Šta lekari u domu zdravlja mogu da izleče?

(Foto: shutterstock.com)

U domu zdravlja lekari su osposobljeni da zbrinu čak i za pacijenta koji je doživeo infarkt i da ga pripreme za transport do koronarne jedinice.

Ovo kategorično tvrdi direktorka novobeogradskog Doma zdravlja dr Božica Novaković, inače specijalista opšte medicine, nabrajajući šta sve lekar u primarnoj zaštiti može od početka do kraja da leči i izleči. Dr Novaković dodaje da su lekari tokom specijalizacije opšte medicine naučili dovoljno da mogu i moraju da ispune 85% svih zahteva pacijenata, ali da im je neophodna dobro organizovana služba: laboratorija koja radi za hitne slučajeve i popodne, rentgen, ultrazvučni pregled.

– Svako zapaljenje grla i sinusa, upale pluća, zapaljenja bešike i mokraćnih kanala, išijas, mijalgije i sve druge degenerativne promene na kičmi mogu da se leče i domovima zdravlja. Takođe, gastritisi, problemi sa želudačnom kiselinom ili kilom takođe se mogu rešavati u domu zdravlja dok se ne pokaže potreba za složenim pregledom gastroskopijom koja zahteva specijalistu. Znam da ima lekara u domovima zdravlja koji neopravdano šalju pacijenata na sekundarni, specijalistički nivo, jer ne žele nešto komplikovano da rešavaju sami, ali isto tako mora se otvoreno reći da ima specijalista iz KBC ili specijalizovanih bolnica, koji pacijentima zakazuju kontrole koje nisu neophodne. To se masovno dešava, a zapravo na takvu kontrolu ovaj pacijent bi trebalo da odlazi tek kada ga na nju uputi izabrani lekar. Naši lekari, koji su sigurni u sebe, često kažu da nema potrebe za kontrolom i da im neće dati uput, a razuman pacijent će takvo objašnjenje prihvatiti – kaže naša sagovornica.

Dežurni lekari u KBC-u i uvek prebukiranom Urgentnom centru teško će poverovati u ovu tvrdnju, jer svake noći na dežurstvima zbrinjavaju slučajeve koji mogu da budu rešeni u manjoj prigradskoj ambulanti, a ne u vrhunskoj ustanovi. Neretko građani čekaju da padne veče, i posle 20 sati, kada se zatvore kapije domova zdravlja, masovno opsedaju Dečju kliniku, Urgentan centar ili VMA – znaju da će na jednom mestu dobiti kompletnu medicinsku uslugu.

Izabrani lekar u Domu zdravlja "Vračar", ali i zastupnica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije dr Milica Nikolić-Urošević kaže da bi svaki lekar u domu zdravlja bio srećan da može da reši 85% svih medicinskih zahteva pacijenata, ali da za to oni nemaju opremu. U laboratoriji se ne mogu uraditi neke od najvažnijih analiza u endokrinologiji ili urologiji.

– Mi samo možemo da zbrinjavamo akutne probleme vezane za virusne i bakterijske infekcije svih vrsta. Problem je kada pacijenti sami odlaze u Urgentni centar na hitan pregled, a onda nam se oni vraćaju sa izveštajem da dobiju na primer injekcije "longacefa" ili "amikacina", koje nemamo pravo da dajemo u domu zdravlja. Onda pacijentu pišemo bolnički uput da u dnevnoj bolnici prima takvu terapiju. Mnogo je sličnih raskoraka – smatra dr Nikolić-Urošević.

Ova lekarka kaže da aparat za merenje pritiska, reflektor za gledanje krvi, slušalice i povremeni neki pregled na EKG nisu dovoljni uređaji za sve ono što doktor opšte medicine treba da radi.

– Odluka Vlade Srbije iz 2010. godine da više od 80 odsto zahteva treba da reši doktor u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne može da zaživi, jer umesto 29 različitih aparata, koje po normativima EU treba da imamo, u domu zdravlja imamo samo 13! Zato nepotrebno "zatrpavamo" lekare na sekundarnom i tercijarnom nivou – navodi dr Nikolić-Urošević.

Profesorka socijalne medicine na Medicinskom fakultetu dr Snežana Simić kaže da u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, po teoretskim konceptima prihvaćenim u svetu, treba da se reši 85% zahteva pacijenata, koji su naravno različiti – od vakcinacije do praćenja teških bolesti. Lekari u domovima zdravlja imaju i ulogu "čuvara kapije" – da zbrinu što više pacijenata, da oni ne bi išli na skuplje nivoe, ali i da budu plaćeni prema tome o kolikom broju pacijenata se brinu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 18.08.2012.)