Uz menice i bankarske garancije moguć duži rok plaćanja - Šta nam sve novi zakon donosi od 1. aprila

Rokovi plaćanja duži od propisanih 45, odnosno 60 dana moći će, od 1. aprila, da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili menice sa naznačenim rokom naplate, rečeno na petoj sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS).

Početak primene Zakona o rokovima plaćanja je 1. aprila ove godine, a on predviđa rok plaćanja od 60 dana kod komercijalnih transakcija između privrednih subjekata, a 45 dana između privrednih subjekata i korisnika budžetskih sredstava.

Predstavnik firme "Angropromet" iz Kikinde postavio je pitanje, na sednici u PKS, kako će se kod rokova plaćanja tretirati godišnji ugovori, zaključeni od 1. januara do 31. marta ove godine.

Iako su ograničenja rokova plaćanja doneta na zahtev privrednika, da bi se uveo red na tržište i smanjila nelikvidnost, sada se uočava problem prelaznog perioda, u kome će dospeti na naplatu potraživanja iz prethodnih perioda istovremeno kao i iz transakcija po novim propisima, što će, kako su istakli privrednici, male privredne subjekte odvesti u blokadu.

Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, zbog toga je formiralo radnu grupu za praćenje efekata primene tog zakona, u kojoj je i predstavnik PKS.

Pomoćnica ministra finansija i privrede Nina Samardžić je na sastanku napomenula da su po sadašnjem pravilniku predviđene dve mogućnosti odstupanja od predviđenih rokova plaćanja.

Prvi je kod kreditnih poslova do 90 dana, gde je predviđena obaveza plaćanja polovine iznosa na polovini ugovorenog roka, a druga mogućnost je ostvarivanje slobode ugovorenog roka uz obezbeđivanje bankarske garancije ili avalirane menice (sa naznačenim rokom naplate).

- Ugovori sa dužim rokom, a bez polaganja menice biće ništavni, a ugovori iz decembra prošle i do 31. marta ove godine mogu da se usklade tako što se aneksira rok plaćanja - rekla je Samardžić.

Članovi Odbora su ocenili da su upravo avalirane menice najbolji instrument obezbeđenja, ali banke još nemaju softver za takve menice, pa Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, treba da se pozabavi i tim pitanjem.

Zvonko Šubaša iz Grupacije veledrogerija, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, ukazao je na problem koji veledrogerijama prave članovi 16 i 4 ovog zakona, kojima se predviđa da veledrogerije od bolnica vrše naplatu sa rokom od 150 dana, a domaćim proizvođačima lekova dužne su da plate u roku od 60 dana.

- Tako se stvara situacija u kojoj veledrogerije treba da kreditiraju domaći zdravstveni sistem na 90 dana - rekao je on i dodao da se za nabavke od stranih proizvođača lekova taj rok ne propisuje, a oni su voljni da prihvate rokove i od 210, pa i 240 dana.

- Zato će se veledrogerije opredeljivati za kupovinu od stranih proizvođača, čime će biti ugroženi domaći proizvođači, a lekovi na tržištu će biti skuplji - kazao je Šubaša i dodao da veledrogerije traže da se izjednači rok plaćanja domaćim proizvođačima sa rokom u kome zdravstveni fond plaća veledrogerijama.

Odlučeno je da se ovaj zahtev uputi Ministarstvu finansija i privrede.

Predsednik Odbora Udruženja za trgovinu PKS Radoslav Veselinović, koji je i vlasnik "Galeb grupe", ukazao je i na problem privrednih subjekata koji snabdevaju javna preduzeća, jer je potrebno da ta preduzeća i budžetski korisnici izmire svoje prethodne obaveze, koje su generator krize.