Fudbal i statistika - Seoba Srba u kopačkama

Samo Brazil i Francuska evropskim klubovima daju više fudbalera nego često osporavana Superliga, koja je po broju pečalbara na Starom kontinentu pretekla i Argentinu, pa čak 228 naših igrača za hleb zarađuje preko granice. Nažalost, pre svega zbog mizernih plata u domovini

Piše: Dejan Stanković

Iako deluje neverovatno, fudbal spada među najznačanije izvozne grane Srbije. Istraživanje švajcarskog instituta CIES, naime, pokazuje da je naš fudbal i te kako konkurentan na međunarodnom tržištu, bez obzira na skroman učinak reprezentacije i naših klubova u Evropi.

Pedantni Švajcarci izračunali su da Evropa samo iz dve zemlje uvozi više fudbalera negoli iz Srbije. Koloniju brojniju od naše u evropskim klubovima imaju samo Brazil, ubedljivo prvi na listi sa 528 internacionalaca, i Francuska (247). Domaća Superliga je iznedrila 228 igrača koji za hleb zarađuju preko granice. Iza sebe je ostavila i takve fudbalske velesile poput Argentine (211), Portugala (132), Nemačke (117), aktuelnog svetskog prvaka Španije (116) i finaliste poslednjeg Mundijala - Holandije (101).

Na žalost, jasno je da takvi rezultati istraživanja sprovedenog u 500 klubova iz 33 zemlje Starog kontinenta (ukupno 12.410 igrača) nisu posledica toga što se u Srbiji igra kvalitetan fudbal. Pre će biti da naši igrači trče trbuhom za kruhom, jer je u domaćem prvenstvu veoma teško obezbediti životnu egzistenciju. Gazde klubova u inostranstvu daleko su izdašnije, pa naši prvoligaši, čast najvećima, teško uspevaju da pariraju čak i ponudama nižerangiranih klubova sa zapada Evrope.

Migracije fudbalera nisu samo pojava usko vezana za Srbiju. Broj transfera igrača iz jedne u drugu zemlju je u poslednjih nekoliko decenija višestruko uvećan, što i jeste bio osnovni razlog studije instituta CIES.

(Kolarov, Džeko, Milijaš)

Šta to beše omladinski pogon?!

Švajcarski naučnici pokušali su da utvrde koliko klubovi u modernom fudbalu posvećuju pažnje proizvodnji igrača. Rezultati su nažalost poražavajući, što i ne čudi, s obzirom na to da je odavno jasno da je fudbal postao ogroman biznis i da nestrpljivi kapitalisti žele rezultate odmah i sada.

Tako se, recimo, ispostavilo da čak sedam klubova u Seriji A u svom igračkom kadru nema nijednog fudbalera koji je ponikao u toj sredini! Odnosno, da je u timu u kome igra proveo barem tri sezone u periodu od svog 15. do 21. rođendana. Nebitno da li je stranac ili ne.

Donekle čudi i podatak da u Premijer ligi ima više domaćih fudbalera nego u Nemačkoj, iako engleske klubove bije glas da novcem bogatih vlasnika otimaju decu siromašnijim ekipama. Međutim, ni Premijer liga ni Bundesliga ne mogu da se pohvale da im kostur ekipa čine deca iz vlastitog pogona. U Engleskoj ih je svega 16,2 odsto po klubu, u Nemačkoj 16 odsto. U Italiji svega 7,4 odsto, najmanje u Evropi.

Ima i svetlih primera, čak i u "velikoj petorci". U Real Sosijedadu je pomenuti procenat 62,5 odsto, Atletik Bilbau 54,2 %, Barseloni 42,9 %, Renu 41,7 %, Arsenalu 38,7 %, Mančester junajtedu 37,9 %, Liverpulu 29,6 %, Šalkeu 33,3 %, minhenskom Bajernu 29,2 , a na Islandu 43,4 odsto. Hetafe, Dižon, Vigan i Hanover nemaju nijednog "svog" igrača.

SAMO NOVAC

Osvrt na stanje u ruskoj Premijer ligi prava je potvrda da novac igra sve veću, ako ne i glavnu ulogu u svetu najvažnije sporedne stvari na svetu. Bogati oligarsi u najprostranijoj zemlji sveta poslednjih su godina nemilice sipali kapital u fudbal, pa u Rusiji igra više reprezentativaca nego u Francuskoj, Italiji, pa čak i Španiji! Najviše ih je u Engleskoj (41,2 odsto), dok u Irskoj, verovali ili ne, nema nijednog fudbalera sa statusom A reprezentativca.

S druge strane, reprezentativnih akcija se svakako najviše pribojavaju u Barseloni, koja ostane bez čak 81 odsto ekipe kada se igraju utakmice nacionalnih timova.

Da se vratimo za čas na Rusiju: bum tamošnjeg prvenstva su, kako smo pomenuli, omogućile ogromne investicije, pa stranci u njihovoj ligi čine 28,6 odsto od ukupnog broja profesionalaca, a ne tako davno, 2009. godine, bilo ih je svega 11,6 odsto.

Sada ih više ima i u Sloveniji, koja sa 13,8 odsto stranaca ima prvenstvo u kojem se domaćim igračima pruža najveća šansa. Na Kipru čak 70,3 odsto igrača ima pasoš neke druge zemlje. U konkurenciji klubova apsolutni "pobednik" je Seltik, čiji je stručni štab prošle godine licencirao 25 igrača, među njime tek četvoricu Škota.

Stranci čine većinu i u Engleskoj (54,6 odsto), Portugalu (55,1), ali ne i u Italiji (48,7) i još manje Francuskoj (tek 27,2 %).

Internacionalaca nema u samo 11 klubova iz 33 najjače lige Evrope.

Gerijatrija na San Siru, poletarci na Banjici

Istraživanje se, naravno, nije zadržalo samo na akademijama klubova, već i na prosečnoj starosti ekipa, visini igrača, broju reprezentativaca u klubovima…

Tako smo saznali, mada smo mogli i da naslutimo, da aktuelni prvak Italije Milan ima najstariji igrački kadar u Evropi - njegovi fudbaleri u proseku imaju 30 godina.

Suprotnost je Dablin, s prosekom od 20,94 godina, a velike pohvale zaslužuje i Rad s Banjice. Građevinari prosečno imaju 22,62 godine, a po tome su u 2011. godini bili šesti u Evropi!

Uostalom, kompletna Superliga se dobro kotira kada je reč o uzrastu igrača. Opet, pitanje je koliko je to dobro, jer je činjenica da iz Srbije beže i golobradi mladići. Bilo kako bilo, s prosekom od 24,39 godina peta smo najmlađa liga na kontinentu.

Najstarija liga je kiparska (28,23 godina), a najmlađa Slovenačka (23,65).

Visina nije bitna

Najviši tim u Evropi ima ukrajinski Volin iz Lucka, sa igračkim kadrom prosečne visine od 187,26 centimetara.

Najniži su asovi evropskog i svetskog šampiona Barselone, čiji je prosek samo 177,48 centimetara. Večiti rival Katalonaca, Real iz Madrida, ima skoro šest centimetara viši sastav (183,4), ali na fudbalskom terenu veličina zaista nije bitna, već umeće… I novac.

izvor :