Putopis: reka Temštica kao mali Kolorado

PUTOPIS - REKA TEMŠTICA

MALI KOLORADO

Crvena zemlja i crvene stene kanjona Temštice neobično podsećaju na one u Velikom kanjonu reke Kolorado u SAD



Kanjon reke Temštice


Temštica je retko lepa reka koja se s visova Stare planine spušta u Nišavu blizu sela Temska, pa se na pojedinim mapama pojavšuje i pod tim imenom. Zanimšivo je da se deo njenih voda prečicom spušta u Nišavu kod Pirota, tako da je to reka s dva ušća. Ali pođimo od izvora.

Jedna od sastavnica Temske, Toplodolska reka, izvire ispod Midžora, najvišeg vrha Stare planine. Sneg se na ovom, 2.170 metara visokom vrhu beli tokom vežeg dela godine, što Toplodolskoj reci omogužava relativno ujednačen dotok vode. Potoci koji je stvaraju imaju veliki pad pa su mnogobrojni vodopadi visoki preko pedeset metara. Poneki se svode na tanak mlaz vode, ali Čungušski, Piski i Jelenski skok su veoma atraktivni, s dosta vode koje obilaze samo pastiri i retki planinari.


Rimska postaja

Selo Topli Dol koje leži na ovoj reci nekad je bilo važna stanica na čuvenom Via militaris, u kojoj su se rimske legije odmarale. Kasnije su tuda prolazile i druge vojske i trgovci, pa je postalo centar stočarstva. U njemu je, donedavno, radila radionica u kojoj se pravio čuveni kačkavalj. Danas u ovom selu žive uglavnom starci, ali postoje realni nagoveštaji za razvoj seoskog turizma, što bi u ovaj slikovit kraj vratilo i mlađe ljude.

Jedna od pritoka Temštice, Visočica, izvire na bugarskom delu Stare planine i teče udolinom koja se naziva Visok. Pridružuje joj se nekoliko rečica od kojih je Dojkinačka reka najveža a najatraktivnija Rosomačka, koja kod istoimenog sela pravi zanimšive kaskade – Rosomačke lonce. Zanimljivo je da su izvori Dojkinačke reke udašeni samo nekoliko kilometara od izvora Toplodolske reke, ali da njihovo rastojanje u vodenom toku iznosi skoro sto kilometara. Samo na izvornom delu reka preliva crvenkasto kamenje karakteristično za ovaj kraj, a potom protiče kroz klisuru tipičnu za kras. Selo Dojkinci kroz koje protiče nekad se nalazilo nešto nizvodnije, ali ga je meštanin po imenu Dojkin preselio na današnju lokaciju. Samo su crkva i groblje ostali na starom mestu. Stanovnici se bave zemljoradnjom i stočarstvom, a selo je poznato po radionici u kojoj se kačkavalj pravi na tradicionalni način. U neposrednoj blizini sela se nalazi desetak starih vodenica. Karaula u kojoj je donedavno boravila vojska pretvorena je u planinarski dom. U domu je moguće prenoćiti, a dobra je polazna tačka za obilazak najlepših delova Stare planine kao što su Arbinje, Tri čuke pa i Midžor.


Vodopad Prskalo


Ćelavi Isus

Selo Brlog je sledeće naselje pored kojeg protiče Dojkinačka reka. Podjednako je arhaično kao Dojkinci samo što se crkva nalazi u selu. Inače, najznačajnija crkva u Visokom je Bogorodičin hram u manastiru Visočka Ržana koji se nalazi na uzvišenju iznad Vrela, omiljenog izletište Piroćanaca. Pored brojnih vikendica, tu je i hotel koji trenutno ne radi zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i, preko puta njega, novi turistički objekat u završnoj fazi izgradnje. Očekuje se da Vrelo uskoro postane vrlo posećena turistička destinacija. Od manastira do sela Visočka Ržana reka protiče kroz slikovitu klisuru i pri tom ima veliki pad.

Kod Visočke Ržane, Dojkinačka reka se pridružuje Visočici. U tom predelu je i selo Rsovci, podjednako je slikovito zbog arhitekture, prostrane kotline u kojoj leži i nebrojenih pežina na liticama desne obale Visočice. U jednoj od njih se nalazi i crkva posvežena svetom Petru i Pavlu. Zanimšivost ove crkve jeste lik Isusa koga je slikar naslikao bez kose. Na obodu sela, pored puta za Vidlič, nalazi se manastir s crkvom posveženom svetom Iliji. Najlepši deo toka Visočice jeste klisura Vladikine ploče. Do nje nije nimalo lako stići jer je skoro neprohodna u periodu kad su vode visoke.


Manastir Temska

Na izlasku iz klisure, reka se širi i uliva u Zavojsko jezero za koje se može reži i da je prirodno i veštačko. Naime, svojevremeno se deo obale urušio i pregradio reku. Brana nastala delovanjem prirode ojačana je i stvoreno je Zavojsko jezero. Prvi su ga otkrili ribolovci, a onda su im se pridružili i ostali ljubitelji prirode.


Aparat za žuto

Od brane Zavojskog jezera, Visočica ima znatno manji tok. Svojevremeno je postojao plan da se zbog toga deo vode Toplodolske reke prevede u Zavojsko jezero. Srećom, od toga se odustalo pa je Temštica, koja nastaje od Toplodolske reke i Visočice kod Mrtvačkog mosta, opstala. Na mestu sastava nalaze se spomen-obeležje iz Drugog svetskog rata, česma i jedna vikendica. Po pričanju meštana, okolne pežine su veoma zanimljive, a za njihov obilazak preporučuju detektor metala, odnosno aparat za žuto, kako ga ovde zovu. Imam utisak da bi svako ko se ovde pojavi sa njim bio dočekan kao kralj. Odavde, Mali Kolorado, kako se zove kanjon kroz koji Temštica protiče, postaje sve impresivniji. Kod odmarališta EPS Temac reka pravi duplu krivinu. Na uzvišenju koje je okruženo vodom sa tri strane nalaze se ostaci grada i manastira Temac. Visoko iznad uzdiže se crvena stena na kojoj nedostaje jedino kojot pa da se odmah shvati odakle naziv Mali Kolorado. Odmaralište Temac je omišeno izletište i mesto za odmor radnika EPS-a. Zatvorenog je tipa, ali nije nemoguže dobiti konak. U njemu sam proveo dve noći, jeo pirotsku jagnjetinu i zalivao je ovdašnjim kominjakom koji je daleko od nekog sortnog vina ali, kad je rashlađen u reci, odlično ide uz vruću jagnjetinu.



Nešto pre manastira Temska reka napušta kanjon i razliva se po širokoj kotlini. Manastir na njenoj obali s crkvom posveženom sv. Đorđu podignut je u 16. veku veku, a vredne monahinje ga besprekorno održavaju pa nije ni čudno što se u svako doba zatekne pokoja grupa vernika ili turista. Naredna „stanica” na putu do ušža jeste selo Temska, poznato po kamenorescima. Selo leži na putu Pirot – Knjaževac. Sačuvano je dosta starih kuća, ali one polako nestaju pred novim zdanjima. I kamenorezački zanat je dosta modernizovan mada možne testere za sečenje kamena i daše pokreže voda.


Precizno izražavanje

Staru planinu, Visok, Vidlič i pomenute rečne tokove najlakše je posetiti iz Pirota. Autobusi do Dojkinaca, Rsovca i planinarskog doma na Vidliču saobražaju svakodnevno. Do Gostuše, odnosno Zavojskog jezera, saobraćaju jednom nedeljno, ali u pripremi je novi red vožnje pa je najbolje prethodno se raspitati na autobuskoj stanici u Pirotu, a o smeštaju u Turističkoj organizaciji na telefon 010-320-838.

Piroćance bije glas da su cicije. Proveo sam puno vremena u tom kraju i otkrio da oni jesu štedljivi, ali cicije sigurno nisu. Pirotski ribolovci su nas ugostili bolje nego bilo ko u Srbiji. Uz dobro pripremljenu ribu i takozvane peglane kobasice pričali smo o svemu i svačemu pa i o prednostima pirotskog dijalekta. Kad Vukovi sledbenici kažu da su pričali sa Draganom nije baš sasvim jasno da li je reč o ženi ili muškarcu. Piroćanci su tu precizni – oni kažu Pričao sam sa Draganu ili sa Dragana.

tekst preuzet iz časopisa POLITIKA MAGAZIN