(Nominacija za nagradu AUREA 2012): "Vinarija Zvonko Bogdan"
"Vinarija Zvonko Bogdan" otvorena je na Palićkom jezeru u aprilu 2011. godine. Od početka u vinariji važi pravilo - sve što se radi treba da bude najbolje: od izbora klime i zemljišta do nastojanja da se pređe na organsku proizvodnju pa se insistira na kvalitetu. Vraćanje na prirodne osnove i tradicionalan način proizvodnje uz savremenu tehnologiju i iskustvo vrhunskih enologa garantuju i vino vrhunskog kvaliteta.
Glavni enolog vinarije je Tomas Zeger (Thomas Seeger), vlasnik vinarije "Seeger" u Nemačkoj i već godinama jedan od najboljih vinara po izboru udruženja tamošnjih proizvođača vina. Svoje dugogodišnje iskustvo u proizvodnji vina preneo je u vinariju u Subotici gde je uveo tzv. "zatvoreni sistem proizvodnje" u kome šira i vino nemaju kontakt sa kiseonikom tokom celog procesa proizvodnje, pa se u vinu nalazi 10% manje sumpora. Zeger takođe, planira da prvi u Srbiji i kao retko ko u Evropi, razvije organsku proizvodnju u vinogradima na Paliću a već sada vinograd prska isključivo sredstvima na prirodnoj bazi. U vinariji je instalirana najsavremenija tehnologija za proizvodnju vina, vinifikatori od inoksa i hrastova burad stara 100 godina, a svaki tank u kome odležava vino je komjuterski umrežen, tako da se može kontrolisati na daljinu, bez prisustva u vinariji.
Vinarija je pravljena po uzoru na IHS standard, koji na zapadu zahtevaju svi veliki sistemi.
Radi očuvanja vrhunskog kvaliteta vina vinarija prerađuje grožđe isključivo sa svojih vinograda, pa se velika pažnja poklanja proizvodnji grožđa. Na muljanje idu samo zrele bobice, a pre odlaska u muljaču u ovoj vinariji jedini u regionu odvajaju peteljku i vrše ručno prebiranje bobica.
Prvo vino od grožđa sa vinograda na Paliću proizvedeno je u 2010. godini u Sloveniji kada je napunjeno 54.000 boca, a prve flaše iz vinarije na Paliću na tržištu će se pojaviti u aprilu ove godine. Vina su već ponela priznanja na velikim takmičenjima u svetu.
Naredne godine planirano je da uz vinariju budu otvoreni i hotel i restoran, a već na proleće počeće izgradnja Muzeja Zvonka Bogdana. Vinarija će tako osim kvalitetnog vina doprineti i razvoju turizma na Palićkom jezeru.
INOVATIVNOST
U "Vinariji Zvonko Bogdan" sve je podređeno održanju kvaliteta. Dve godine su na 500 hektara na Palićkom jezeru trajala istraživanja zemljišta kako bi se našlo što pogodnije tlo za gajenje vinove loze i izgradnju "Vinarije Zvonko Bogdan". Urađeno je preko 180 analiza zemljišta na Enološkom fakultetu u Nemačkoj, ispitivana je klima i na kraju odlučeno da vinarija bude izgrađena u neposrednoj blizini Palićkog jezera. Oko nje je zasađeno 17 ha vinograda, dok je drugi veličine 9 ha stasao uz salaš Zvonka Bogdana, neposredno uz jezero Ludoš. Zemljište na kome je zasađen vinograd ima 5 metara zemlje crnice i ispod toga 68 metara gline. Klonovi vinove loze kupovane su isključivo od uzgajivača iz Nemačke i Francuske koji svoj sadni materijal prave u saradnji sa Enološkim fakultetom u Minhenu. Na 26 ha vinograda gaje se pažljivo birane sorte grožđa (sauvignon blanc, pinot blanc, merlot, lemberger i cabernet franc), koje se potom u objektu, podignutom u stilu mađarske secesije, prerađuje na najsavremeniji način.
Vinarija nije zamišljena isključivo kao mesto za proizvodnju vina. Pored vinarije u ovom komleksu grade se hotel i restoran, a već na proleće krenuće i izgradnja Muzeja Zvonka Bogdana. Turisti će imati priliku da obiđu vinariju, vinograd, vide gde i kako se proizvodi grožđe organskog porekla i uživaju u lepotama vojvođanske ravnice.
Za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta u ovoj vinariji najzaslužniji je njen enolog Tomas Zeger, nemački vinar i vlasnik vinarije "Seeger" u Nemačkoj. Tomas Zeger poslednjih 15 godina nalazi se među 10 najboljih vinara u toj zemlji po izboru udruženja tamošnjih vinogradara, a 2005. godine dobio je priznanje za najbolju ediciju crvenih vina u Nemačkoj. Najpoznatiji je ipak po tome, što je prvi u Nemačkoj počeo da pimenjuje tzv. "zatvoreni sistem proizvodnje", koji je uveo i u "Vinariju Zvoko Bogdan". Pored savremenog sistema proizvodnje zahvaljujući Zegeru u narednom periodu u ovoj vinariji počeće organska proizvodnja grožđa, pa se već sada vinograd prska isključivo sredstvima na prirodnoj bazi. Uz dobrog i iskusnog eneologa u vinariji smatraju da je za visok kvalitet vina potrebno i kvalitetno grožđe i vrhunska tehnologija.
Zatvoreni sistem proizvodnje
Kiseonik je naime neprijatelj vina pa kada se od grožđa napravi šira u nju se najčešće stavlja sumpor kako kiseonik ne bi došao u kontakt sa vinom. U "Vinariji Zvonko Bogdan", zahvaljujući zatvorenom sistemu proizvodnje, vino nijednog trenutka ne dolazi u dodir sa kiseonikom. Iznad vinifikatora se naime nalazi vazdušni balon koji izvlači kiseonik (ulazi šira i izvlači se kiseonik) i vino kada se jednom zatvori više ne može da dođe u dodir sa kiseonikom- iz vinifikatora vino ide u tankove, iz tankova u puniolu i onda nema potrebe za sumporom. Bela vina imaju 0,15-0,20 sumpora u boci što je 10x manje od cenovne konkurencije. U kombinaciji sa najsavremenijom opremom koja je instalirana u vinariji dobija se vino vrhunskog kvaliteta.
Tretman grožđa
Kako je za dobar finalni proizvod neophodna dobra sirovina, grožđe u vinogradima "Vinarije Zvonko Bogdan" ima poseban tretman. Na tridesetak dana pred berbu, u avgustu, mere se šećer, tanin, zrelost tanina, kiselina, stanje u vinogradu i kreće završno skidanje suvišnog lišća i ploda, a ostavlja se tek 4 do 6 grozdova. Na taj način oslobađa se prostor oko najčistijih bobica kojima se daju najbolji uslovi da šećer i sve kiseline dobiju što više sunca, minerala i dostigne se maksimalna zrelost. U vinogradu hoće mali prinos a to će doneti visok kvalitet - svaki čokot je minimalno opterećen i zbog toga je kvalitet veći. U litrima, po čokotu se dobija od 0,5 do 0,7 l vina, 4.500 l po hektaru maksimalno, a u vinariji smatraju da nema vrhunskih vina u svetu koja su preko 5.000 l po hektaru.
Grožđe se bere isključivo od pola 6 do 8 ujutru kako temperatura ne bi prešla 18 stepeni, a grožđe ne bi počelo fermentaciju i najlepši sok izašao. Nakon berbe grožđe se slaže u gajbice od 7 kg, a samo 25 min je potrebno da grozd od trenutka kada se skine sa čokota dođe na liniju za preradu. U "Vinariji Zvonko Bogdan" jedini u regionu odvajaju peteljku i vrše ručno prebiranje grožđica pre muljanja. Peteljka se odvaja na liniji za preradu, bobice se peru, na vibrirajućem stolu se klasiraju nedozrele i prezrele bobice, pa samo zrele bobice u punoj zrelosti propadaju u muljaču i vinifikator. To još jednom potvrđuje da se kvantitet u ovoj vinariji nikad ne postavlja ispred kvaliteta.
Tehnologija
Vinifikatori, rađeni u Austriji i Sloveniji, po nacrtima Zegera, su od inoksa (nerđajućeg čelika) i kompjuterski se kontroliše njihov rad. Svaki tank u kojem odležava vino je kompjuterski umrežen, kako bi se i bez prisustva u vinariji u njoj moglo raditi i kontrolisati je. Digitalna arhiva pomaže da se zna za vino u svakom tanku sa koje je parcele, kad je brano, na kojoj temperaturi, koliko je dugo bilo u vinifikatoru, ko ga je od podrumara kontrolisao. Kako je svaki tank evidentiran, u slučaju da se u nekom trenutku u nekom od tankova dogodi bilo kakva promena Zegeru i ostalim odgovornima u proizvodnji stiže sms poruka kao obaveštenje o tome. Zeger zahvaljujući umreženom kompjuterskom sistemu može tako i iz Nemačke da prati temperaturu u svakom tanku, podešava je i ima apsolutnu kontrolu svega.
Za crvena vina u vinariji koriste se vinifikatori od hrasta, koja nakon toga idu u mala burad od hrasta, koja se nabavlju iz Francuske. Za burad u kojima odležava "Merlo" u vinariji imaju garanciju proizvođača da je hrast imao životni vek od preko 100 godina. Da se na kvalitetu ne štedi govori i činjenica da jedan takav hrast košta 780 EUR.
U podrumu, koji zauzima 1.200 m2 i gde se francuska burad nalaze, postoji 10 senzora koji automatski mere vlažnost vazduha, temperaturu i isparavanje. Vino dok leži u buradima izbacuje ugljen dioksid. Automatski, kad senzori izmere da u podrumu ima previše ugljen dioksida aktivira se ventilacija da ga izbaci. Takođe, kad oseti da je pala vlažnost vazduha, senzor vrši automatsko ubacivanje veštačke vlage, jer bure mora da bude na visokoj vlažnosti vazduha.
DRUŠTVENA KORISNOST
"Vinarija Zvonko Bogdan" pravljena je po uzoru na IHS standard (stoži od HACCP-a), koji je neophodan za prodaju u velikim sistemima u Evropi, a jedini razlog zašto vinarija zasada nema sertifikat o kvlitetu je što u Srbiji nisu uspeli da nađu firmu koja ima iskustva sa uvođenjem IHS standarda. Vinarija poseduje svoj prečišćivač vode, kapaciteta 30.000l na dan, svoj agregat, pod u celoj vinariji je monolitni (yu crete material, jedini koji odobrava EU) i dupli čiler za održavanje temperature i vlažnosti vazduha.
Kako se vinarija vodi mišlju da je neophodno koristiti samo najbolje da bi i finalni proizvod bio takav, a enolog Zeger insistira na razvoju organske proizvodnje, sredstva kojima se prska grožđe u ovoj vinariji su apsolutno na prirodnoj bazi. Nabavljaju se iz Nemačke, Francuske i Novog Zelanda. U vinariji objašnjavaju da je za vreme berbe kada padne kiša neophodno isprskati vinograd i da prskanje tradicionlanim sredstvima koja nisu na prirodnoj bazi podrazumeva da nakon prskanja morate sačekati 20 dana pre nastavka berbe, što proizvođači ne poštuju. Tako zajedno sa grožđem u širu ulazi i hemija a posledice su glavobolje nakon ispijanja vina. Za sredstva koja se koriste u "Vinariji Zvonko Bogdan" proizvođači garantuju da se nakon 32 sata nakon prskanja može nastaviti sa berbom, a kvalitet vina je daleko bolji.
Kada organska proizvodnja bude u potpunosti zaživela, Zeger će izbaciti svu mehanizaciju iz vinograda a zemljište će đubriti konji - bez izduvnih gasova, opterećenja zemljišta, apsolutni povratak prirodi.
U objektu vinarije, površine 5.600 m2 za godinu i po dana osposobiće se za rad i restoran i hotel, a na proleće će početi izgradnja Muzeja Zvonka Bogdana. Ideja o osnivanju muzeja, gde bi svoje mesto našli trofeji i priznanja iz Zvonkove bogate muzičke, konjičke i golubarske karijere, kovačnica kao uspomena na oca, a potom i vinarije, rodila se ratnih devedesetih godina. Nakon prošlogodišnje berbe vinarija je osposobljena da primi prve turiste koji imaju priliku da vide proizvodnju kvalitetnog vina i da ga degustiraju. A na proleće 2012. kada bude kompletno opremljen hotel i restoran posetioci će moći da uživaju u višednevnom odmoru.
Za doprinos turizma na Paliću vinarija je nosilac nagrade za unapređenje turizma na ovom jezeru od strane "Park Palića". Zgrada vinarije građena je od betona u stilu mađarske secesije, a za arhitekturu vinarija je ponela drugu nagradu na 20. međunarodnom Salonu urbanizma u Nišu.
Ni vina iz ovakve vinarije nisu uskraćena priznanjima. "Sauvignon blanc" u julu 2011. poneo je zlatnu medalju na "International Wine Competition 2011" među 1.600 vinarija održanom u San Francisku. U Belgiji, vina iz ove vinarije nagrađena su sa 2 srebrne medalje, a u Tokiju sa 2 srebrne i jednom bronzanom medaljom.
FINANSIJSKI POTENCIJAL
"Vinarija Zvonko Bogdan" zvanično je otvorena 2011. godne, iako je vino od grožđa iz vinograda u Subotici proizvedeno i 2010. Jedna količinu vina, zapravo je proizvedena u Sloveniji u vinariji "Ptujska klet" koja takođe koristi zatvoreni sistem proizvodnje, a ova vina osim u Srbiji (mogu se naći u boljim vinarijama i vinotekama, nema ih po velikim marketima) našla su put i do kupaca u Bosni i Hercegovini i Nemačkoj. Ove godine u aprilu izaći će prve flaše iz vinarije na Paliću.
Uz vrhunskog stručnjka za vina Tomasa Zegera, glavnog enologa u vinariji, pomoćni enolog u proizvodnji "Sauvignon blanc-a" je Bojan Kobal, glavni enolog vinarije "Ptujska klet" u Sloveniji. Stručni konsultant tokom berbe je Mihael Aker (Michael Acker), glavni enolog Vinarije "Šumaher" u Nemačkoj, a konsultant za odabir sadnica, sadnju vinograda i održavanje vinograda je Fransoa Van Zil (Francois van Zyl) enolog u vinariji "Lajbah" u Južno Afričkoj Republici.
U vinariji veruju da će kupci prepoznati kvalitet vina i iskustva vrhunskih enologa, a da će pravi polet vinarija doživeti kada zaživi i turizam.
Nove tehnologije i sistemi, zdrave osnove proizvodnje i posvećenost kvalitetu učiniće vino iz Srbije konkurentim na evropskom tržištu. Cena vina koje izlazi iz Zegerove vinarije u Nemačkoj kreće se od 30 do 120 EUR, a vino istog kvaliteta koje se proizvodi u vinariji na Paliću prodavaće se na početku po ceni od 6-8 EUR.
Insistiranjem na kvalitetu sama proizvodnja se ne čini u velikoj meri profitabilnom ali dugoročno gledano će se isplatiti. U vinariji se insistira na kvalitetu pa se ne sumnja da će on doneti i uspeh.
U planu su i novi zasadi. Kako za sada stoje stvari na proleće 2012. zasadiće se novih 15 hektara vinograda, a na jesen još 15. Sa tako zaokruženom celinom vinogradi će uz postojećih 26 zauzimati površinu od ukupno 56 hektara.
Ukoliko je "Vinarija Zvonko Bogdan" Vaš favorit za inovativnu investiciju godine, glasanje možete obaviti na oficijalnom sajtu nagrade "Aurea 2012".