Umesto samo u svojoj glavi, ljudi bi vlastita sećanja uskoro mogli da čuvaju i na softverski posebno nadojenim elektronskim čipovima

Da li ćemo uskoro sva svoja sećanja početi da nosimo u džepu? Ako se nastavi sa sadašnjim tempom minijaturizacije, za samo nekoliko godina delovi kamere mogli bi biti tako majušni da će stati u kontaktno sočivo. Minijaturni mikrofon bi mogao da stane u naše uho, a podaci bi se skidali preko nekog prenosnog uređaja.

Ljudska bića imaju prirodnu sposobnost da se sećaju gotovo dva bajta informacija u sekundi, odnosno nekoliko stotina megabajta tokom celog života. U poređenju sa filmom na DVD, koji sadrži oko 17 gigabajtova, to nije ništa.

Upravo to je i bio problem koji je oduvek mučio Gordona Bela. Godine 1998. godine, Bel je kao stariji istraživač u "Microsoft" počeo digitalno da snima celi svoj život za projekat koji je nazvao "MyLifeBits".

Najpre, je skenirao sve svoje stare fotografije, naučna dokumenta i beleške. Počeo je, takođe, da snima i svoje poslovne sastanke i telefonske pozive. Svaki e-mail koji primio, digitalno je arhivirao, pa je počeo da koristi firmin prototip uređaja "SenseCam" koji nosi oko vrata kako bi snimao fotografije tokom dana.

Bel tako svakog meseca dokumentuje oko jedan gigabajt informacija, a sve informacije pothranjene su u pretraživačkoj bazi podataka na njegovom ličnom računaru. Naravno, to je mukotrpan posao koji ponekad zna da bude veoma naporan.

Međutim, Bel očekuje da će za nekih petnaestak godina biti sasvim obično da nosimo gotovo sva naša sećanja sa sobom i to u obliku jednostavnog uređaja koji će automatski snimati zvuk i video tokom naših dnevnih aktivnosti, kreirajući tako popise naših dnevnih razgovora koje smo vodili, lica koje smo videli i članaka koje smo pročitali.

Ti podaci će zatim biti povezani sa komunikacijama koje se već prate elektronski, kao što su e-mail i lični kalendari (blog), ali i TV emisije, filmovi i drugi mediji kojima se služimo. Krajnji rezultat je totalni opoziv sećanja na zahtev.

Najveći izazov za Bejlovu viziju je razviti softver koji će moći efikasno da pretražuje bazu podataka sećanja. Inače, uz pomoć pretraživača Bejl danas može u roku od 30 sekundi da pronađe sve što ga zanima iz sopstvenih sećanja.