Martin Hintegger, direktor Korporativnih finansija Erste Group Bank - Ako nemate razvijene domaće investitore, ne vredi ulaziti u IPO priču

(Martin Hintegger)

Kako naći kapital za dalji razvoj kompanije, jedna je od svakodnevnih dilema svih privrednika. Kada bankarski krediti nisu rešenje, moglo bi se razmisliti i o izlasku na berzu i to putem Inicijalne javne ponude (Inicial Public Offering - IPO). Iako srpsko tržite kapitala nema ni jedan primer ovakvog listiranja, dobra vest je da sada bar ne postoje pravne prepreke za to. Sve je spremno. Kompanije bi mogle da nastave sa postupcima sa kojima su, doduše mali broj njih (poput "Victoria grupe" i "MK grupe"), počele pre krizne 2009. kada su najavljivale svoj izlazak na Londonsku ili Varšavsku berzu.

Iako zvuči ohrabrujuće, i nekako suviše lako da bi bilo istinito, IPO postupak je kompleksan, potrebno je dosta pripreme - što menadžmenta, što javnosti, ali i dobra investiciona klima.

Koliko je sve to isplativo, koliki profit je kompaniji neophodan da bi uopšte mogla da razmišlja o Beogradskoj ili regionalnim berzama, kako je neuspeh IPO-a "Facebook"-a uticao na svetske investitore, u eksluzivnom intervjuu za "eKapiju" govori Martin Hintegger, direktor Korporativnih finansija Erste Group Bank , finansijske grupe koja je učestvovala u desetinama ovakvih projekata.

eKapija: Kompanije se često žale da je sam IPO postupak dosta skup, a sa druge strane njegova uspešnost je neizvesna. Na koje izdatke kompanije treba da računaju i da li je taj strah opravdan?

- Nema sumnje da IPO ima određenu cenu. Međutim, banke naplaćuju svoju proviziju samo ako IPO bude uspešan. Grubo govoreći, bankarske provizije se otprilike kreću od 2% do 5%, u zavisnosti od veličine posla. Što je posao manji, to je provizija veća. Za velike poslove, na primer one čiji je obim oko 1 mlrd EUR , provizija je 2%. Za "Facebook" je, na primer, provizija bila čak i manja, oko 1,6%. Međutim za male poslove, ponavljam, ta provizija ide i do 5%.

Sa druge strane advokati, oditori i drugi moraju biti plaćeni unapred i za njihove usluge treba izdvojiti između 3.000 i 5.000 EUR, ukoliko kompanija odluči da se listira na nekoj internacionalnoj berzi.

eKapija: Jasno je da ne postoji cenovnik za IPO, ali poređenja radi, ako imam kompaniju koja zarađuje 5 mil EUR, da li ja mogu uopšte da razmišljam o IPO-u?

- Zavisi od budućnosti koju ta kompanija želi da ima. Tu veliku ulogu ima EBITDA. Ako imate EBITDA od 5, a multiplikatore od 6-7, vrednost kapitala bi bila oko 30-35 mil EUR.

eKapija: Na konferenciji BELEX IPO 2012, koju je organizovala Beogradska berza, pomenuli ste granicu od 30 mil EUR, kao brojku koja važi za IPO na regionalnim tržištima kapitala. Kolika je najmanja cifra kada govorimo o izlasku na lokalne berze?

- Na lokalnom nivou su, uslovno rečeno, kapitalne granice daleko manje. Najmanji IPO u kome sam ja učestvovao je imao obim od 16 mil EUR. Radili smo u Poljskoj i poslove vredne 12-13 mil EUR, ali tamo imate jače i razvijenije lokalno tržište. Kada je u pitanju izlazak na domaću berzu, morate imati razvijen brend koji će privući lokalne investitore. Ako na tržištu nemate domaće investitore, ne vredi da ulazite u tu priču.

eKapija: Rekli ste i da mislite da nije vreme za listiranje i IPO samo na Beogradskoj berzi?

- Zapravo nisam siguran. Moram priznati da ja ne znam dovoljno o Beogradskoj berzi, i spremnosti domaćih investitora da ulože svoj novac u ovom trenutku. Kada se bude ukazala prilika, a već se nekoliko kompanija interesovalo, mi ćemo to istražiti. Naravno, do sada nismo imali ni jedan IPO u Srbiji, pa je teško govoriti o tome.

eKapija: Koje su to industrijske grane za koje su investitori najviše zainteresovani?

- To se bukvalno menja svake nedelje. Do pre šest meseci su to bile komunalne usluge (gas, voda...). One su sigurna luka i donosile su velike dividende, dobijete 5,6% prinosa na njih, mnogo više nego kod obveznica. Danas, više ima zainteresovanih za tehnološke kompanije, kao što je npr. "Facebook". Međutim, taj primer je pre dve sedmice naveo ulagače da pomisle i da je i "ulazak u tehnologiju" suviše rizičan.

Tako da se interesovanje menja stalno, ali moram napomenuti da postoje investitori za sve grane, postoje oni koji ulažu u fondove za sirovine, fondove koji uložu u tehnološke akcije. Neki traže dividende, neki profit...

(Martin Hintegger i Marianne Rickl)

eKapija: Pomenuli ste "Facebook". Koliko je neuspeh koji je ta kompanija doživela na Njujorškoj berzi, uticao na odluku drugih da krenu u postupak Inicijalne javne ponude?

- Videli smo već da je nekoliko poslova, takođe iz tehnološkog sektora, obustavljeno, jer su kompanije procenile da je sada suviše rizičan trenutak.

eKapija: Videli ste to u regionu Centralne i Istočne Evrope?

- Videli smo to to svugde. Od pred–IPO postupaka do IPO-a. Na primer, IPO kompanije "Formula 1" je otkazan odmah nakon debakla "Facebook"-a.

eKapija: Koliko je bilo uspešnih IPO-a u Austriji i berzama Centralno-istočne Evrope?

- U regionu Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Pojsku i Tursku imamo 50-60 IPO-a godišnje, s tim što u Poljskoj ima dosta manjih IPO-a. U Londonu ima oko 500 IPO-a godišnje.

Kada govorimo o broju uspešnih, prema gruboj proceni, ove godine ih je bilo oko 22, što čini približno jednu četvrtinu. Prošle godine je udeo neuspešnih bio mogo veći. Morali smo da povučemo nekoliko poslova, ali smo ih povukli pre izlaska u javnost. Inače se povlačenje vrši u drugoj, trećoj nedelji kada uđete u ceo postupak, jer već tada vidite da nešto nije u redu sa kompanijom, ne čekate da se započne i sa marketinškim aktivnostima.

eKapija: U kojoj fazi postupka kompanija može da predahne i da kaže "sada smo sigurni da će naš IPO biti uspešan"?

- Tek na kraju. Sve do poslednjeg momenta, postoji mogućnost neuspeha.

Jelena Đelić

Preuzmite PDF dokument