Radiša Rakić, direktor firme "Fimaks" - Konsultant na terenu

(Radiša Rakić)

Radišu Rakića smo zatekli u poslu, dok je pokušavao da reši još jedan privredni problem. U dosadašnjoj karijeri bilo ih je mnogo. Ovih dana sa ponosom slavi 20 godina rada firme "Fimaks" čiji je direktor, a ono što ističe u dosadašnjem poslovanju su najviši zahtevi prema sebi i saradnicima, profesionalna odgovornost i poverenje prema klijentima u prvom planu.

Seća se kako se 1992. godine odvažio da sa prijateljima osnuje firmu za konsalting u Smederevskoj Palanci. Kaže, da je to bio lični izazov u periodu kada su počeli lomovi u društvenoj privredi - "da pokušamo da prodamo ono što najbolje znamo".

- U početku nas je bilo troje i bavili smo se konsaltingom u oblasti poslovnih finansija, računovodstva i poreskog savetovanja. U sledećoj fazi smo formirali tim za procenu kapitala i privatizaciju i vrlo brzo smo postali jedna od najznačajnijih firmi u centralnoj Srbiji u toj oblasti. Vremenom, postali smo moderna konsalting firma u oblasti tranzicije i transformacije, privatizacije i menadžmenta, sa širenjem tržišta na zaleđe Beograda, osnivanjem kancelarije u prestonici – navodi Rakić.

Svestan je toga da ne mogu da se mere sa velikim revizorskim kućama i ekonomskim institutima, ali ističe da su se tokom poslovanja "stalno trudili da hvataju najduži korak". Ponosan je na to što su tokom dve decenije ostali u delatnosti konsaltinga, odolevajući izazovima "valjanja šlepera" razne robe čiji su akteri često završili po sistemu "kako došlo tako o’šlo".

Kao i u životu tako i u karijeri najbitniji je temelj, a naš sagovornik kaže da je kvalitetan oslonac izgradio u "Goši", gde je kao mladi ekonomista stigao do pozicije člana Poslovnog odbora i potpredsednika "Goša" korporacije za oblast finansija.

Sa nepunih deset godina staža, Radiša Rakić je postao predsednik Izvršnog saveta opštine Smeredevska Palanka, tadašnje opštinske vlade.

- Tada je bilo normalno da se onaj ko daje najviše novca u zajedničku kasu, na neki način, pita i upravlja sa njim. Za predsednika me je predložila "Goša", koja je živela sa gradom i davala pečat svim događanjima u gradu i opštini. U to vreme opština je bila država u malom, pod njenim ingerencijama bili su sudstvo, tužilaštvo, policija, zdravstvo, školstvo. Svakodnevno donošenje vrlo različitih odluka, uz punu odgovornost, pomoglo mi je da steknem rutinu u brzom prepoznavanju važnog od manje važnog, što mi je potrebno u poslu kojim se sada bavim – navodi naš sagovornik.

"Goša", kao i brojne druge velike firme iz tog perioda, kaže Rakić, poslovala je u uslovima razvijenog tržišta u mnogim aspektima više nego li danas. Za razliku od preduzeća zemalja istočne Evrope, preduzeća iz Srbije su samostalno donosila odluke. Kupovala su i prodavala na stranom tržištu. "Gošu" je vodio tim menadžera koji su bili ispred svog vremena, oštrica sindikata u "Goši" nije ni bila potrebna, a fabrički komitet je imao protokolarnu ulogu, kaže Radiša Rakić.

Za našeg sagovornika ta škola je uticala na njegovo profilisanje u menadžera, kasnije konsultanta velike širine -od ad-hock rešavanja najurgentnijih poslovnih problema do kreiranja vizije i strategije razvoja brojnih preduzeća u Srbiji.

Kao predsednik, Regionalnu privrednu komoru Požarevac je vodio na dotle neuobičajeni način. Pozitivnu praksu iz konsultantske delatnosti uspešno je aplicirao u Komori, koja postaje opšte mesto za sva privredna pitanja preduzeća Braničevskog i Podunavskog okruga.

Restrukturiranje

Kroz kuću "Fimaks" prošle su mnoge privatizacije, sanacije, konsolidacije, restrukturiranja, reorganizacije. Realizovali su više od 300 projekata za oko 100 klijenata, privatizovali su više od 70 preduzeća.

Afirmisali smo recept "konsultanta na terenu" kaže Rakić, jer nam naši klijenti na najbolji način predstave problem koji treba rešavati ili poslovnu ideju koju imaju, na svom terenu.

- "Fimaks" neguje specifičan oblik konsaltinga putem formiranja mešovitih timova sačinjenih od stručnjaka iz preduzeća klijenta i konsultanata iz "Fimaksa". Na ovaj način je u većem broju preduzeća po prvi put zasnovan timski rad kao novi oblik organizacije i edukacije timova preduzeća koji su bili motivisani da projekti budu i praktično realizovani.

Na pitanje koju bi privatizaciju izdvojio kao najinteresantniju, on napominje "Knjaz Miloš". Kaže da je ta privatizacija u početku bila dobro postavljena, ali da se nije najbolje završila.

- Žalim za propuštenom šansom na temelju strategije, u čijoj je izradi učestvovao "Fimaks", da "Knjaz Miloš" postane balkanski koncern voda u vlasništvu hiljade akcionara, koji akcije čuvaju kao porodične dragocenosti, a ne hrle da ih prodaju čim se za to ukaže prva bolja prilika. San o velikom "Knjazu" srušila je tadašnja državna administracija višemesečnim pritiscima da se "Knjaz" proda, čemu se na žalost nije moglo odoleti.

Naš sagovornik kao dobar primer navodi rad sa kompanijom "Coka" iz Smedereva koja je u saradnji sa "Fimaksom" kao konsultantom, za 5 - 6 godina formirala regionalni lanac od bivših društvenih trgovina iz Podunavskog i Braničevskog okruga, koji je zatim preuzeo "Mercator" u specifičnom i dobrom aranžmanu za obe strane.

Govoreći o poslovanju porodičnih firmi, on naglašava da tu postoji više problema.

- Opcija "jedan čovek za sve" dugoročno nije održiva. Kada preduzetnik sa svim svojim veštinama i znanjem pokrene biznis može samostalno da radi sve dok svi njegovi problemi i planovi mogu da stanu u rokovnik koji nosi stalno sa sobom. Kada prevaziđu rokovnik, neophodno je formirati sistem upravljanja. Glavni problem sa kojim se pri tome susrećemo je profesionalni menadžment, koji je retkost u Srbiji, po meri malih i srednjih preduzeća. Mnogim angažovanim menadžerima se brzo učini da bi bolje bilo da umesto da rade za vlasnika, počnu da rade za sebe. Po nefer uslovima odnose klijente, znanje, tehnologiju, tržište, odlaze kod konkurencije ili pokreću sopstveni biznis. Zato je prava sreća kada se vitalne funkcije mogu delegirati članovima porodice.

Kao dobar primer učešća cele porodice u vođenju firme, naš sagovornik navodi najveći domaći trgovinski lanac DIS sa kojim "Fimaks" sarađuje skoro od nastanka. Stasala treća generacija vlasnika DIS-a školovanih menadžera u Evropi, unela je novu energiju i sistem vrednosti koji su impuls onome što je DIS danas.

Nečinjenje da se ne napravi greška, drugi je česti problem profesionalnih menadžera posebno u malim i srednjim preduzećima.

- Tada umesto da sam rešava problem i donosi odluke, menadžer zatrpava vlasnika. Vlasnik postaje usko grlo i on je taj koji uvek nešto nije rešio ili odlučio, a posao trpi.

Opstanak je osnovni cilj, ističe Radiša Rakić, jer samo ko ostvari taj cilj ima privilegiju da planira budućnost. Osnovni savet koji daje svim svojim klijentima je da poslovanje zasnivaju na stabilnom tronošcu.

- Na jednoj nozi ne možete dugo da stojite, na dve ćete se tokom vremena opet umoriti, a ako imate tronožac onda imate stabilan oslonac. Da prevedem, nikad monokultura, nikad jedan proizvod za jednog kupca, jedan dobavljač, jedna banka …..

- I "Fimaks" gradi svoj tronožac. Osim konsaltinga, sa još 25 preduzeća 2001. godine "Fimaks" je osnovao "Fimaks broker", a naš strateški plan je osnivanje investicionog fonda.

Kibernetika i pecanje

Radiša Rakić je rođen u Svilajncu gde je završio gimnaziju, u Beogradu je završio Ekonomski fakultet, u Ljubljani služio vojsku, a prvi posao dobio u Sisku. Član je Udruženja poslovnih konsultanata Srbije, Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, veštak je finansijske struke.

Voleo je matematiku i završio smer kibernetika, a kada je shvatio da mu je teško da objasni šta mu je struka, na Ekonomskom fakultetu je upisao postdiplomske studije iz oblasti računovodstva i poslovnih finansija. Kao magistrantu, ostala je odbrana teze koja je do sada napisana nebrojano puta, u šali kaže Rakić.

Suprugu je upoznao na Ekonomskom fakultetu, danas rade zajedno, a ona se bavi akcionarstvom. Sin je apsolvent informatike na Matematičkom fakultetu, a ćerka je gimnazijalka.

Od silnih obaveza malo mu ostaje slobodnog vremena, što dokazuju i štapovi za pecanje koji već deset godina stoje u garaži.

- Ranije sam bio strastveni pecaroš. Pecao sam na Dunavu kod Čortanovaca, jezeru u Smederevskoj Palanci, Moravi, Kostolačkim jezerima. Osim toga, volim film, pozorište i sport. Navijač sam "Crvene zvezde" i radujem se povratku Džajića u klub.

Na posao dolazi autobusom. Čim krene na posao počinje da zvoni mobilni. Po neki razgovor nije moguće odložiti, a ako vozi često zastane da nešto i zabeleži.

Marija Kambić