ENERGOPROJEKT: Neprijateljsko preuzimanje jednako je raspadu naše kompanije

"Sistem Energoprojekt" sa zavisnim društvima u narednom periodu treba da realizuje oko 400 mil EUR ugovorenih poslova. Plan ugovaranja novih poslova za 2012. godinu, koji je iznosio 253,8 mil EUR, već u novembru premašen je za 10%, s obzirom na to da su u ovoj godini već ugovoreni novi poslovi vrednosti od oko 280 mil EUR.

Stručnjaci "Energoprojekta" će, osim put ruskog grada Rostova gde je ugovorena izgradnja Međunarodnog kongresnog centra sa hotelom "Hyatt Regency" vredna 66,1 mil EUR, grada Uhte gde se realizuje projekat poslovne zgrade ruskog giganta "Gazprom"-a u vrednosti 43,8 mil USD, kazahstanskog grada Aktau, gde su tokom poslednjeg kvartala ugovovoreni novi poslovi vredni 5 mil EUR, krenuti i put Perua i Gane, gde se uskoro očekuje sklapanje novih poslova vrednih više desetina miliona evra.

Menadžment kompanije takođe očekuje da će u novu godinu ući sa ostvarnim planovima po pitanju konsolidovanog prihoda i bruto dobiti, jer je, kako kažu, i pored krize, poslovna situacija "Sistema Energoprojekt" još na početku godine bila bolja nego u 2011. i 2010.

Međutim, sve ove brojke, izgleda da nisu dovoljne da Srbija prepozna snagu "Energoprojekta" i omogući njegovo aktivnije učešće na infrastrukturnim radovima u našoj državi. O tome kako je moguće da lakše dobiju posao u Rusiji, Gani, Kazahstanu, Peruu, na Bliskom istoku, umesto u matičnoj zemlji, čiji je interes potcenjena vrednost akcija, da li je poslovanje u potpunosti transparentno i možemo li očekivati izmene u vlasničkoj strukturi preduzeća, u intervjuu za "eKapiju" govore generalni direktor "Energoprojekt holdinga" Vladimir Milovanović, kao i izvršni direktor za finansije, računovodstvo i plan dr Dimitraki Zipovski.

U Srbiji najteže dobijamo posao

"Energoprojekt" nije prva firma koja se žali na nejednake uslove pri dobijanju poslova u Srbiji, ali jeste najveća.

(Vladimir Milovanović)

Dimitraki Zipovski smatra da snaga "Energoprojekta" nije dovoljno prepoznata u Srbiji, verovatno zato što oko 70% poslova obavljaju u inostranstvu. Međutim, on kaže i "da ne vidi nijedan veći infrastrukturni projekat u našoj zemlji koji bi mogao da se realizuje bez "Energoprojekta"".

I prvi čovek holdinga nije zadovoljan percepcijom države.

- Nama je danas najteže da dođemo do posla u Srbiji. U inostranstvu mi takođe učestvujemo na tenderima, dajemo ponude, pregovaramo i dobijamo poslove. U Srbiji nam je to otežano. Zašto? Zato što se dosta aktuelnih poslova finansira iz raznih izvora finansiranja, gde zajmodavci postavljaju određena ograničenja, a naši investitori koji ugovaraju te poslove ne ostavljaju prostor za adekvatno učešće srpskih firmi. Čak i kada "Energoprojekt" nađe rešenje za konzorcijalno učešće na nekim projektima, ne postoji potrebna podrška da se takva ponuda "Energoprojekta" i stranog partnera razmatra na isti način kao stopostotna inostrana ponuda. Uvek postoji potreba pojedinaca da se nađe mana ili "konflikt interesa" da se "Energoprojekt" eliminiše iz tenderske procedure - kaže za "eKapiju" generalni direktor holdinga Vladimir Milovanović.

Kao primer, Milovanović navodi projekat obnove hidroelektrane "Zvornik", gde su, kako kaže, preduzeli sve potrebne mere da izbegnu situaciju koja može da se definiše kao konflikt interesa, da bi na kraju opet postojala realna opasnost da budu odbijeni upravo iz tog razloga.

O jačini i potrebama za boljim pozicioniranjem "Energoprojekta" u matičnoj zemlji, možda najbolje govori činjenica da su, zbog nedovoljnog finansijskog potencijala domaćih banaka, prinuđeni da sarađuju sa gotovo svim komercijalnim bankama, koje funkcionišu prvenstveno u domenu garancija, akreditiva i pisama o namerama.

- Mi imamo odobrenih oko 250 mil EUR garancija. Sa druge strane, mi nemamo mogućnost, kao na primer neke inostrane kompanije da sarađujemo samo sa jednom bankom, jer je kapacitet naših komercijalnih banaka mali spram potreba "Energoprojekta" - objašnjava Zipovski.

On dodaje da je razlika između Srbije i inostranstva ta što van Srbije, "Energoprojekt" ne učestvuju na tenderu ako nema siguran izvor finansiranja - obično su tu Svetska banka, EBRD, ili države sa sigurnim budžetima. U Srbiji je, nažalost, veća poteba da "Energoprojekt", u određenom periodu sam obezbedi finansiranje realizacije, što se desilo sa "Prokopom" i "Železnicama Srbije", ali i sa "Kostolcem".

Naplata

Menadžment za naš portal potvrđuje da su svi projekti o kojima su obavestili investicionu javnost, u toku ili pred početkom realizacije, kao i da sa njima nemaju problem dobijanja avansa. Uplatu svakog dana jedino očekuju za ugovoreni posao na Koridoru 11, dok bi izgradnja međunarodnog kongresnog centra i hotela u Rostovu trebalo da počne za oko mesec dana.

- Svi projekti koje "Energoprojekt" realizuje, pogotovo u inostranstvu, uredno se naplaćuju. Ima i tu ponekad teškoća, na primer u Alžiru ili Ugandi, gde je birokratska procedura dosta komplikovana. Međutim, nigde ta kašnjenja nisu uporediva sa kašnjenjima u Srbiji. Praktično na svim projektima koje radimo za javna preduzeća u Srbiji, osim na projektu Topionice u RTB "Bor", kašnjenja su ogromna. Najgore je što ne znamo ni kada će biti moguće naplatiti čak i deo tih potraživanja – kaže Milovanović.

Osim "Prokopa" i "Železnica Srbije", u kontekstu otežane naplate ističe se i projekat u Kostolcu.

- "Energoprojekt" u Kostolcu završava vrlo kompleksne radove na rekonstrukciji kotlarskog postrojenja i zahvaljujući vanrednom zalaganju stručnjaka "Energoprojekta" i ostalih srpskih firmi koje realizuju ovaj projekat, energetski bilans Srbije će od 9. decembra biti popravljen za 350 MW struje kada se očekuje sinhronizacija na elektro mrežu. U ovom trenutku naša potraživanja za izvedene radove iznose nekoliko miliona evra, a pri tome postoji neizvesnost kada će biti plaćeno. Sa druge strane, da bi "Energoprojekt" ispoštovao svoje obaveze prema dobavljačima i kooperantima, prinuđeni smo da podižemo kredite u sopstvenoj režiji - objašnjava Milovanović.

Sve bliži do sada najveći posao u Rusiji

Iako ne žele da otkrivaju detalje, projekat koji su odavno najavljivali, a koji je vredeo oko 550 mil EUR, i dalje je u igri i, kako kažu, pregovori idu jako dobro.

- Vrednost projekta je povećana na oko 625 mil EUR. Potencijalni investitor je upoznat sa našim ograničenjima u pogledu obezbeđenja bankarskih garancija, ali je, uprkos tome, najavio zajedničko pronalaženje rešenja u slučaju da potpišemo ugovor.

Akcije – kupovina vođena različitim interesima?

Nakon što je poslednjih meseci krenula borba ka što većem vlasničkom udelu, i nakon spekulacija da bi građevinsko preduzeće "Napred" moglo da pokuša da preuzme većinsko vlasništvo, nije tajna da su se i top menadžment i zaposleni "Energoprojekta" uključili u kupovinu sopstvenih akcija. Podizanje cena akcija je, međutim, nešto što im se stavlja na teret.

- Mi imamo vrlo neubičajenu situaciju kada je reč o akcionarstvu na Beogradskoj berzi. Gotovo po pravilu, posle svake objave novougovorenog posla, vrednsot akcije "Energoprojekta" ili stagnira ili je u padu. Očigledno je da postoji ograničeni investicioni potencijal koji se realizuje preko Beogradske berze i da postoje oni koji raznim unakrsnim trgovinama, ostvaruju razne efekte za svoje klijente. To nažalost mi ne možemo da kontrolišemo, to je nešto čime bi Berza trebalo da se bavi.

(Dr Dimitraki Zipovski)

Mi smo od samog izlaska na Berzu i dalje uvereni da jednoj zemlji na A listingu treba bar jedna kompanija iz građevinskog sektora. Sa druge strane, posredne štete koje je "Energoprojekt" pretrpeo od izlaska na berzu su jako velike, bilo da je reč o neopravdano visokim ili niskim vrednostima naših akcija. Pri tome, kada kažem neopravdane vrednosti, ne mislim da mi treba da ih regulišemo, već naravno tržište, ali regulatori moraju pažljivije da prate učesnike koji se bave tim poslovima. Jer, bez obzira na ekonomska kretanja, potpuno je neubočajena situacija da je pre četiri godine akcija "Energoprojekt holdinga" vredela 3.500 dinara, a da danas, kada su sve relevantne performanse "Energoprojekta" bolje nego tada, vredi oko 550 dinara - kaže generalni direktor "Energoprojekt holdinga" za "eKapiju".

U potcenjenu vrednost akcija i neprimerenu tržišnu kapitalizaciju veruje i čovek koji je zadužen za finansije ovog građevinskog giganta:

- Sa stanovišta menadžmenta, mi ne kupujemo špekulativno naše akcije, već sa aspekta strateškog i dugoročnog pristupa. Tačno je da ohrabrujemo naše zaposlene da kupuju akcije "Energoprojekta", ali samo time što stalno ističemo da su naše akcije potcenjene - kaže Zipovski.

- Po novom Zakonu o privrednim društvima mogućnost da zaštitimo akcionarski kapital je dramatično ograničena. Iz tog razloga, u toku ove krizne godine kada su se na berzi pojavile određene aktivnosti koje možemo da karakterišemo na razne načine samo ne kao uticaj na porast akcija, jedini mehanizam menadžementa je bio pokušaj da animira zaposlene da investiraju višak novca u akcije sopstvene firme. Kod nas je to moguće jer je većina zaposlenih ceo svoj radni vek provela u "Energoprojektu" – dodaje Milovanović.

Transparentni 100%

Dimitraki Zipovski više je nego odlučan u tvrdnji da je "Energoprojekt" 100% transparentna kompanija.

- Na sajtu objavljujemo sve relevantne informacije, a osim toga otvoreni smo za sva pitanja postojećim akcionarima i potencijalnim investitorima. Ne postoji nijedna tajna informacija, osim visine ponude za budući projekat, koja se smatra poslovnom tajnom.

Sa druge strane, u investicionim krugovima, polemiše se da bi transparentnost bila veća da "Energoprojekt" objavljuje kvartalne konsolidovane izveštaje. Holding je ranije, zbog veličine i kompleksnosti posla, govorio da je, u zadatim zakonskim rokovima, nemoguće objaviti sa visokom dozom pouzdanosti i polugodišnji konsolidovani izveštaj, a ipak je to, u skladu sa novim zakonom, učinio, prvi put ove godine.

- "Energoprojekt" je sistem sa velikim brojem zavisnih društva, kako u zemlji i inostranstvu. Tačno je da smo uradili polugodišnji izveštaj, ali uz jednu veću ogradu. Mi radimo kvartalne izveštaje zavisnih društava i prezentujemo ih na Beogradskoj berzi. Međutim, uvažavajući nove rokove koji postoje u novom Zakonu o privrednim društvima, nama je ozbiljan problem da u tom vremenskom periodu obezbedimo potpuno pouzdane podatke u konsolidovanim polugodišnjim izveštajima – objašnjava Zipovski.

Revizija – bez iznenađenja

S obzirom na to da već poseduje oko 12% "Energoprojekt holdinga", već pomenuti "Napred" na čelu sa Dobrosavom Bojovićem, iskoristio je pravo da zatraži vanrednu reviziju preduzeća.

Milovanović kaže da, međutim, ta revizija nije ni trebalo da se desi:

- Gospodinu Bojoviću i kompaniji "Napred Razvoj" a.d. je bila dostupna svaka informacija iz domena poslovanja, kao što je dostupna i svakom drugom akcionaru.

Milovanović kaže da su, ipak, dali zadatke svim zavisnim preduzećima da u potpunosti sarađuju sa vršiocima vanredne revizije ("Eki Revizija"), i da mirno i bez ikakvih problema očekuje njen ishod.

Na pitanje kada će revizija biti gotova, on kaže:

- Jedna od optužbi bila je i da je prvi revizor BDO, izvršio tu reviziju u veoma kratkom roku, što je potpuno netačno, budući da su utrošili više od 5.000 radnih sati. Ja verujem da će u januaru ili početkom februara sve biti završeno...

Neprijateljsko preuzimanje = raspad firme

Sagovornici "eKapije" ne žele da komentarišu namere drugih akcionara, ali smatraju da Republika Srbija kao trećinski akcionar, ne bi trebalo da ima plan da otuđuje svoje vlasništvo u "Energoprojektu", minimalno u periodu velikih infrastukturnih ulaganja, jer svaka država treba da ima oslonac u nekoj pouzdanoj građevinskoj firmi.

- Menadžment ne razgovara ni sa kim u vezi sa strateškim partnerstvom, ne tražimo ni kupca.... Moj cilj kao generalnog direktora je da "Energoprojekt" u naredne 3-4 godine duplira svoj prihod, da podignemo profitabilnost koliko god možemo, zaposlimo nove ljude i da širimo aktivnosti "Energoprojekta" na tržišta gde smo nekada radili. Da povećamo vrednost vlasništva uključujući i vrednost državnog dela - napominje Milovanović.

Prvi čovek "Energoprojekta" zaključuje da oni nemaju nikakve veze sa tranzicionim vlasnicima. Kupovali su i nastaviće da kupuju akcije potpuno legalno, pored ostalog, shodno svojim mogućnostima, uzimajući bankarske kredite kao i svaki drugi pojedinac, uz prethodnu prijavu, i odbacuju bilo kakve insinuacije da imaju neke insajderske informacije.

Kako kažu, imaju samo svest o snazi i tome koliko su akcije trenutno potcenjene i da je "neprijateljsko preuzimanje "Energoprojekta" jednako raspadu i nepostojanju firme".

Jelena Đelić