Srba Ilić, vlasnik kompanije "Uniworld" - Nišlija iza koga je stao Obama

(Srba Ilić)

Od Beograda, preko Pariza, pa sve do Vašingtona, sa srpskom Agencijom za privatizaciju već godinama koplja ukršta jedan magistar ekonomije, bivši savetnik jordanskog i japanskog premijera, prijatelj Baraka Obame. Milioner sa niškim naglaskom, vlasnik najveće severnoameričke kompanije za rečna krstarenja, na samo korak od konačnog rešavanja spora, naišao je nedavno na nove probleme.

Slučaj "Uniworld- Srbija-turist", zbog koga se ozbiljno klimala ekonomska saradnja Srbije i SAD, nikako da dobije srećan kraj. Cela situacija ne bi bila ni upola zanimljiva, da jabuku razdora već godinama ne predstavlja baš naše gore list.

Srba Ilić, vlasnik "Uniworld"-a, čovek je iza koga je, u slučaju dve neslavne privatizacije, stala Američka agencija za osiguranje privatnih investicija (OPIC), zapretivši obustavljenjem daljih aktivnosti u našoj zemlji. Posle dugih pregovora i međunarodnih arbitraža, pre nešto manje od 2 meseca objavljeno je da je problem rešen, i da će OPIC nesmetano nastaviti sa radom u Srbiji. Račun je, izgleda, ipak napravljen bez krčmara.

Kapetan

Srpski Onazis, kako ga zovu zemljaci "preko bare", rođen je 1944. godine u Nišu, gde je završio i srednju ekonomsku školu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao Međunarodne ekonomske odnose.

Njegova veza sa Amerikom počela je daleke 1973. godine, kada je postavljen za direktora JAT-a za Zapadnu obalu. Posle godinu dana prešao je u holandsku avio-kompaniju KLM, a već 1976. imao je "petlju" da započne svoj biznis. Ušteđevinu od 20.000 USD uložio je u osnivanje "Uniworld travel"-a. Rizik koji će mu se kasnije višestruko isplatititi.

- KLM sam napustio 1976, u trenutku kada sam proglašen za poslovnu zvezdu u usponu. Rizikovao sam tako dobru karijeru da bih osnovao vlastitu firmu. Imao sam petlju da radim sam, grizao sam, borio se, i uspeo – pričao je Ilić za novine srpske dijaspore.

Dugogodišnje iskustvo u turizmu pomoglo mu je da ubrzo otkrije formulu za milione. Ovaj zaljubljenik u reke na vreme je shvatio da su na njihovim obodima svi važni turistički centri, i rešio da to iskoristi stvarajući kompaniju koja je postala sinonim za luksuzna krstarenja.

Istina, važnu ulogu odigralo je i Ilićevo poznavanje samozaljubljenih Amerikanaca koji bi rado upoznali Evropu, ali po mogućnosti bez Evropljana. Shvativši da prosečnom turisti iz Sjedinjenih Država na proputovanjima smeta što često mora da pakuje kofere, da stalno menja hotele, i navikava se na lokalne običaje, pravila i jelovnike, rešio je da obrne princip i stvori ono što Amerikanci žele. Luksuzni brod-hotel napravljen po američkim standardima, sa američkom hranom i uređenjem, koji plovi sa kraja na kraj Evrope. Posao od koga su svi bili zadovoljni - njima kućna atmosfera, a Srbi kuća vredna 5 mil USD u Kaliforniji, i još štošta pride.

Bluz mutne vode

Ilića su, kako pišu mediji srpske dijaspore, u Srbiju 2002. godine doveli Aleksandar i Katarina Karađorđević, koje je upoznao u Njuorku, a u junu te godine prisustvovao je otvaranju Kraljevskog dvora na Dedinju.

U vode srpskog biznisa uplovio je potom u velikom stilu, ali malo je nedostajalo da se nasuče na hridi. No, izgleda da se Ilić u svojoj bezmalo četrdesetogodišnjoj karijeri rvao i sa mnogo jačim Scilama i Haribdama nego što ove naše, pa je vrlo brzo postalo jasno da se scenario "Titanik" umesto njemu može desiti Srbiji. U šestogodišnjim sporovima i prepucavanjima koje sa srpskom Agencijom za privatizaciju vodi pred sudovima od Beograda do Pariza, optužbe, žalbe, i medijska hajka stigli su čak do Baraka Obame i Hilari Klinton. Tako je Nišlija bezmalo postao razlog zbog koga je Srbiji zavrnuta slavina američkih investicija.

Šta se zapravo dešavalo, i još uvek se dešava, u slučaju "Uniworld"?

(Barak Obama i Srba Ilić)

Ilić je 2003. za 5,2 mil EUR kupio najpoznatije beogradsko turističko preduzeće "Putnik", a u miraz je doneo luksuzni brod "Sirona" koji je poklonio gradu Beogradu. Priredio je i raskošnu feštu na vodi, no slavlje nije bilo dugog veka – Agencija za privatizaciju, navodeći kao razlog neispunjavanje obaveza investiranja, ugovor o privatizaciji raskida 2005. godine. Ilić je podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, i 2007. dobio spor.

Agencija je odbila je da postupi po toj odluci, i pokrenula novu međunarodnu arbitražu po istom predmetu, koju je dobila – uvtrđeno je da je imala pravo da raskine ugovor, ali je umesto skoro 6 mil USD ugovorne kazne, koliko su tražili, Iliću naloženo da plati 860.000 USD. Poslednje što se u ovom slučaju bez kraja i konca desilo, je da je Agencija tražila od Privrednog suda poništenje ove odluke arbitraže, izgubila spor, i tražila reviziju od Vrhovnog kasacionog suda.

Iste godine kada i "Putnik" Ilić je za 1,1 mil USD kupio niški "Srbija-turist" koji poseduje osam hotela i motela, uz investicioni program od 9 mil USD za tri godine, a ugovor je raskinut juna 2006. godine. Srba Ilić žalio se Međunarodnom arbitražnom sudu, dobio spor, a Agenciji je naloženo da vrati sve akcije "Srbija-turista" i isplati oštetu od 3 mil EUR i 1 mil USD sa kamatom. Agencija sa oglušila o ovu presudu, zbog čega je nastao veliki međunarodni problem, a našoj zemlji je praktično blokirano skoro 600 mil USD investicija. Da bi "ispeglao" situaciju i Ministar ekonomije Nebojša Ćirić krajem 2011. boravio je u Vašingtonu, nakon čega je Vlada donela odluku da prihvati presudu arbitraže.

Ko je ovde gusar

Pošto mu je arbitražom vraćena imovina "Srbija-turista", zaposleni u ovom preduzeću očekivali su da će se Ilić ponovo pojaviti u Nišu. Ispostavilo se, međutim, da na njegov povratak u Srbiju čekaju i policijski i sudski organi. Kako je sredinom marta objavila "Politika", MUP Srbije potvrdio je da je, po naredbi Višeg suda u Nišu, za Ilićem raspisao poternicu zbog sumnje da je kao vlasnik "Srbija- turista" izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Prema tim navodima, reč je o prodaji motela "Medijana" na putu za Nišku banju. Poternica je raspisana jer je Srbi određen pritvor, što znači da će Ilić, istog časa, kada se pojavi u Srbiji morati da bude uhapšen.

Tako se tek zakrpljeni brod ponovo zaljuljao.

U mreži

Srba Ilić izjavio je početkom aprila za "Politiku" da Agencija za privatizaciju ignoriše sve nedavno postignute sporazume sa njih, jer je i dalje na snazi snazi žalba kojom traže reviziju poslednje odluke u slučaju "Putnika".

"Komandant rečnih krstarica" tvrdi da je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu manevar da se blokiraju i zaplene sve njegove pare koje ima na računima u Srbiji, čime bi bio sprečen da ispuni svoju obavezu dodatnog investiranja u "Srbija-turist". Krivična prijava zbog koje ga gone, i zbog koje ne može u Srbiju, dodatna je kap koja je prelila čašu.

Ilić je pisao i Ministru ekonomije, Američkoj ambasadi u Beogradu, ali i direktorki OPIC-a, iznevši da Srbija ponovo ne poštuje postignute dogovore.

- Ne želim da budem smetnja novim američkim investicijama u Srbiju, i zbog toga sam načinio dosta ustupaka, ali ne mogu da se pomirim sa novom hajkom na mene koja će Srbiju ipak dosta da košta – rekao je Ilić za "Politiku", zaključujući da se tako njegova dobra namera da uloži u Srbiju pretvorila u njegov "najgori poslovni potez".

Od Jordana do Japana

Ilić je 3. marta ove godine otvorio hotel "Redwood" u Rumi. Otvaranju je prisustvovala i američka ambasadorka Meri Vorlik, čime je samo još jednom potvrđen uticaj i jake poslovne i poltičke veze vlasnika "Uniworld"-a. Posetiocima se na otvaranju obratio preko video-linka.

Milioneru sa Nišave Kongres srpskog ujedinjenja dodelio je 2010. godine u San Francisku nagradu biznismen godine. Bio je savetnik jordanskog i japanskog premijera. Srpski i danas govori sa blagim niškim naglaskom. Pre afere sa "Putnikom" i "Srbija-turistom", nije bio previše poznat u dijaspori, jer se, kako je govorio, zbog nedostatka vremena nije družio sa ljudima iz srpske kolonije. Izjavljivao je i da se potpuno asimilirao u Americi, i da smatra da nema zemlje koja pruža toliko mogućnosti. Ima devetnaestogodišnju ćerku Katarinu.

Milica Stevuljević