Kafana starija od Australije - Uskoro novi izgled pivnice "Tošin bunar" u koju je svratio svaki student u Beogradu

I dok se neki narodi, poput Austrilijanaca, hvale zgradama starim sto godina, jedna novobeogradska dama na istom mestu odoleva zubu vremena već dva veka. Kažu da nema studenta koji bar jednom nije popio pivo u kafani "Tošin bunar", poznatoj i pod imenom "Džakarta".

- Svaki ispit se tamo proslavio, svaki prvi poljubac. Priča se da su odluke oko aktivnosti vezanih za velike studentske demonstracije ’68. donete upravo između zidova male sale "Tošinog bunara" – govori za "eKapiju" Žarko Ratković, generalni direktor ugostiteljskog preduzeća "Višnjica restorani" u čijem sastavu kafana posluje od 1960. godine.

Uskoro će "Tošin bunar" zablistati novim sjajem. Naime, posle požara 15. marta, uprava Višnjice potrudila se da kafana bude "lepša i starija".

- Naš cilj je bio da napravimo lepšu i stariju kafanu. Lepšu, jer ćemo vratiti originalne boje kafane - belu boju zidova sa braon okvirima na prozorima, što je bila odlika starih, prigradskih kuća – kaže direktor "Višnjice" za naš portal.

On kaže kako tada nije bilo rezbarije i industrijskog oblikovanja, već samo tesarskog, pa su se potrudili da restauracijom sačuvaju upravo taj duh. "E zato će biti starija".

Današnji vlasnici kafane nalazili su elemenate stare vek i po. I dalje ima zidova koji su zidani zemljom i plevom, umesto betonom i malterom.

Ponos beogradskih kafana

- Moja sećanja iz 1965. godine kada sam došao u Beograd, vezana su upravo za odlaske u taj restoran na pivo i, ako je neko imao para, i na ćevape - priseća se naš sagovornik.

Kažu da je ovde jedan od najboljih roštilja u gradu. A pored čuvenih ćevapa, na meniju su dugi niz godina i pivarske kobasice, krilca i svinjska rebaraca na žaru...

- Poslednji put promena delatnosti ovog objekta bila je 1994, godine kada je kafana postala pivnica. Te godine je "Višnjica" pokušala da prilagodi ponudu objektivnoj tražnji. A ponuda, relativno nižih cena, obuhvatala je pivarske kobasice, krilca na žaru, svinjska rebaraca na žaru, ćevape. Ubacili smo pivo, za kojim je rasla tražnja. I tako smo se prilagodili mentalnom sklopu potrošača. Tada je kafana postala pivnica.

A na ovom mestu se inače uvek "trošilo" mnogo piva. Već te prve godine poslovanja kao pivnice, mesečno su gosti pili između 7 i 10 hiljada litara tog pića.

- I dan danas u letnjem periodu se u "Tošinom bunaru" potroši 10 buradi piva dnevno, što je između 1.500 i 2.000 litara. A ljudi koji piju pivo znaju i da se vesele.

Zašto je "Tošin bunar" Tošin?

Kafana "Tošin bunar" neobičan naziv ponela je po bunaru koji je ovde nekada zaista postojao, i to pred ulazom u današnji restoran. Ime je dobio po Toši Apostoloviću, koji je, prema predanju, ustvari bio grčkog porekla. Prvo se zvao Teodoros Apostolos, pa je, doselivši se ovde, uzeo srpsko ime. Bio je vešt trgovac i vlasnik velikog imanja, pa i ove kafane.

Postoje podaci da je čak bio i predsednik Zemunske crkvene opštine, u doba kada je Zemun imao oko 6.000 stanovnika. U knjizi "Znameniti zemunski Srbi" Vladimira Nikolića iz 1913. godine je zabeleženo da je Toša Apostolović rođen 1745, a umro 1810. godine. Tamo je zapisano i da je nesrećni Toša patio od neke teške očne bolesti, i da je jednom usnio san u kojem mu je rečeno da su pod Bežanijskom kosom dobri vinogradi i lekovite vode, pa da na vrh odnese bure i zavalja ga dole, ka nizini. Tamo, gde bure bude stalo, navodno je govorilo snoviđenje, Toša treba da iskopa bunar, umiva se vodom iz njega, i boljka će proći.

Predanje govori da je zaista tako i bilo. Ono što sigurno nije obična priča, jeste postojanje tog bunara, koga mnogi još pamte. Nekadašnji menadžeri kafane sećaju se da je bunar imao đeram tipičan za stari Srem toga doba. Taj bunar je zatrpan tokom izgradnje Studentskog grada, a uprava "Višnjice" planira da ga u narednom periodu obnovi.

Kasnije je i ceo taj kraj Novog Beograda poneo naziv Tošin bunar, a počeo je da se naseljava tek između dva rata. Do tada su tu bile samo kolibe za čuvanje vinograda i bašti. Kuće uz dugačku ulicu povezivale su Zemun i Novo naselje, odnosno Aerodrom. U tom periodu, na mestu današnjeg Studentskog grada, baš uz kafanu o kojoj govorimo, nalazila se i trošarina. Tamo su seljaci koji bi donosili robu na zemunsku pijacu plaćali taksu.

Indonežanska Džakarta na Novom Beogradu

"Za Osmi mart povedite ženu u Džakartu na pivo", glasila je poruka u "Ekspres politici" posle konferencije za medije koja je održana 7. marta 1996. godine radi promovisanja restorana "Tošin bunar" u pivnicu.

Saznajemo da je tu poruku osmislio naš današnji sagovornik. Ali zbog piva nisu gospoda morala supruge da vode do prestonice Indonezije. Imali su je tu, na dohvat ruke, ili bolje rečeno, na nekoliko stanica autobusa.

Ova kafana bila je omiljeno mesto i akademaca iz Indonezije, pa je prilikom boravka na Samitu nesvrstanih u Beogradu prvi predsednik te zemlje Ahmed Sukarno posetio "Tošin bunar". Van protokola, poželeo je da vidi Studentski grad, mesto "gde mu zemljaci uče". Poveli su ga u "Tošin bunar", bio je toliko oduševljen kafanom, da su je zbog njega prozvali "Džakarta". I sada je poznata pod tim imenom.

- Da bi to poštovali, mi smo na samom ulazu ostavili znak na kome piše "Restoran pivnica Tošin bunar- Džakarta" – kaže direktor "Višnjica restorana".

Pivnica "Džakarta" ostala je svratište studenata, sadašnjih i bivših.

Jelena Đelić