Mobing i kad lekar sestru zove "lutko"

Da li je između poznatog stručnjaka i medicinske sestre u Kliničkom centru Srbije bilo nedoličnog ponašanja, kako je nedavno objavljeno u javnosti, znaće se najkasnije za 30 dana. Toliki je zakonski rok da se završi spor pred Agencijom za mirno rešavanje sporova, pred kojim je ovaj slučaj juče počeo. Ovo je za "Politiku" potvrdio direktor Agencije za mirno rešavanje sporova Dejan Kostić.

Ovoj instituciji najviše pritužbi na mobing stiže iz zdravstva i prosvete, ali sagovornik "Politike" kaže da je pogrešno zaključiti da u ovim delatnostima ima najviše zlostavljanja na radu nego je veći broj prijava rezultat veće obrazovne strukture zaposlenih koji imaju i više hrabrosti i bolja saznanja o svojim pravima.

– Dobijali smo prijave od osnovne vrste takozvanog mobinga praznog stola i punog stola, gde poslodavac zaposlenom daje manje posla nego kolegama sa kojima je u istom rangu i obrnuto kada zaposleni dobija više posla nego ostali. U prijavama iz zdravstva ima najviše pritužbi na šikaniranje, ponižavanje, uvrede, obraćanja neodgovarajućim tonom. Često se događa da oni koji čine mobing toga nisu ni bili svesni, već to smatraju normalnim ponašanjem. Na primer, da neko trpi da šef na njega viče svakoga dana – navodi Kostić.

Direktor agencije kaže kako je kod nas pojam mobinga (svaka vrsta zlostavljanja na radnom mestu) nov i ponekad je teško utvrditi da li ga je bilo.

– Obična rečenica upućena koleginici "kako ste lepi danas" može biti i komliment i mobing, zavisno od načina na koji je to rečeno, ali i shvaćeno. Ne ulazeći ni u jedan predmet konkretno, danas nije poželjno da se jedan lekar sestrama obraća sa "lutko". Kad se neko nato žali, to se pročuje, pa i ostali lekari, bez obzira što su ovaj termin koristili 30 ili 40 godina, shvate da to nije normalan način komunikacije – kaže Kostić.

Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS), dr Tatjana Radosavljević za "Politiku" kaže kako njihovi Sudovi časti nemaju ovlašćenja da se bave mobingom, ali da je bilo slučajeva da su se LKS obraćali lekari zbog direktora ili kolega koji su se ponašali despotski, samovoljno, ne poštujući pravila timskog rada.

Oni su mogli da dobiju samo pravni savet kome da se obrate dalje. Očekuju da kada u junu bude promenjen Etički kodeks LK, pa da će se tada baviti i ovim temama.

– Lekari se plaše da prijave mobing. U bolnicama ima vike i naredbodavnog ponašanja, ponižavanja pred ostalim članovima kolektiva, onemogućavanja napredovanja, iako je neko vrlo kvalitetan lekar. Priče o čestim seksualnim kontaktima između lekara i sestara pomalo su i urbane legende i mislim da to ne postoji samo u zdravstvenoj struci, nego i sa svim drugim hijerarhijskim uređenim sistemima, tipa sekretarica i šef – smatra dr Radosavljević

Ona dodaje da se u mnoge poremećene odnose među zaposlenima u zdravstvenoj ustanovi, na žalost, umešala politika..

– Ceo kolektiv vidi maltretiranje i šikaniranje, ali mnogi se plaše da to prijave. Kada vas neko maltretira na poslu, a treba da pregledate 30 pacijenata, normalno je da se to odrazi na kvalitet rada – dodaje dr Radosavljević.

Dragica Dašić, generalna sekretarka Sindikata medicinskih tehničara i sestara Srbije za "Politiku", kaže da u proteklih desetak godina pamti možda najviše tri prijave sestara koje su se odnosile na seksualno zlostavljanje.

– Nije tajna da postoje mnoge emotivne veze između sestara i lekara, ali toga nema ništa više nego u nekim drugim profesijama. Međutim, mnoge sestre mogle bi da ispričaju kako su od lekara doživele maltretiranje i iživljavanja uz rečenice "ja sam gazda, ko si ti" i druge vidove omalovažavanja – navodi Dašić.

Sporove presuđuju nezavisni arbitri

Direktor Agencije za mirno rešavanje sporova naglašava jedno značajno ograničenje: nadležnost agencija može da uspostavi, samo ako se obe strane slože, da se postupak rešava pred ovom institucijom i to je glavna razlika u odnosu na sudove.

Da li je mobinga bilo utvrđuju nezavisni arbitri, njih ima četrdesetak u celoj Srbiji, koji se biraju na četiri godine. Arbitri donose odluku da li je bilo ili nije zlostavljanja na radu, a daju se i preporuke šta raditi da toga više ne bude. Posle potvrde da je bilo mobinga, agencija se ne bavi daljim novčanim potraživanjima, već strane te naknade mogu ostvariti samo u građanskim parnicama.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.02.2013.)