Zašto je Rusija otporna na valutne ratove?

Situacija na ruskom finansijskom tržištu pogodna je za jačanje "keri trgovine": tržišni igrači prvo uzimaju zajmove sa veoma niskom kamatnom stopom u "zgodnim" valutama, pa konvertuju u "valutu-žrtvu", koja zbog znatno većih kamatnih stopa donosi spekulantima veći prihod...

Nagli pad kursa jena i skok vrednosti evra, početkom ove godine, pokazuju da je u toku međunarodni valutni rat, a ruski analitičari smatraju da bi njihova zemlja mogla, poučena ranijim negativnim iskustvom, ovoga puta da izbegne loše posledice takvih potresa na svetskoj finansijskoj sceni.

Ekonomisti ruske vlade takođe veruju da njihovoj zemlji sada, uprkos zaoštravanju valutnog rata, pre svega između Japana i drugih vodećih zapadnih zemalja, ne preti prevelika opasnost.

Visok nivo deviznih rezervi i drugi vrlo solidni makroekonomski pokazatelji Rusiji će, kako veruju, omogućiti da spreči ponavljanje "crnog" scenarija koji se ostvario na samom početku globalne finansijske krize.

Ruski eksperti upozoravaju, međutim, da je zbog znatne promene kurseva vodećih svetskih valuta, posebno u trouglu dolar-jen-evro, u januaru i početkom februara, ali i novih, ogromnih ulivanja svežeg novca u privredu SAD, Japana i drugih najrazvijenijih zapadnih ekonomija, sada zavladala prava euforija na međunarodnim berzama akcija.

Čak je i uglavnom opadajući glavni ruski indeks akcija (RTS) ojačao proteklog meseca za 7%, a kurs rublje se "utvrdio" oko nivoa od 30 jedinica za dolar, što je približno 10% više nego pre nekoliko meseci.

Takva situacija na ruskom finansijskom tržištu mogla bi da podstakne naglo jačanje takozvane keri trgovine koja po pravilu izaziva nagli priliv stranog "vrućeg" kapitala, čiji vlasnici bi mogli da ostvare zradu na razlici u kamatnim stopama i kursevima valuta koje važe u njihovim zemljama i u Rusiji, prenosi sajt Finmarket.ru.

Način na koji se ova trgovina obavlja je dosta jednostavan.

U početku tržišni igrači koji se tim poslom bave prvo uzimaju zajmove sa veoma niskom kamatnom stopom u "zgodnim" valutama kakve su, naprimer, pre izbijanja globalne finansijske krize 2008. bili švajcarski franak i jen . Posle toga, novčana jednica u kojoj su prvobitno pozajmljena sredstva se konvertuje u valutu - "žrtvu", koja zbog znatno većih kamatnih stopa donosi spekulantima veći prihod.

Takve visokoprinosne valute su praktično sve iz zemalja sa brzo rastućim ekonomijama, naprimer ruska rublja, brazilski real, južnoafrički rend i druge, jer je u tim državama inflacija veća, što znači i kamatne stope, navode finansijski stručnjaci Aleksandar Zotin i Nadežda Petrova.

Nakon protoka određenog vremena vrednost visokoprinosnih valuta opada pa spekulanti obavljaju obrnutu valutnu konverziju i vraćaju ranije uzete kredite, ali im pritom najčešće ostaje zarada u vidu razliku koja se pojavila na osnovu već pomenute šeme poslovanja.

Zotov i Petrova kažu da u realnom poslovanju investitori često pribegavaju takozvanom hedžingu da bi se osigurali od posledica valutnog rizika. Ali, što je veća opasnost od nestabilnosti valute za koju se ta osiguranje uzima - to je i cena obezbeđenja u takvim poslovima skuplja.

U periodu najoštrije faze globalne finansijske krize, tokom 2008. i 2009. godine, valutni rizik po sistemu keri trgovine se uglavnom isplatio, što je i te kako bilo vidljivo na ruskom finansijskom tržištu.

Vrednost rublje, koja je u leto 2008. razmenjivana po kursu od 23,12 za dolar, opala je do februara 2009. na 36,42 jedinice za američku novčanicu. Tada je, u kratkom periodu, nivo poslovanja na ruskom tržištu akcija drastično smanjen, vodeći berzanski indeks je pao na istorijski minimum, dok su devizne rezerve zemlje smanjene za više od 150 mlrd USD.

Radio televizija Srbija-RTS Beograd

valutni rat

rublja

dolar

jen

evro

devizne rezerve Rusije

ruski indeks akcija

RTS

rusko finansijsko tržište

keri trgovina

kredit

ruska rublja

brazilski real

južnoafrički rend

Aleksandar Zotin

Nadežda Petrova

valutni rizik

američki dolar