Industrija nameštaja ostvaruje suficit u izvozu

Industrija nameštaja je jedna od retkih prerađivačkih industrija koja pravi suficit u izvozu, koji je prošle godine iznosio 60 mil USD, a ove godine postoji mogućnost da se on i poveća.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije (PKS) za šumarstvo i preradu drveta Vladimir Burda naveo je, u izjavi za Tanjug, da je ta industrija 2012. godine ostvarila izvoz u iznosu od 246 mil USD, dok je uvoz bio 186 miliona.

Prema njegovim rečima, tržista bivših republika Jugoslavije su više zainteresovana za jeftiniji pločasti nameštaj, dok zahtevnija tržišta EU, kao što su Francuska i Nemačka, traže nameštaj od masiva, najviše stolice, stolove i komode.

Burda je istakao da je Rusija kao tržište otkrovenje, jer se količina nameštaja koji se tamo izveze povećava iz godine u godinu.

- Pored prodaje u prodavnicama i salonima, imamo i značajnu stavku opremanja, u Rusiji i Kazahstanu, a tu je reč o carinskoj uniji, gde je zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini, naš nameštaj u startu između 15 i 25% jeftiniji u odnosu na konkurente - kaže Burda.

On je naveo da naše izvoznike čeka obrada relativno nepoznatih tržista Kazahstana i Azerbejdžana, mada se naš najveći izvoznik "Simpo" već pozicionirao prošle godine u Kuvajtu, gde je otvorio salon od 800 kvadratnih metara. Burda je rekao da su naši izvoznici nameštaja počeli da rade na tržištu Izraela.

Generalni direktor "Simpa" Slađan Disić, kazao je Tanjugu da je ta kompanija prošle godine imala izvoz od 37,5 mil EUR, a uvoz 16,2 miliona, što znači da su svakih 100 EUR uvoza repromaterijala i sirovina, pokriveni sa 231 EUR izvoza naše robe. Ove godine je u planu izvoz od 45 mil EUR, samo iz matične firme i još 16 miliona sa zavisnim preduzećima.

Prema podacima PKS, u industriji nameštaja radi oko 650 preduzeća sa 13.100 radnika, ali se nažalost, smanjuje broj radnika, jer je dosta preduzeća blokirano. Burda je objasnio da je drvna industrija niskoakumulativna industrija, ima mali godišnji obrt kapitala, pa investitori i bankari beže od nje.

On je dodao da bi država mogla da poveže i građevinsku operativu sa proizvođadčima nameštaja, pa ako građevinci dobiju posao u Rusiji u Kazahstanu, da opremaju neki hotel ili neku školu, trebalo bi država da ih obaveže da prvo jave domaćim proizvođačima nameštaja i da uposle naše domaće kapacitete.