Ženama penzija u 62, muškarcima tek kad napune 67 - Vlada Srbije ozbiljno razmišlja o novom podizanju starosnih granica za penzionisanje

Još nije stavljena tačka na pomeranje starosnih granica za penzionisanje! Ministarstvo finansija je, kako "Novosti" nezvanično saznaju, predložilo Međunarodnom monetarnom fondu reformu penzijskog sistema po kojoj bi se žene sa tržišta rada povlačile tek nakon 62. rođendana, a muškarci kad napune 67.

- Prema važećem zakonu, uslovi za sticanje starosne penzije se podižu postepeno sve do 2023. godine. Tada će se staviti tačka na sve promene, a žene će u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža (sada mogu sa 53 godine i 4 meseca i sa 34 godine i 4 meseca staža), a muškarci sa isto godina, ali sa najmanje 40 godina rada iza sebe (sada mogu već sa 53 godine i osam meseci) - kaže Branislav Rašić, pomoćnik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

- Ako nemaju više od 15 godina staža, muškarci u penziju mogu da idu tek kad napune 65 godina, a žene 60.

Ipak, u pripremi je novi predlog sa kojim nisu saglasni baš svi resori unutar Vlade. U predlogu je zapisano da bi se nove odredbe primenjivale od 2015. godine. Tada bi se granica podizala za po još dva meseca godišnje, pa bi završni rezultat bio postignut za 12 godina, odnosno 2027. godine.

- O reformi penzijskog sistema se razmišlja neprestano i razni se predlozi sastavljaju jer se penzije u mnogim resorima tretiraju kao neki remetilački faktor privrede, što je apsurdno - priča Dragi Vidojević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

- O održivosti sistema PIO svakako se mora razmišljati, ali se stanje ne može popravljati novim podizanjem starosnih granica, a naročito ne ženama.

Vidojević dodaje da se o novim uslovima za starosnu penziju u Srbiji ne može ni razmišljati i da je nedopustivo da se rešenja iz drugih zemalja "preslikavaju". Pre svega jer se na Zapadu živi drugačije, uslovi rada su bolji i bezbedniji, a životni standard veći.

U Fiskalnom savetu Srbije, međutim, nemaju ništa protiv da se starosne granice dodatno revidiraju, jer su već to učinile i druge evropske zemlje. Ipak, oni smatraju da samo promene starosnih uslova neće doneti uštede ako se uz njih ne primeni i sistem "aktuarske pravičnosti":

- To bi značilo da se penzijska naknada umanjuje za šest odsto za svaku godinu penzionisanja pre regularne starosne dobi, odnosno da se naknada uvećava za šest odsto za svaku godinu penzionisanja nakon regularne starosne dobi - objašnjava Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

On računa da bi očekivane uštede - od oko 0,1% BDP u prvim godinama primene - bile povećavane tokom vremena i da bi iznosile blizu 0,4% BDP nakon petnaestak godina, kada bi se dostigli puni dugoročni efekti:

- Bez ovoga nije smisleno dalje podizanje granica jer se samo na ovaj način može povećati motivacija radnika da se bez finansijskih posledica penzionišu pre vremena.

Plaćali bi štetu tuđih grešaka

Besmisleno je podizati dalje starosne granice jer je kod nas i očekivano trajanje života kraće nego u razvijenim zapadnim zemljama - smatra Petar Mitrović, predsednik sindikata penzionera "Nezavisnost" i član izvršnog odbora Evropske asocijacije penzionera (FERPA).

- A za loše finansijsko vođenje fondova nisu krivi ni radnici ni penzioneri, pa je nepošteno da oni na kraju plaćaju štetu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 19.04.2013.)