Trune Fišerov letnjikovac

(Foto: novosti.rs)

Nekad raskošan letnjikovac rumskog spahije Šandora Fišera, biser graditeljstva u Sremu, redak primerak reprezentativnog objekta izgrađenog od drveta, pokrivenog barskom trskom, danas samuje i propada.

Iako je proglašen za spomenik kulture i stavljen pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, za njegovu adaptaciju i rekonstrukciju nema sredstava, pa se očekuje da samo nestane sa spiska naše bogate građevinske baštine.

Na putu Ruma - Šabac, na devet kilometara od Rume, kod sela Jarak, na takozvanom Fišerovom salašu, letnjikovac samuje u parku. Sa magistralnog puta M-21, zaklonjen drvećem, jedva se vidi.

Za ovaj letnjikovac se zna da je star preko sto godina i da je porodici Fišer služio za odmor. Godine 1979. proglašen je za spomenik kulture.

- Fišerov letnjikovac je jedinstven objekat na ovom području. Građen od drveta sa trščanim krovom ima širok drveni trem duž cele severne strane, ispred letnjikovca je park koji je dosta zapušten, ali vredan pažnje službe zaštite prirode. U parku je zimzeleno žbunje, nisko i visoko drveće - kostelaj, dasina, lolita, javor, ginko, beli jasen... Letnjikovac je, sa svojom drvenom konstrukcijom, duborezima i izrezbarenim motivima pravi biser graditeljstva na ovom području, koji treba sačuvati - kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Letnjikovac je 1966. godine bio zapaljen, u požaru mu je izgoreo krov i nešto drvenih delova. Preduzeće "Srem", kojem je letnjikovac služio za kancelarije na ekonomiji, doveo je objekat u prvobitno stanje.

(Foto: novosti.rs)

Poslednjih 30 godina, međutim, letnjikovac je napušten i propada, ali je još u takvom stanju da bi lako i brzo mogao da se obnovi i dovede u prvobitno stanje. Samo kada bi se obezbedila sredstva...

- Važno je započeti, a kako sredstva pristižu tako bi se odvijali i radovi. Mi ćemo utvrditi trenutno stanje, a da li će neko raditi projekt za njegovu sanaciju, to ne znamo - kaže Šulaja.

Letnjikovac i park čekaju vredne ruke. Samo da ne bude kasno - na letnjikovcu krov prokišnjava, prozori su polupani. Kad zub vremena sruši Fišerov letnjikovac nestaće i legenda.

Legenda o baštovanu

Fišer, spahija jevrejskog porekla, želeo je da oko zgrade napravi park o čijoj lepoti će se pričati širom zemlje. Slao je svoje sluge širom Vojvodine u potrazi za baštovanom, ali niko u potpunosti nije zadovoljio vlasnika. Jednog jutra, iznenada, pred kočije spahije Šandora Fišera pojavi se starac i reče da zna da on traži baštovana, i da ga nikako ne može naći, a da je on iz jednog sela pored velike reke i da najbolje govori jezik belog jasena, te da će on urediti park po gazdinoj želji.

Za samo nekoliko godina park oko letnjikovca bio je lepši i primamljiviji od samog objekta, ali ubrzo je gazda umro, a dva sina odlučiše da daju otkaz baštovanu i poseku drveće u parku. Stari baštovan nije, kaže legenda, otišao sa imanja, već je ostao i žalio za svakim posečenim drvetom. Priča se da je jednog dana od tuge zagrizao žilu najvećeg hrasta i da su mu se ruke ubrzo pretvorile u snažne i kvrgave rane, te da je te noći ušao u letnjikovac i, u snu, zadavio obojicu gazdinih sinova, a ujutro je i sam nađen mrtav ispod starog hrasta, u delu šume koja nije posečena.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 30.07.2012.)