Utihnulo "Veselo prase"

Nekada je u "Veselom prasetu" bilo veselo (Foto: politika.rs)

Dugačka je Karađorđeva. Ne šnicla, za koju pretpostavljamo da znate kako je dobila ime, već ulica u Kragujevcu. Dugačka je Karađorđeva, uslovno rečeno, jer sve zavisi od toga koliko se zadržite u kafanama raspoređenim duž ove ulice koja se uliva u staro gradsko jezgro prve prestonice moderne Srbije koju je formirala druga kraljevska dinastija, presahla loza Obrenovića.

Predlažemo da krenete od mesta gde "Piva i Tara prave Drinu", u ovom slučaju tamo gde je "ušće" Vojvode Putnika i Vojvode Mišića. Baš tu, gde se susreću dvojica velikih srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, nalazi se kafana "Paligorić". Nekada "Lovački sastanak", a najčešće i jedno i drugo, u zavisnosti od toga po kom imenu je pamte različite generacije Kragujevčana. Mnogi se ove kafane sećaju kao mesta gde su ih očevi vodili na ražnjiće, kad god majke zbog posla ne bi stigle da spreme ručak, a ima i onih koji tvrde da je uticala na njihov kasnije probuđeni senzibilitet prema čarima boemskog života.

Danas kafanu "Paligorić" drži Neša Solunac, sin pokojnog Rake Solunca, jednog od najvećih kafedžija u centralnoj Srbiji. Raka je bio idealna kombinacija uzornog domaćina i vrhunskog profesionalca, čovek koji je nepogrešivo umeo da oseti kad i koga treba častiti turom pića ili porcijom iznutrica koje je pripremao za svoju dušu.

Preko puta je "Lađa francuska". Avram i Pop se, uprkos krizi, dobro drže. Imaju specijalitet kuće "devojačka čežnja". Znamo i kako izgleda i kakvog je ukusa, ali nije to priča za novine. Imaju i muziku, pravu starogradsku koja vam, posle obrni-okreni nekoliko tura pića, izmami i poslednju banknotu iz džepa. Jedni se diče da su tu junački izdržali svoju svadbu, a drugi se hvale kako su ostali na nogama posle ispraćaja u vojsku.

Nasred Karađoređeve donedavno je bilo veselo u "Veselom prasetu". Nismo znali da je utihnulo. Desilo se to nedugo pošto je svoju namučenu i plemenitu dušu ispustio Kum, jedan od najviđenijih gostiju ove pečenjare šeretskog imena. Oni koji su ga znali veruju da je još živ, da je samo promenio kafanu i da sada negde sa anđelima pije "ladno vino".

"Drinom uzvodno", a u slučaju Karađorđeve niz ulicu, posle raskrsnice sa Gušićevom i Kneza Miloša, što je jedino mesto gde se u Kragujevcu susreću dve kraljevske dinastije, ide drugi niz kafana i restorana. Levo je "Stari grad", koji nije postao ono što je mogao da bude, a desno čuvena "Stara Srbija", stecište novinara "kragujevačkih" i mesto gde je Neša Kauboj, svojevremeno urednik RTK, po sopstvenom priznanju, držao redakcijske sastanke. I tu kafanu sada vodi Neša Solunac. Preuzeo ju je od tvrdoglavog Marića, kome je prethodio veliki majstor svog zanata, gazda Peka.

Na samom kraju Karađorđeve, tačno tamo gde se ulica račva u dva nova pravca koja nose imena narodnih heroja Miloja Pavlovića i Ive Lole Ribara, nalazi se hotel "Zelengora", pre rata u vlasništvu kapetana Gušića, koji je svu svoju imovinu zaveštao narodu i otadžbini. "Zelengorom" gazduje gazda Milenko, najvatreniji navijač naše fudbalske reprezentacije i veliki lokalpatriota, na čijem terencu stoji registarska oznaka KNIC.

Tu Karađorđeva završava svoj tok, ali vi, ukoliko ste još u stanju da "krmanite", možete nastaviti levo, ulicom Miloja Pavlovića gde su još "Prestonica", pa "Pane i vino" i "Kastel", ili desno, Ulicom Ive Lole Ribara, kojom je razasuto nebrojano mnogo kafića.

Nekada je deo Karađorđeve, između "Stare Srbije" i "Starog grada", još imao kocku umesto asfalta. Da je ostala, i da je još samo dodata, ova ulica bi bila mnogo lepša. Ceo stari centar Brisela popločan je kockom, nigde nema asfalta, pa mnogi pitaju što to nije moglo da bude u Kragujevcu, kad već postoji u administrativnom sedištu Evropske unije.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 01.07.2012.)