ERSTE GROUP BANK AG: Uvođenje IPO-a moglo bi da oživi srpsko tržište kapitala

Nekada među najlikvidnijima, danas akcije Agrobanke su isključene sa trgovanja. Posle odustajanja "Campine", i akcije "Imleka" beleže pad. Sve u svemu, dok investitori na Beogradskoj berzi očekuju akcije "Telekoma" kao "ozebao Sunce", nadu da bi se još nešto moglo popraviti, ulivaju i najave nadležnih da je konačno sve spremno za pokretanje prve inicijalne javne ponude (Initial Public Offering - IPO) u Srbiji.

Koliko je IPO dobar izbor za obezbeđivanje neophodnog kapitala, da li je to najbolji način da privatizujemo naše javne kompanije ili bar ono što je ostalo od nekadašnjih giganata, kao i o iskustvima sa berzi u Centralnoj i Istočnoj Evropi, eksluzivno za "eKapiju" govore Martin Hintegger i Marianne Rickl, čelni ljudi sektora Korporativnih finansija Erste Group Bank u Beču, koji će učestvovati na BELEX IPO 2012 konferenciji 5. juna u Beogradu.

eKapija: Kako izgleda proces Inicijalnih javnih ponuda (IPO) i koliko, generalno govoreći, taj proces traje u regionu Centralne i Istočne Evrope?

- Proces inicijalne javne ponude (IPO) podrazumeva 3 do 6 meseci priprema pre same transakcije i izlistavanja, što naravno zavisi od komplesnosti projekta i činjenice da li su akcije nude na domaćoj ili stranim berzama. Detaljan raspored aktivnosti u tom procesu je usko povezan sa finansijskom godinom i rasporedom finansijskog izveštavanja. Obično se IPO transakcija planira u periodu mart/april (ukoliko se prospektus bazira na godišnjem finansijskom izveštaju) ili u septembru/oktobru (ukoliko se bazira na polugodišnjem finansijskom izveštaju). Takođe, kod određivanja tajminga, treba voditi računa i o sezonskom aspektu aktivnosti investitora i izbegavati periode kada investitori nisu naročito aktivni na tržištu, kao što su dani oko Božića ili letnjih odmora.

Pošto se najveći broj austrijskih i IPO-a iz regiona Srednje i Istočne Evrope plasira na međunarodnom tržištu, međunarodni standardi za plasman moraju biti u potpunosti ispunjeni. To podrazumeva pripremu međunarodnih prospekata (za koje pripreme traju obično 6 do 8 nedelja), zatim promociju kod institucionalnih investitora (predmarketing faza obično traje 2 nedelje pre same transakcije, takođe organizacija "roadshow"-a). Ovde treba dodati i istraživanja koja radi pokrovitelj (obično sindicirane banke) što traje 4-5 nedelja.

(Martin Hintegger)

eKapija: Koji tip kompanija se najčešće odlučuje za IPO u regionu srednje i istočne Evrope i koji je njihov glavni razlog za to?

- Kompanije koje se odlučuju za IPO su one koje traže dugoročno održive izvore finansiranja. IPO podrazumeva jačanje baze kapitala, i podizanje kompaniju na viši nivo u smislu daljih mogućnosti za rast. Izlistane kompanije mogu koristiti svoje akcije kao mehanizam da pribave neophodan kapital. IPO nudi mogućnost da kompanija ostane nezavisna, tako što će distribuirati akcije većem broju institucionalnih investitora umesto da ih proda jednom strateškom investitoru.

Za lice koji je vlasnik dela kompanije, IPO je često logična opcija za izlazak iz vlasničke strukture. Privatizacije se često odvijaju putem javne ponude, bilo da je reč o IPO ili o SPO (Secundary public offering).

Nisu sve kompanije pogodne za IPO. Investitori u IPO obično traže atraktivne industrijske grane kao i kompanije sa jasno definisanom i jedinstvenom pozicijom u toj industrijskoj grani, kompanije koje imaju održivu komparativnu prednost.

Takođe, kompanije moraju biti spremne da žive i da se ponašaju kao javne (da ispunjavaju sve zahteve u pogledu izveštavanja i transparentnosti), da budu spremne da sa nekim drugim dele kontrolu nad kompanijom, i da budu spremne da investiraju u sopstveni rast zajedno sa partnerom.

eKapija: Koliko IPO-a godišnje imate u regionu Srednje i Istočne Evrope? U kojoj meri je ekonomska kriza u posledne vreme uticala na taj broj?

- Generalno, tržišta kapitala su i dalje pogođena nestabilnom situacijom na finansijskim tržištima. Obim IPO-a i broj novih izlistavanja širom sveta tokom krizne 2008. godine bio je gotovo ravan nuli. Oporavak je usledio 2009, ali je nešto vidljiviji bio u 2010. kada su dominirale velike azijske transakcije. U prvom kvartalu 2012, u poređenju sa isti periodom prošle godine, došlo je do smanjenja od 24%, sa blagim oporavkom sentimenta i nedavno povećanom stabilnošću tržišta.

(Marianne Rickl)

Tržiste EMEA regiona (Evropa, Bliski istok i Afrika) i dalje oseća krizu kroz pad prometa od 7% tokom prvog kvartala 2012. Nedavno, videli smo nekoliko javnih ponuda u Evropi ali uglavnom kroz ponudu svojim deoničarima ("rights issue") ali takođe i prvi IPO u srednjoj i južnoj Evropi. Izvestan broj javnih ponuda zabeležen je u Varšavi u 2011. i prvom kvartalu 2012. čime je Poljska ostala najaktivnije tržište u SJE. Međutim, u 2011. videli smo i prvi IPO posle kriznih godina u Austriji, (AMAG, obima 526 miliona EUR) i kao i javne ponude svojim deoničarima (čak i većeg obima), kao što su "Lenzing" (obima 619 mil EUR) i OMV (obima 750 mil EUR). Ove godine do sada, na Bečkoj berzi, desila se samo jedna ponuda za povećanje kapitala.

eKapija: Da li je IPO proces dobar način da se privatuziju velike javne kompanije? Da li imate takav primer u Austriji?

- Mislimo da je IPO ( ili SPO - Sekundarna javna ponuda, kada su ponuđene samo postojeće akcije) uobičajen, atraktivan i transparentan način da se privatizuju državna preduzeća koja se bave onom delatnošću za kojom postoje intresovanja investitora. Država ima benefit kroz ostvarenje prihoda od prodaje dela akcija uz mogućnost da zadži većinski deo vlasništva ili barem kontrolni blok akcija u svom vlasništvu. Uspešne privatizacije su dobar stimulans za domaća tržišta kapitala jer stvaraju zanimljive investicione mogućnosti za privatne i institucionalne investitore, kakvi su penzijski fondovi. Takođe, i druge privatne kompanije se time ohrabruju da izdaju svoje akcije na lokalnim berzama. Privatizacija povećava svest o toj kompaniji u međunarodnim investicionim krugovima i privlači strane kapitalne investicije.

Privatizacija može voditi do povećanja efikasnosti kompanije, kao i do povećanja potencijala u smislu inovativnosti i tehnološkog napretka, budući da se smanjuje politički uticaj. Takođe, povećanjem kapitala, povećava se mogućnost kompanije da finansira svoj budući rast i širenje.

- Privatizacija doprinosi i restrukturiranju državnog budžeta. Na primer Rumunija ima veliki dogovor sa MMF-om o privatizaciji brojnih preduzeća, koji je započela privatizacijom kompanije "Transelectrica" u februaru ove godine putem sekundarne javne ponude (SPO). Austrijska privatizacija počela je sa OMV-om 1987. godine, a zatim i privatizacijom AUA (Austrian Airlines), "Verbund, voest Alpine" (čelik), "Austria Tabak" (duvanska industrija- ptivatizovana i onda kompletno prodata strateškom investitoru), "Flughafen" (Bečki aerodom), "Telekom Austria", EVN, "Austria Post" (poslednja značajna privatizacija u 2006).

eKapija: Ko su glavni investitori u IPO u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi?

- IPO je u većoj meri okrenut ka međunarodnim institucijalnim investitorima, a manjim delom i ka domaćim institucionalnim i privatnim investitorima. Na Bečkoj berzi, koja je i inicijator i stožer Centralne i istočnoevropske berzanske grupacije (CEE Stock Exchange Group), 75% investicione baze čine strani institucionalni investitori, dok preostalih 25% čine investitori iz Austrije. Dalja analiza ove podele pokazuje da investitori iz SAD i Velike Britanije dominiraju sa 43%, slede ih Austrijanci sa učešćem od 16%, a ostatak čine ulagači iz ostalih evropskih zemalja i Japana.

Smatramo da želja Anglo-Američkih ulagača za što većim kolačem i aktivnošću među investitorima, nije samo fenomen u Austriji, već se to dešava i na drugim tržištima regiona centralne i južne Evrope.

Grafikon 1. - Obim IPO-a na globalnom nivou

(Izvor: Dealogic)

Tabela 1. - Nedavne IPO i prateće transakcije u Centralnoj i Istočnoj Evropi

(Izvor: Ipreo)

Grafikon 2. - Institucionalni investitori na Bečkoj berzi po regionima

(Izvor: Ipreo)