Recept za bolju saradnju opština i ulagača - Nema uspešnih javno-privatnih partnerstava bez podrške političara i realnih projekata

Za uspeh javno-privatnih partnerstava (JPP) u Srbiji, osim dobrih zakona biće potrebna i snažna podrška političara na najvišem nivou, jer se pokazalo da je to jedno od ključnih pitanja na koje privatni sektor obraća pažnju kada odlučuje da li će uložiti novac u neki projekat, jedan je od zaključaka Trećeg godišnjeg samita "Razvoj JPP u Srbiji po modelu Velike Britanije".

Samit koji je danas održan u hotelu "Hyatt" u Novom Beogradu organizovali su NALED, USAID i Ambasada Velike Britanije u Srbiji, uz podršku Hypo Alpe Adria banke.

Neophodno je osmisliti projekte koje lokalne samouprave mogu sebi da priušte i koji su realno ostvarivi i održivi, a jedan od bitnih uslova su i oštre kazne za one koji ne ispune dogovoreno, poručili su britanski eksperti na Samitu.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Aleksandar Ljubić izjavio je da će Vlada metodom JPP pokušati da privuče investitore pre svega za energetske projkete.

Predsednik Komisije za javno-privatna partnerstva Nenad Ilić je rekao da je u Srbiji do sada započet jedan projekat javno-privatnog partnerstva, a da su tri u proceduri odobravanja. On je precizirao da je pozitivno mišljenje dobio projekat uvođenja telekomunikacione mreže u Novom Sadu, a da su u proceduri projekti podzemne garaže u Šapcu, izgradnje lučkih kapaciteta i uvođenje linijskog saobraćaja.

Ilić je istakao da postoji interesovanje za javno-privatno partnerstvo u energetici, posebno i izgradnji elektrana-toplana.

Javno-privatno partnerstvo stručnjaci smatraju jednim od najboljih modela za ulaganje u razvoj infrastrukture i komunalnih usluga, posebno u vreme aktuelne krize, jer je privatni sektor taj koji obezbeđuje finansiranje i preuzima rizik. Takođe privatni sektor najčešće ima veće iskustvo i znanje za razvoj projekata u odnosu na državne organe. Povraćaj investicije obezbeđuje naplatom korišćenja nove infrastrukture i usluge ili preko nadoknade koju dobija iz državnog ili opštinskog budžeta u dogovorenom periodu, nakon čega izgrađenu infrastrukturu predaje državi u vlasništvo.

Eksperti iz Velike Britanije pozvani su u Beograd, jer je njihova zemlja jedna od prvih koja je počela da primenjuje JPP i jedna je od najuspešnijih. Više od dve trećine projekata je završeno na vreme i u okviru dogovorene cene. Zahvaljujući tom modelu ulaganja izgrađen je veliki broj puteva, škola, bolnica, socijalnih stanova, centara za brigu o starim osobama, pogona za reciklažu otpada, vodovoda i kanalizacije, posebno u ruralnim delovima zemlje gde nije uvek atraktivno ulagati.

- Ako okrug Hajlend u Škotskoj uspeva da iskoristi novac privatnog sektora da izgradi opštinsku infrastrukturu u udaljenim krajevima na samom rubu Evrope onda možete i vi. Potrebno je samo da probate - izjavio je Alister Kauts, profesor na Univerzitetu Edinburg Napier i bivši direktor odeljenja za JPP projekte u veću okruga Hajlend.

On predlaže da se u početku orijentišemo na manje projekte JPP jer su kraći, manje kompleksni, ne zahtevaju velika sredstva, lakše se dolazi do korisne usluge za građane i lakše je proceniti rizike za uspeh, a mogu da budu i veoma pogodni za domaće privrednike da dobiju posao udruživanjem u konzorcijume.

Najviše problema sa JPP bilo je kod određivanja naknade privatnom partneru u periodu upravljanja infrastrukturom koju je izgradio. Mnogobrojni su primeri da je naplaćena i nekoliko puta veća suma od uložene što je dovodilo do protesta poreskih obveznika i raskidanja nepovoljnih ugovora. Problemi nastaju i zbog loše procene održivosti projekta ili nezadovoljavajućeg kvaliteta što za posledicu ima sporove države i partnera.

- Nema nikakve sumnje da su potrebe Srbije za boljom infrastrukturom i komunalnim uslugama velike i da ćemo morati puno da investiramo u narednim godinama. U našoj ekonomskoj situaciji, koju karakteriše visok nivo javnog duga, JPP je dobar model ulaganja jer ne zahteva početno zaduživanje. Međutim, ono na šta je potrebno da posebno obratimo pažnju, jeste da za novac koji ćemo kasnije vratiti privatnom partneru dobijemo kvalitetnu infrastrukturu ili uslugu, kao i da ne dozvolimo da rizik bude prebačen na državu ili lokalnu samoupravu - izjavio je potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Toplica Spasojević.

Svoja iskustva sa JPP projektima učesnicima samita preneli su predstavnici vodećih britanskih konsultantskih i građevinskih kompanija poput "Mace international", "Mott MacDonald", "Grant Torntona", "Harrison Solicitors", "Global International Utilities" i GIG-a.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Davenport rekao je da javno-privatno partnerstvo može da se sprovodi na svim nivoima vlasti, od centralne do lokalne i da je to zgodan mehanizam gde su potrebna velika kapitalna ulaganja i modernizacija pružanja javnih usluga.

Direktor Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Žozef Lauter naglasio je da u Srbiji postoji volja da se pokrenu projekti javno-privatnog partnerstva, ali da su problemi likvidnost u realnom sektoru i težak pristup izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća, kao i korupcija.