je godišnji prinos zajedno sa ribogojilištem u Krupi, oko 400 tona pastrmke.
Tropic ribarstvo je, u međuvremenu, kupilo većinski paket akcija ribnjaka Seničani, najvećeg šaranskog ribnjaka u BiH.

„Tu smo za dve godine uz najsavremeniju tehnologiju ishrane šarana, uspeli da od početnih 300 tona, tržištu ponudimo čak 2.000 tona te ribe težine od jedan do pet kilograma“, kaže Nikola Ugarčina, direktor u proizvodnji Tropic ribarstava.

Naredni korak Tropic-a trebalo bi da bude izgradnja fabrike za konzerviranje ribe nadomak Beograda. Zemljište je kupljeno, a radovi bi trebalo da otpočnu naredne godine.
Problema kažu ne bi trebalo da bude, jer Tropic već ima slično iskustvo. U pogonu za preradu ribe u blizini Banja Luke, Tropic već godinama čisti, filetira, zamrzava i dimi ribu. Morsku ribu uglavnom uvoze iz Argentine, a pod svojom robnom markom uvoze i tunjevinu sa Tajlanda.

Ribnjaci Tropic ribarstva :

Naziv Vodena površina m2 Broj zaposlenih godišnje (u 000 t)

Ribogojilište Ribnik 13.000 14 600 (pastrmka)

Krupa na Vrbasu 700 3 50 (pastrmka)

Sonićani Prijedor 1.160 - 1.400 (šaran)

Kavezni uzgoji, Bočac 12.500 8-10 250 (pastrmka)

Tržište
Od decembra prošle godine trpeza se definitivno okrenula ribarstvu, pa je Tropic mesečnu proizvodnju od osamdeset tona povećao za pedeset odsto. Ovogodišnja avgustovska proizvodnja od 70 tona je više nego duplirana u odnosu na isti period lane. Tako je i prošlogodišnja neto dobit ribnjaka pastrmke od oko 250.000 evra u odnosu na 2004. godinu povećana za oko 20 odsto. U Tropicu objašnjavaju kako je rast potrošnje ribljeg mesa verovatno posledica pojave ptičijeg gripa, ali i da uticaj ima sve veća svest o tome koliko je riba zdrava u ishrani.

Prodaja ribe je, međutim, sezonski posao, kaže Ugarčina. On objašnjava da se čak 70 odsto godišnje proizvodnje šarana pojede za slavu Sveti Nikola. Više od pedeset odsto ukupne proizvodnje Tropic ribarstvo izvozi u Srbiju. Bosanska pastrmka i šaran nađu se i na trpezama u Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu. Kompanija planira da uvede neophodne standarde kvaliteta za izvoz ribe i u druge zemlje.

(De)stimulacija države
U Tropic-u planiraju da prošire proizvodne kapacitete i distribuciju žive ribe. Koliko je to realno ostvarivo, kažu u kompaniji, delom zavisi i od pomoći države. Subvencije Vlade Republike Srpske za proizvođače ribe su oko 0,12 evra po kilogramu, dok su subvencije Hrvatske nekoliko puta više. Zbog toga je hrvatska riba jeftinija, te nije retkost da se po konkurentnijoj ceni nađe i na tržištu BiH.

Sa druge strane, ribogojilišta trpe velike troškove. Samo za hranu Tropic-ovim ribnjacima, dnevno je potrebno oko tri do četiri tone hrane, odnosno oko četiri hiljade evra. Da bi jedna pastrmka došla do prodajne veličine potrebno je oko godinu i po dana. Za šarana je potreban period i do tri godine. Poređenja radi, koeficijent obrta kod tovnih pilića je oko tri meseca, što taj biznis čini isplativijim uprkos činjenici da je kilogram pastrmke duplo skuplji od iste količine piletine.

Ove godine na Novosadskom sajmu Tropic ribarstvo je dobilo prvu nagradu za najbolju konzerviranu tunjevinu. Pet godina ranije u Parizu su dobili zlatnu evropsku nagradu za kvalitet u prehrambenoj industriji.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu