(Letnja škola urbanizma 2006) VEROLJUB TRIFUNOVIĆ : Klaster EU TIM-grupa za ekologiju i urbani razvoj

dr. VEROLJUB TRIFUNOVIĆ, d.i.a

KLASTER : EU TIM-GRUPA ZA EKOLOGIJU I URBANI RAZVOJ

Summary:

Clustering is the primary driver for economic development in many locations.

OECD estimate 35 countries nonj have cluster development initiatives

undernjay. These include:

Argentina; Australia (see belonj); Belgium; Canada; Chile; Columbia; Costa Rica;

Denmark; El Salvador; England; France; Finland; Germany; Georgia; Guatemala; India;

Ireland; Italy; Jordan; Mexico; Morocco; Mauritius; Netherlands; Nicaragua; Nornjay;

Scotland; Slovenia; Singapore; Spain; Snjeden; South Africa; Trinidad; Sri Lanka;

NJales; USA

All of these countries, at different levels of government, are using cluster development

as a primary economic driver. Other areas have also used cluster development to

focus their regional economic development activities.

Clusters in many of these locations are nonj seeking to establish international linkages.

REZIME:

Grupa nezavisnih kompanija iz regiona Centralne Srbije specijalizovana u oblasti prostornog razvoja, ekologije i urbanizma formira privrednu grupu EU TIM.Vizija osnivača je da povezivanjem komplementarnih poslovnih aktivnosti, znanja i tehnologija EU TIM izraste u grupu respektabilnu u regiji i u interregionalnim odnosima.Puna uposlenost članica i dinamičan razvoj su neophodni uslovi za uspeh grupe. Konkurentnost EU TIM-a zavisi od sposobnosti me|usobne saradnje na regionalnom nivou. Konkurentnost se uvećava povećavanjem intenziteta razmene informacija i resursa.Početne aktivnosti EU TIM-a jesu:

-zajednička promocija i zajednički nastup na tržištu; marketinška funkcija;

-zajednički proizvodi; razvojna i proizvodna kooperacija;

-zajednička infrastruktura na poLJu informatike, obrazovanja i osposobLJavanja, kao i kvalitet poslovanja;

-koordinacija nabavke opreme i materijala;

-informisanje; poslovni skupovi;strukovni susreti; kontakti. EU TIM je središna komunikacijska struktura/osnivač klastera. Predstoji dinamično prilago|avanje unutrašnje organizacije promenama okruženja u okviru postavLJene strategije.

======================================================

1. NASTAJE KLASTER U DOMENU PROSTORNOG RAZVOJA SRBIJE

Grupa nezavisnih kompanija iz regiona Centralne Srbije specijalizovana u oblasti prostornog razvoja, ekologije i urbanizma formirala je privrednu grupu EU TIM potpisivanjem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji od 01.aprila 2006.g.

Osnivači su kompanije :

(A)-.ARHIPLAN iz Aran|elovca; ([email protected]) , koju zastupa Dragana Biga,d.i.arh;

(B)-BISK izKragujevca; ([email protected]), koju zastupa dr.Veroljub Trifunović,d.i.arh;

(E)-EKOLOGIKAURBOiz Kragujevca; ([email protected] ),koju zastupa Evica Rajić,dipl ekol.

EU Tim se proširuje prijemom novih članica u skladu sa strategijom grupe. Uz svakog od osnivača posebnim ugovorom se može prikLJučiti do po tri nove kompanije kao članice EU Tima.

2. NEDOSTAJU PROPISI

Izgradnja klastera je , u mnogim zemLJama OECD, već usvojeno sredstvo ekonomskog razvoja...Nova ekonomija je sva usmerena ka brzini, kvalitetu, inovacijama, fleksibilnosti, umrežavanju i stvaranju kritičnih masa. Klastering je jedna od inicijativa koja se odvija na tom smeru.

Trenutno, u srpskom zakonodavstvu ne postoje osnove za registraciju privrednih udruženja. Zakon o privrednim društvima ih ne obuhvata. ( Prethodni Zakon o preduzećima je jedan član posvetio mogućnosti udruživanja. Pomenuo je moguće oblike, ali bez dubLJe daLJe razrade.) Očekuje se da će ta pravna praznina biti popunjena u toku 2006.godine. Dotle se, kao pravni oblik, koriste ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, konzorcijumu i sl.

3. KLASTER- OBLIK PRIVREDNE SARADNJE

Šta su klasteri? Saradnja sa ciLJem da se bude kompetentniji i uspešniji.

Klastering je posebna forma saradnje. Stvara okruženje koje omogućava druge tipove saradnje, kroz delimično umrežavanje me|u kompanijama , radi razvoja povoLJnih šansi za napredovanje. Ti diferencirani tipovi čine kontinium sa različitim nivoima javnih aktivnosti i komercijalnih usmerenja.

Nacionalni nivo je fokusiran na rešavanje državnih problema.

Regionalni klasteri formiraju infrastrukturu za kompetivnost na planu me|uregionalne saradnje.

Komercijalni klasteri okupLJaju grupe kompanija koje su odlučile da sara|uju na specifičnim projektima.

4. RANIJI POKUŠAJI

U Srbiji je proces izgradnje klastera na samom početku.

Neke inicijative za stvaranje regionalnog klastera za planiranje i investicije u prostoru Ccentralne Srbije nisu uspeli. Primer su dva pokušaja za organizovanje Poslovnog sistema pri Udruženju urbanista Srbije.

POSLOVNI SISTEM ZA RAZVOJNE PROJEKTE

SRBIJA CENTAR

TEZE:

-Srbija nije regionalizovana. Za implementaciju evropskih projekata nedostaju joj regionalne institucije.

-Centralna Srbija ima izraženije razvojne probleme od regija Beograda i Vojvodine . Kosmet i Crna Gora vode posebne programe. Otuda postoji realna potreba za delovanjem Poslovnog sistema SRBIJA CENTAR (SC).

-SC treba da u srednjeročnom periodu ,do formiranja administrativnih regiona , radi na implementaciji evropskih razvojnih projekata na četvrtini teritorije Republike Srbije sa populacijom do 2 miliona stanovnika , što odgovara nivou NUTS2 po evropskoj teritorijalnoj klasifikaciji .

-Sedište SC je u Kragujevcu. Ima karakter public private project-a. Javni karakter mu daju Regionalne privredne komore i Direkcije za urbanizam i izgradnju .Privatni karakter treba obezbediti preko privatnih kompanija.

-U toku je priprema ugovora o osnivanju SC. Pripremne radove obavLJa agencija BISK iz Kragujevca.

-MIT SC: Moguće je učiniti korake ka regionalizaciji pre administrativno političke organizovanosti. Time se ,u odre|enoj meri, može podstaknuti brži regionalni razvoj Centralne Srbije (CS). Prostor je kLJučni resurs regije.

-MISIJA SC: Nedostatak regionalnih institucija nadoknaditi klasterom konsultantskih organizacija . Regija CS treba da dobije sopstveni konsalting kao armaturu regionalnog razvoja.

-DELATNOST SC : Organizuje: baze podataka o prostoru, istraživanja, konstituisanje programa , okupLJanje investitora , vo|enje projekata ...na teritoriji CS. Konsalting u oblasti planiranja i izgradnje ( infrastruktura, urbani razvoj, ekologija, i dr.) vodi ka saradnji u području potencijalne regije.

-PODRU^JE DELOVANJA SC: Klaster potencijalno deluje na području sa regionalnim centrima Užice, Šabac, VaLJevo, ^ačak, KraLJevo, Kragujevac, Smederevo, Požarevac, Jagodina i Kruševac. Područje za svaki konkretni projekat odre|uje se zavisno od karaktera programa.

-ORGANIZACIJA SC : Jezgro klastera je u Kragujevcu (centru nivoa NUTS2 ) i Beogradu ( evropskom centru NUTS1). Klaster privatnih agencija pretežno nosi poslove prostornog konsaltinga i regionalnog okupLJanja kao i

poslove informatike i kontaktiranja.

Klaster deluje uz aktivnu podršku Privredne komore, Inženjerske komore i Udruženja urbanista Srbije.

Pokazalo se da u prethodnih nekoliko godina nije bilo dovoLJno snaga za zaživLJavanje ovakvog makroregionalnog klastera u Srbiji. Za poslove planiranja i gra|enja nisu osnovani ni drugi oblici privredne saradnje. Očigledno da nisu bili sazreli uslovi za klastering nacionalnog i makroregionalnog nivoa.

Zato grupa osnivača EU TIMa polazi sa skromnije platforme. Osniva klaster za specifičnu poslovnu delatnost na prostoru Šumadije.

4. MOTIVI OSNIVAČA EU TIMA

Srpski urbanisti imaju pred sobom prostor i vreme u datim okolnostima. Ako su gubitnici- doživeće ih kao problem. Ako su pobedničkog mentaliteta- prihvatiće izazov nove urbane ere kao pravu šansu.

Izbor je na nama.

Prethodni neuspeli pokušaji da se formira klaster složene strukture na makroregionalnom nivou mogu da obeshrabre. Možda su odraz realnog stanja u Srbiji. Osnivači EU TIMa su uvereni da se to stanje mora menjati.

U uslovima tranzicije konkurentnost zavisi od sposobnosti me|usobne saradnje na regionalnom nivou. Konkurentnost se povećava povećavanjem intenziteta razmene informacija i resursa.

Klasteri su značajan segment podsticaja preduzetništva i konkurentnosti.

Osnivači su odlučili da formiraju privrednu Grupu za ekologiju i urbani razvoj "EU Tim", u daLJem tekstu (EU TIM)

EU TIM je alijansa male grupe kompanija, umreženih sa težnjom da postignu ciLJeve koje ne mogu ostvariti pojedinačno. Strogo je fokusirana na komercijalne ciLJeve. Predlagač je grupa individualnih privatnih kompanija, zasada bez sponzorstva javnih institucija. Predmet ovog ugovora je poslovno-tehnička saradnja na poLJu planiranja, urbanizma i ekologije . Obim i vrsta poslova definisani su zakonima i propisima Republike Srbije. CiLJevi EU TIM-a su:

-koncentracija komplementarnih poslovnih aktivnosti;

-zajednički strateški nastup;

-dinamičan razvoj delatnosti ekologije i urbanizma;

-rast znanja i kadrovskog potencijala;

-razvoj pratećih uslužnih delatnosti,tehnologija i resursa.

5..RAZVOJ KLASTERA

Klaster nastaje iz validnih razloga ali tek predstojeći period to treba da potvrdi. Specifičnost je da se formiranje ovog oblika odvija u toku rada/poslovanja. Nije ciLJ da neki kosultanti izvan klastera naprave strategiju.

Klastering je organski proces koji ne teče ustaLJenim redom : analiza-strategija- preporuke. Mnogo je dinamičniji. Osnivači poseduju znanja o okruženju i brzo ih pretaču u akciju. Spremni su za odgovore na promene . Brzo formiraju strategiju za srednjeročni period, koju će doterivati kroz rad i vreme, uzimajući u obzir svoje potencijale, puteve razvoja i kulturu sredine.

Prihvaćeno je u svetu da postoji osam koraka za izgradnju klastera. To su:

5.1. ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE

Prostor Srbije i okruženja pruža dugoročne mogućnosti za poslovne aktivnosti u oblasti delovanja ka kojoj se orijentiše EU TIM.

5.2 STOK INICIJALNIH INFORMACIJA

Stručne institucije koje se u javnom sektoru bave planiranjem i izgradnjom, država podstiče na reforme. U privatnom sektoru taj proces je u začetku. EU TIM je okrenut predstojećim promenama.

5.2. FORMIRANJE RUKOVODEĆEG TIMA

Rad privredne grupe EU TIM usmerava BORD EU TIMa. Bord sačinjava po jedan ovlašćeni predstavnik sva tri osnivača. Odluke se donose konsenzusom.Bord usmerava rad EU TIMa po svim pitanjima poslovanja, a naročito donosi:

-Dugoročnu poslovnu strategiju;

-Srednjeročne i godišnje planove poslovanja;

-Odluke o prijemu novih članica;

-Operativne poslovne odluke (ponude, ugovore, i.sl.);

-Dokumente EU TIMa i dr.

5.4. RAZVOJ VIZIJE POŽELJNE BUDUĆNOSTI

EU TIM se okupLJa oko ideje da ostvari viši nivo delatnosti kroz: razvoj; korišćenje istraživanja; usvajanje novih znanja; ukLJučivanje razvojno- istraživačkih institucija; komplementarnost strukture članova;

Dugoročni strateški ciLJevi postavLJeni u osnivačkom ugovoru. Me|u njima su: izlazak na prostor Zapadnog Balkana i EU/internacionalizacija; nadprosečan rast uposlenosti članica; nivo preduzeća od koga se znanje preuzima; respektabilna mreža članica.

5.5. IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH STEPENIKA

Uobičajen je fazni pristup formiranju klastera:

- 1.istraživanje potencijala klastera (1 godina);

- 2.priprema programa razvoja klastera(1godina);

- 3. realizacija programa (3-5 godina).

EU TIM je ocenio da se faze 1. i 2. mora generalno obaviti do kraja 2006.g , a uz paralelan rad na realizaciji programa.

Kontrolne tačke su krajem svake poslovne godine.

5.6. AGENDA ZA KRATKOROČNE AKCIJE

Akcioni plan za prvu godinu obuhvata sledeće aktivnosti EU TIMa:

-zajednička promocija i zajednički nastup na tržištu; marketinška funkcija

-zajednički proizvodi; razvojna i proizvodna kooperacija;

-zajednička infrastruktura na poLJu informatike, obrazovanja i osposobLJavanja zaposlenih i kvaliteta poslovanja;

-koordinacija nabavke opreme i materijala;

-informisanje; poslovni skupovi; strukovni susreti; kontakti.

5.7. INSTITUCIONALIZACIJA KLASTERA

EU TIM očekuje dinamično prilago|avanje unutrašnje organizacije promenama u okruženju i u okviru postavLJene strtegije.

Podsticaj i podrška države se očekuje. To se dogodilo u svim zemLJama koje razvijaju klastering. Uobičajeno je da podsticaj dotacijama omogući oko 40% stvarnih troškova klastera u fazi razvoja. Značajno je da se omoguće ravnopravni pristupi informacijama, uslugama i finansijskim izvorima.. Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Ministarstvo za privredu i privatizaciju i Ministarstvo za kapitalne investicije stvaraju postepeno novu inovativnu okolinu za preduzetničke potencijale.

Neophodno je da klaster razvija:

- PPPartnerstvo;

-kritičnu masu veština , znanja i tehnologija

-netvorking i sinergiju

-spremnost na dijalog, razvoj i prilago|avanje organizacije

-spremnost i odgovornost za uspeh; kreiranje prilika a ne samo praćenje postojećih tendencija; liderstvo-kada drugi vide probleme i nepremostive teškoće, sagleda šanse i razvojnu viziju budućnosti;

-pogled unapred

5.8. STRATEŠKA AGENDA/DUGORO^NA VIŠESTEPENA PROJEKCIJA BITNIH PROJEKATA

Partnerstvo javnog i privatnog sektora je glavna linija vodiLJa EU TIM-a.Principi partnerstva su komplementarnost, kooperativnost i kompromis.

PostavLJa se pitanje: kako će urbanizam odgovariti izazovima trećeg milenijuma?

Okolnosti koje karakterišu početak 21 veka su:

-demografska eksplozija

-globalna ekonomija

-informatička civilizacija

-predominacija urbanog nad ruralnim.

Urbanizam mora da se prilagodi dominantnim okolnostima okruženja .U suprotnom će biti marginalizovan. Obrnuto- urbanizam u novim uslovima ima izvanredne mogućnosti.

Ako bude iznalazio prave odgovore, urbanizam može da bude me|u primarnim stručnim disciplinama urbane civilizacije koja se upravo oblikuje..

Sa znatno većom ulogom nego u 20.veku !. .

Konferencije UN u Rio de Žaneiru i Istambulu , kao i dokumenti Evropske komisije potvrdili su rastući značaj uloge urbanizma

Porast lokalne privredne aktivnosti u evropskim zemLJama se ispoLJava kroz povećavanje broja malih i srednjih preduzeća. Urbanizam ,kao integrisani urbani menaxment stavLJa istovremeno u igru faktore društva, ekonomije i prostora. Pozitivan kontekst se stvara partnerstvom javnog i privatnog sektora.

EU TIM stavLJa PROSTORNI MENADŽMENT u ulogu servisa za ODRŽIVI EKONOMSKI RAZVOJ.

Možda najveći hendikep savremene situacije upravLJanja prostorom Srbije jeste orijentacija na restriktivnost u uslovima kad je razvoj imperativ.

EU TIM će tražiti puteve za SMANJIVANJE RESTRIKTIVNOSTI.

Planiranje prostora u proteklom veku nosilo je karakteristike industrijske ere. Sa početkom informatičke civilizcije nameće se potreba odgovarajućeg odnosa prema prostoru. Urbanizam postaje veoma složen skup odluka u raznim oblastima prirode i društva koje se donose i menjaju u realnom vremenu.

EU TIM pokušava da ponudi MREŽU verujući da ona može da okupLJa stručne LJude za oblasti ENVAJORMENTA, DRUŠTVA I TEHNIKE.

6. STRUKTURA EU TIMa

Klastering su firme i ostali koncentrisani u geografskom području, okupLJeni oko saradnje prema zajedničkom ciLJu. Etabliranim povezivanjem i radnim savezom unapre|uju svoje zajedničke sposobnosti.

Aktivan klaster ukLJučuje kompanije i organizacije koje ih podržavaju radeći zajedno da postižu rezultate koje ne bi mogle ostvariti individualno.

Poslovno umrežavanje (BUSINESS NETNJORKING) je kLJučna komponenta uspešnog klastera. Visoke performanse uslovLJene su neformalnom i formalnom umreženošću firmi ( ponekad konkurentskih) kroz klaster. Važno je i meko umrežavanje ( kao profesionalne i poslovne zajednice) i tvrdo umrežavanje (strateški savezi izme|u kompanija) .

6.1. POSLOVNO JEZGRO čine osnivači EU Tima i članovi . Početni stav je da broj od 12 kompanija treba da bude granica u srednjeročnom periodu.

6.2 POSLOVNA PODRŠKA su specijalizovane firme i pojedinci koje pružaju direktnu ili indirektnu podršku poslovanju EU TIMa.

6.3 SOFT SUPPORT INFRASTRUCTURE obuhvata univerzitete, visoke škole,privredne i profesionalne asocijacije,agencije za ekonomski razvoj i slične institucije. Ovo je kLJučna komponenta za visoke performanse klastera. Kvalitet ove infrastrukture i timski rad sa njom kLJučno odre|uju razvoj EU TIMa.

6.4. FIZI^KA INFRASTRUKTURA EU TIMa obuhvata razvijenu informatičku mrežu, poslovne prostorije u svim centrima, kao i odgovarajuću tehničku opremu. Dobra saobraćajna povezanost omogućava efikasnu komunikaciju sa klijentima i članovima.

7. KADROVI-LJUDSKI RESURSI

Važni su STRATEŠKI PLANOVI A JOŠ VIŠE SUSRETI. Najvažnije je da klaster brzo obezbećuje razumevanje puteva napretka i potom ide po njima. Klastering nisu samo nekoliko odluka za članove, to je inkluzivan saradnički proces.

Klaster je timska aktivnost, a ne samostalan napor. Ranjiv je ako dominira samo nekoliko elitnih. Mora da ostane privlačan za nove lidere, nove ideje i poslovne veze.

Uspeh klastera u velikoj meri zavisi od LJudi i njihovih relacija umreženih oko zajedničkih ciLJeva. To povezivanje je neformalno , ali je podržano kroz institucionalne veze. zavisi od stepena dijaloga i uverenja.

Klastering zanači timski rad. To podrazumeva :

-neposredan kontakt "licem u lice";

-konsenzus po kLJučnim odlukama;

-saradnju na multiplikovanim nivoima;

-zajedničku angažovanost u procesu gra|enja novih povezivanja sa lokalnim zajednicama, biznisom i vladinim organizacijama.

8. PUBLIC PRIVATE ODNOSI

Razvoj svakog netvorka trba da podrži lokalna kultura dozvoLJavajući konkurenciju i kooperaciju radi napretka.

To je proces koji očekuje klaster . Nov oblik poslovanja izaziva izvesno nepoverenje lokalne samouprave i državnih organa iako pomaže valadinim agencijama i čini lokalne probleme shvatLJivijim.

Veza javnog i privatnog sektora će svakako biti prihvatLJiva. Ali izgradnja mehanizma za široku legalnu saradnju još traje.

9. GRANICE KLASTERA

Treba da budu pažLJivo izanalizirane.

EU TIM u početnoj fazi teži da okupi 12 članova na teritoriji jezgra Centralne Srbije. Kratke distance za neposredno komuniciranje se ocenjuju kao važan uslov. Sigurno je da se tu može ostvariti kritična masa za poslovanje i početna identifikacija. Granice su fleksibilne i mogu se menjati sa razvojem kroz vreme.

12. PLANIRANJE PROSTORNOG RAZVOJA U VREMENIMA TRANZICIJE

Prostori Zapadnog Balkana su ušli u procese promena sa zakašnjenjem za evropskim tokovima. Naše zakonodavstvo se sporo prilago|ava. Izmene zakona o planiranju i gra|enju su samo jedan korak na putu ka evropskom modelu. Na Letnjoj Školi 2006 razmenićemo mišLJenja o narednim dokumentima.

Ne radi se samo o tranziciji socijalno-ekonomskog sistema. Daleko veće promene su civilizacijskog karaktera Radi se o prelasku iz industrijske civilizacije u informatičku eru.

Gde smo mi u toj globalnoj promeni ? Šta mogu da ponude struke koje se bave planiranjem i izgradnjom ? Imamo li institucije dorasle izazovima sa početka 21.veka?........

Takva pitanja otvaramo na Letnjoj Školi 2006. Očekujemo doprinos dvadesetak pozvanih eksperata iz oblasti društvenih i tehničkih nauka, iz javnog života i iz političkog establišmenta. Ali, želimo da dobijemo i što više radova od onih LJudi koji sami osećaju potrebu da traže puteve progresa održivog u našim okolnostima.

Klaster je organizacioni oblik koji u Srbiji još nije zakonski definisan.

Osnivači EU TIMa veruju da forma klastera odgovara potrebama i uslovima informatičke civilizacije u koju ulazimo.

LITERATURA

----, (1992) NJhy Local Clusters are the NJay to NJin the Game NJorld Link, 5,

July/August, 24-5.

(1996) Hard and Soft Netnjorks Nenj Zealand Strategic Management, Summer.

----, (1996) Co-operating to Compete Australasian Agricultural Science Journal, Nov-

Dec.

----, (1997) Local Clusters and Local Export Gronjth Nenj Zealand Strategic

Management, Summer

(1997) Stimulating Local Clusters NJorld Bank NJorkshop for Practitioners in Cluster

Formation, Chihuahua, Mexico,

----,(1998) Stimulating Local Clusters–the local gronjth engines Australian and Nenj

Zealand Regional Science Association Journal, May

---Korhonen, K. J. (1996), Finland: A History of Netnjorking in OECD, Netnjorks of

Enterprises and Local Development (Paris: OECD).

---McNaughton, Rod B. & Bell, James D., (1999) Brokering netnjorks of small firms to

generate social capital for gronjth and internationalisation Research in Global Strategic

Management, Vol. 7, pp. 63-82

---(1998) Clusters and the nenj economics of competition, Harvard Business Revienj,

Vol. 76, No. 6, pp. 77-90

----, (1998) Clusters and Competition: Nenj Agendas for Companies, Governments,

And Institutions. In M. Porter, On Competition (pp. 197-287).Boston: Harvard Business

School Press.

---2000) The Associational Economy, Firms, Regions, and Innovation Oxford

University Press.

----Cossentino, Pyke & Sengenberger (1996) Local and regional response to global

pressure: The case of Italy and its industrial districts ILO, Geneva

napomena : Veroljub Trifunović je na Letnjoš školi urbanizma pričao I o gradu Perastu, kao I o svojoj knjizi posvećenoj ovom divnom gradu. Slede neke sličice sa prezentacije :