Italijanskim investitorima Srbija po meri - "Italiana Costruzioni" sa komponentašima "Fiat"-a ugovorila poslove od 45 mil EUR

"Italiana Costruzioni" od 2010. godine od kada posluje u Srbiji, sa "Fiat"-om i njegovim komponentašima ugovorila je poslove vredne više od 45 mil EUR. Italijanska porodična firma sa tradicijom dugom 120 godina, u našu zemlju je prenela način poslovanja u oblasti niskogradnje, visokogradnje, a zaintersovani su da rade i poslove obnove kulturnog nasleđa.

Bojan Starec, predstavnik "Italiana Costruzioni Balcani", u intervju za "eKapiju", kaže da je kompanija "Italiana Costruzioni" u početku najviše radila poslove visokogradnje, poslednjih dvadesetak godina su im sve važniji infrastrukturni projekti, a posebno je poznata u poslovima obnove i konzervacije arhitektonskog kulturnog nasleđa, dok se dolazak u Srbiju povezuje sa investicijom "Fiat"-a.

- Kompanija je izgradila dosta stambenih zgrada u Rimu i okolini, a gradili smo i banke, zgrade za zatvore, stanice policije. Jednim delom se bavimo i nekretninama tako što izgradimo objekat pa ga izdajemo u dugoročni najam ili putem lizinga. Radili smo i infrastrukturne projekte, kao što je izgradnja železnice od centra Milana do aerodroma Maltensa. Pre 6-7 godina, kada je "Fiat" preuzeo "Magneti Marelli", u Cassinu smo gradili fabriku za njih. Kada je "Fiat" napravio dogovor sa Srbijom, pozvao je italijanske firme da učestvuju na tenderima, tako da smo 2010. otvorili u Srbiji firmu "Italiana Costruzioni Balcani", u 100% vlasništu italijanske matične firme – kaže na početku razgovora Starec.

Naš sagovornik ističe da su do sada sa "Fiat"-om ugovorili poslove vredne više od 40 mil EUR, a sa firmama koje proizvode autokomponentistiku za tog proizvođača automobila oko 5 mil EUR.

(Bojan Starec)

- Za "Fiat" smo radili obnovu hala, izgradnju unutrašnjih saobraćajnica, radili smo elektro instalacije, mašinske instalacije, rashladna postrojenja, ventilaciju, rasvetu. Sada upravo predajemo ekološko ostrvo u okviru kompleksa "Fiat"-a gde će biti razdvajan otpadni materijal i obavljaće se reciklaža, a završavamo i izgradnju saobraćajnica. Takođe, završili smo skladišta zapaljivih tečnosti i sistem distribucije, kao i pumpnu stanicu na gas metan, jer u Srbiji počinje proizvodnja automobila sa metanskim motorima koji značajno smanjuju zagađene u odnosu na TNG koji se sada koristi – navodi Bojan Starec.

Naš sagovornik je pohvalio saradnju sa italijanskom kompanijom "Sigit" koja proizvodi plastične delove za vozila, za koju su u okviru zone "Fiat"-ovih komponentaša u Grošnici, radili od nivelacije terena do kompletne izgradnje objekta.

- Zahvaljujući izuzetno uspešnoj realizaciji poslova u Kragujevcu i dragocenom iskustvu, uspeli smo da pobedimo i na sličnom "Fiat"-ovom tenderu u Italiji, pa od pre mesec dana radimo rekonstrukciju fabrike u Melfiju, a ovih dana počinjemo i rekonstrukciju dela "Ferrari"-jeve fabrike.

Pruge za brzine do 160 km/h

"Italiana Costruzioni Balcani" se fokusirala i na infrastrukturne projekte u Srbiji koje finansira međunarodna zajednica i banke. Kompanija je angažovana na železničkom Koridoru 10, na deonici od stajališta Gilje do stanice Paraćin, dužine 10,5 kilometara. Sa "Železnicama Srbije" potpisan je sredinom prošle godine ugovor vredan 16,2 mil EUR, a brzina na toj deonici bi trebalo da dostigne 160 km na čas.

- Bili smo drugi na tenderu za izgradnju Žeželjevog mosta. Zahvaljujući najpovoljnijoj ponuđenoj ceni dobili smo tender za izgradnju železničke pruge na glavnoj trasi Koridora 10. Na toj deonici je svojevremeno išla jednokolosečna pruga, krivudava, tako da tu postoji jedna velika krivina u obliku slova S koja je još iz vremena kralja Aleksandra Obrenovića. Zaduženi smo za izgradnju nasipa i kompletne dvokolosečne pruge.

Radove na toj deonici koči kašnjenje završetka izgradnje mosta kod Ćuprije koja je poverena konzorcijumu "Alpine-Meteorit", a i zbog nezavršene eksproprijacije zemljišta.

(Foto: Teodora Brnjoš)

- Naš posao kasni zbog eksporpijacije. Ugovor je potpisan 2. jula, a u avgustu je trebalo da bude primopredaja kompletne trase, što je delimično učinjeno tek polovinom februara. Počeli smo radove na više delova trase, gde god nam pitanje eksproprijacije to dozvoljava. Radimo raščišćavanje terena, dovozi se materijal za nasip, radimo više inženjerskih objekata od kojih je najznačajniji nadvožnjak kod stajališta Gilje. Posao bi trebalo da se uradi za 415 dana prema tenderskoj dinamici, bilo je kašnjenja oko početka radova, pa ako nam do početka avgusta bude omogućen rad na celoj deonici i ne bude većih izmena na projektu, očekujemo da ćemo izgradnju završiti do avgusta-septembra 2014. godine. Iako se kasnilo na početku, sada postoji vrlo dobra saradnja sa novim rukovodstvom železnica. Otkako smo počeli sa radovima, svi su izuzetno kooperativni i problemi se rešavaju u hodu, sa investitorom, konsultantima i projektantima - napominje Starec.

Starec smatra da rasprostranjenost železničke mreže u Srbiji nije loša, ali ukazuje na problem sporijeg putovanja vozom danas nego dvadesetih godina prošlog veka jer na nekim trasama godinama nije ulagano.

- Dobro je što se država fokusirala na nekoliko trasa. Ranije je započeto mnogo projekata, finansiranih iz različitih izvora, ali nije bilo funkcionalne povezanosti. U svetu na mnogim mestima železnice veoma dobro funkcionišu. Na primer, Italija je ranije imala dosta problema sa železničkim saobraćajem, a danas se više isplati putovati od Rima do Milana vozom nego avionom.

Na poslovima u našoj zemlji italijanska kompanija angažuje ljude iz Italije i iz Srbije.

- Iz Italije nam dolaze direktori gradilišta sa kojima godinama radimo, menadžeri određenih projekata, vođe gradilišta i određeni usko specijalizovani radnici. Zapošljavamo iz Srbije licencirane inženjere kao odgovorne izvođače i projektante, kao i nadzor, dok radnike većinom angažujemo preko podizvođača.

Srbija je u modi

Iako je kriza, Starec vidi šansu naše zemlje zbog činjenice da godinama nije ulagano u infrastrukturu i ističe da je Srbija sada u modi i da bi takvu situaciju trebalo da iskoristi.

- U Srbiji treba da bude izgrađeno mnogo autoputeva, a u Hrvatskoj ne treba skoro više ni jedan, kao ni u Sloveniji. Za Srbiju su se otvorili međunarodni fondovi. Investitorima je interesantan i geostrateški položaj. Srbija ima otvoreno tržište EU, bescarisku razmenu sa SAD-om o čemu se malo govori, sa druge strane ugovor sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom. Takođe, Srbija je jedna od retkih zemlja u regionu koja daje konkretne značajne podsticaje za strane ulagače – napominje naš sagovornik.

Kao problem poslovanja u našoj zemlji, on navodi često duge tenderske procedure, kao i vreme koje protekne od trenutka dobijanja posla pa do početka realizacije.

- Situacija u građevinarstvu je takva da je važnije koliko možete da izdržite da vam neko ne plaća, nego koliko znate da radite.

Budući poslovi

"Italiana Costruzioni" je vodeća italijanska firma u sektoru obnove arhitektonskog kulturnog nasleđa.

- Ekskluzivni smo izvođač radova u Vatikanu, radimo kompletan Trg svetog Petra, radili smo baziliku svetog Ante u Padovi. Završili smo nedavno obnovu zamka "Sforzesco" koji je simbol Milana. Radimo obnovu "Villa Reale" u Monci putem javno-privatnog partnerstva – navodi Bojan Starec.

Pošto je Ministarstvo građevinarstva pokrenulo inicijativu da se zgrade Generalštaba, koje su razorene u NATO bombardovanju 1999, obrišu iz registra kulturnih dobara, pitali smo sagovornika da li slična praksa postoji u Italiji.

- U Italiji nikom nije palo na pamet da ruši objekte. Ako je već planiran hotel, mogao bi da bude prilagođen u okviru postojeće zgrade Generalštaba. U Akvili u Italiji je bio razorni zemljotres i nije bio slučaj da se kulturno dobro pretvara u komercijalni objekat. Komercijalizacija mnogih stvari je nepohodan da bi se preživelo. Na primer, za projekat koji radimo u "Villa Reale" je dogovoreno sa vlasnikom da ćemo jedan deo izdavati i organizovati izložbe. Takođe, monumentalne železničke stanice u Italiji, kakve su građene za vreme fašizma, smatraju se deo kulturnog nasleđa i u okviru njih je izvršena određena komercijalizacija pa ima podavnica, restorana, poslovnih prostora.

Italijanska kompanija rado bi se uključila u velike projekte obnove kulturnog nasleđa u Srbiji. U ovoj kompaniji najavljuju i učešće na tenderima za izgradnju železničkog Koridora 10, izgradnju Prokopa, kao i učešće na tenderima za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji.

Suzana Obradović