Bogdan Obradović, (Adacta Execom, 2006)

Kompanija Adacta osnovana je pre 16 godina u Sloveniji. Gotovo tri godine prisutna je u Srbiji, preko partnerstva sa domaćom firmom Execom. "Procenjeno je da je to sinergetska veza, s obzirom na to da je novosadska firma već neko vreme pre toga počela sa implementacijom Microsoft Navision-a u našoj zemlji", objašnjava Bogdan Obradović, direktor Adacta Execom, srpskog ogranka slovenačke informatičke mulitnacionalke.

(Bogdan Obradović)

Dobra procena. Naravno, ne samo zato što Obradović, skockan u svom teget poslovnom odelu i žutoj kravati, primetno zrači zadovoljstvom. Njegova firma je u prethodne 2,5 godine uspela da se nametne kao lokalni lider u primeni ovog rešenja, a istu poziciju ima i u regionu. "Ostvarujemo prihod od pet miliona evra godišnje, kao i rast od 20 odsto već nekoliko godina unazad. Od 165 projekata u regionu, 20 smo realizovali u Srbiji, od ukupno 50, u konkurenciji desetak firmi koje se bave sličnim poslom", navodi. Naravno, u centrali u Ljubljani zadovoljno trljaju ruke. Kao i u samom Microsoft-u, koji je svojevremeno preuzeo nekada danski Navision.

Uredno poslovanje

Lepo. Ali, šta je to, zapravo, Dynamics Nav, alias Navision? "To je softversko poslovno rešenje koje se već 20 godina koristi od strane preko milion korisnika. Ono kompanijama u bilo kojoj delatnosti - uključujući i e-government - omogućava ERP (Enterprise Resource Planing), ili, na srpskom, ‘uredno poslovanje’. Implementacija, zavisno od veličine firme, traje od tri nedelje do jedne godine", tumači. A cena? Po jednom korisniku, 4.500 evra. Malo li je? "Ali, prema našim istraživanjima, investicija od, prosečno, 45.000 evra kompaniji se isplati za 1-2 godine", replicira Obradović. Zvuči razumno.

Obradović je, inače, u Adacta došao 2003. godine iz Instituta za ekonomiku i finansije. Ne zato što je bio nezadovoljan na svom prethodnom radnom mestu. Naprotiv. "Naprosto, bio sam željan novih izazova. Pogotovo zato što svoj posao doživljavam i kao neku vrstu hobija", kaže ovaj 40-godišnji inženjer za informacione sisteme (beogradski Fakultet organizacionih nauka) i ovlašćeni računovođa. Smatra da je imao dobru školu, a zadovoljan je i profilom pridošlica u firmi. "Konkurs za nove zaposlene je stalno otvoren i, štaviše, mnogo ulažemo u njihovo naknadno obrazovanje i specijalizaciju", naglašava.

Ali, ne teče sve k’o po loju. "Kao i u svakoj drugoj branši, i u IT industriji ‘papirologija’ predstavlja ogromni teret. Svi se sasvim nepotrebno iscrpljujemo oko rešavanja banalnih, pa čak i sasvim nepotrebnih problema. Umesto da to vreme iskoristimo baveći se svojim osnovnim poslom", smračuje se prvi put tokom razgovora.

Tako je govorio Lendl...

Nije to, međutim, jedini razlog zato što se kasno vraća kući. "Još uvek razvijamo posao, što od svih zaposlenih zahteva veći angažman. Uostalom, legendarni Ivan Lendl je govorio: ‘Osam sati dnevno igram tenis, osam sati razmišljam o njemu, a osam sati ga - sanjam!’ Nisam, naravno, u njegovom rangu, ali se slično ponašam", kaže, ponavljajući da ga posao zaista ispunjava.

Supruga je puna razumevanja. Deci - Alisi (4,5 godine) i Filipu (2,5 godine) - ponekad nedostaje. Teži, međutim, da im to obilato nadoknadi. "Ako ništa drugo, prošetamo se do obližnjeg Sportskog centra ‘11. april’, a preko vikenda se trudimo da otputujemo negde van Beograda, ne samo po Srbiji, nego i u Budimpeštu, Beč..." Porodica se, inače, upravo vratila sa letovanja u Grčkoj - sa ostrva Sini i Rodos. Prošle godine, destinacija je bila Santorini.

Na ručak u beogradski restoran "Dorian Gray", došao je, pak, taksijem. "Nemam vlastiti automobil, niti mi je potreban. Problemi sa parkiranjem u Beogradu su užasni", kaže i dodaje da supruga vozi Citroen C3. Sa njom, kada ne provodi vreme sa decom, provodi i najviše slobodnog vremena. "Kada uspemo da uspavamo klince, ili da ih ‘udomimo’ kod baba i deda, volimo da izađemo na čašu vina, uključujući i restoran ‘Dorian Gray’, jer nam se svideo kao zanimljivo i mesto sa posebnom energijom, a uvek sretnemo i nekoga poznatoga", otpija gutljaj belog vina. Ali, ne pali cigeretu. Nije nikada.

Odelo i kravata mu dobro stoje. Ne zna - ili ne želi da kaže - koje su marke. "Najvažnija je urednost i formalnost u granicama pristojnog ponašanja", objašnjava i dodaje da privatno, a često i u ofisu, voli da se oblači nekonvencionalno. Nema omiljene kreatore, a garderobu kupuje i u Srbiji i u inostranstvu. Na desnoj ruci mu je Tissot sat. ‘Opa! "Pa, koliko njih nosi neuporedivo skuplje", odgovara krupnim osmehom na sitnu provokaciju.

Umeće pobeđivanja

Nažalost, priznaje, za čitanje, sem stručne literature, nema mnogo vremena. "Sapatnicima" toplo preporučuje "Umeće pobeđivanja", Džona Velša. Od muzike najradije sluša "world music", a nema primedbe ni na onu koju emituju u restoranu "Dorian Gray". Napokon uzima daha, jer mu stiže poručena "Calabria" salata. "Nemam neka posebno omiljena jela, ali volim da kuvam", uzima prvi zalogaj. Kući je supruga gazda u kuhinji, ali, kada se ponekad lati varjače, sprema uglavnom italijansku hranu.

Ne želi da javno daje kulinarske recepte. Poslovne, međutim, da. "Još uvek činimo prve korake. Zato se moramo povezati sa multinacionalnim kompanijama. Njihov ‘know how’ kojim nam, maltene besplatno, donose je od neprocenjivog značaja", kaže Obradović pre nego što će naručiti espresso kafu.