Vreme je za promene vodećih pozicija u državi - Da li će žene voditi Srbiju?
Predstavnice političkih partija u Srbiji, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, slažu se da je vreme da žene preuzmu vodeću ulogu u parlamentu, izvršnoj, lokalnoj vlasti i političkim partijama.
Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada i socijalne politike, organizovala je konferenciju "Žene u javnom životu", na kojoj su učestvovale potpredsednice političkih partija u Srbiji, predstavnice međunarodnih organizacija, državnih institucija i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom i promovisanjem rodne ravnopravnosti, saopšteno je iz Uprave.
Konferenciju su otvorili prof. dr Slavica Đukić–Dejanović, predsednica Narodne skupštine i prof. dr Dragoljub Mićunović, narodni poslanik, a na konferenciji su učestvovale predstavnice DS-a, LDP-a, SNS-a, SPS-a, LSV-a i dr.
- Prema preporuci UN-a i Saveta Evrope političke partije treba da promovišu učešće žena u partijskim strukturama, kao i da ih bude minimum 30-35% u parlamentima na svim nivoima odlučivanja. Kako bi se to postiglo u Srbiji, Uprava za rodnu ravnopravnost priprema smernice za političke partije, dokument koji će im koristiti kako bi što uspešnije unapredile rodnu ravnopravnost - najavila je dr Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost.
Mićunović je naglasila da je rodna ravnopravnost neophodna da bismo imali pravedno društvo, a poštovanje prava žena za to je preduslov.
- Bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog društva, jer je doprinos žena neophodan za njegov razvoj. Osnaživanjem žena u politici obezbeđuje se podrška pitanjima koja se značajnije odnose na žene. Na primer, žene će na pozicijama vlasti imati više sluha za oslobađanje od PDV-a za dečiju garderobu i hranu nego što to imaju muškarci, kao i za mnoga druga pitanja - rekla je direktorka Uprave.
A gde je Srbija u ovom trenutku kada je u pitanju zastupljenost žena na pozicijama odlučivanja? U 2011. godini bilo je nešto više od 22% poslanica u Narodnoj skupštini, 8% predsednica opština, skoro 5% gradonačelnica, oko 18% žena u vladi i oko 28% državnih sekretarki.
Sa druge strane, Srbija ima najpovoljniji izborni zakon i u novom sastavu, nakon izbora, srpski parlament će imati više žena u svojim redovima, 33%, na šta obavezuje Zakon o ravnopravnosti polova usvojen krajem 2009. godine. Prema izveštaju organizacije UNWomen samo 28 zemalja dostiglo je ili prestiglo kvotu od 30% žena u parlamentima. Poređenja radi, u Francuskoj je procenat žena u Parlamentu 18%, dok je u skandinavskim zemljama taj procenat čak blizu 50%.
(Natalija Mićunović)
Dakle, postignut je određeni stepen napretka u ovoj oblasti, ali Srbiju očekuje još posla, pre svega u proporcionalnoj zastupljenosti manje zastupljenog pola u Vladi, među državnim sekretarima i pomoćnicima ministara.
Kako bi se u Srbiji napravio pomak u oblasti rodne ravnopravnosti trebalo bi da minimum 30-35% žena bude u parlamentima na svim nivoima vlasti, sa mogućnošću povećanja tog standarda do 40% kako je propisano dokumentima Saveta Evrope, da se ispune norme i standardi koje preporučuje Savet Evrope, da se propiše standard o broju žena na rukovodećim položajima u izvršnoj vlasti na svim nivoima odnosno da bude najmanje 30% predstavnika/ca manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama.
Takođe, trebalo bi da određen procenat žena bude na rukovodećim položajima u sudskoj vlasti, imajući u vidu da je zastupljenost žena u sudovima na poziciji sutkinja proporcionalno dobra, da se sprovodi standard predstavljenosti žena u državnim delegacijama na međunarodnom nivou - najmanje 30%, da se izmeni zakonodavstvo u pogledu zastupljenosti žena u političkim partijama, NVO, sindikatima, udruženjima poslodavaca, doneti pododredbe o podsticajnim merama za političke partije koje u svojim rukovodećim telima i na svojim listama imaju više od 30% žena.