Nastavak raspiništva u javnom sektoru - Unija poslodavaca nezadovoljna predlogom republičkog budžeta za 2012. godinu

Nakon izvršene analize predloga budžeta Republike Srbije za 2012. godinu, Unija poslodavaca Srbije ukazuje da je Vlada Republike Srbije još jednom pokazala da nema nameru da započne suštinske reforme javnog sektora, penzionog i poreskog sistema i da uredi oblast tzv. parafiskalnih opterećenja na republičkom i nivou lokalnih samouprava, navedno je u saopštenju koje je danas objavila Unija poslodavaca.

- Poslodavci sa svoje strane pozdravljaju što je država povećala agrarni budžet, iako je bilo potrebno da se opredeli daleko više sredstava za podršku plasmanu gotovih proizvoda domaće industrije hrane i pića na tržište EU, Rusije i severnoameričko tržište. Ulaz jednog gotovog proizvoda u velike trgovinske lance na ovim tržištima košta između 60.000 i 150.000 USD po jednom bar-kodu, a ova investicija povrati se u roku od 12 do 18 meseci - navodi Unija poslodavaca.

Na ovaj način, domaći proizvođači koji teško odvajaju sredstva za ulaz u ove velike maloprodajne lance bili bi delimično rasterećeni i imali više sredstava kao obrtni kapital koja bi poslužila da se uvećaju količine gotovih proizvoda, što je takođe preduslov povećanja izvoza.

- Takođe, dobra strana budžeta za 2012. je i povećano ulaganje u sisteme za navodnjavanje koji su desetinama godina unazad ostavljeni zapušteni, zbog čega je od 2001. do danas usled posledica suše napravljen procenjeni gubitak od 3,5 mlrd EUR - piše u saopštenju.

Nastavak rasipništva u javnom sektoru

S druge strane, veoma je loše što je u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu većina sredstava, umesto za preko potrebne reforme, rezervisana za nastavak ogromne javne potrošnje. Udeo zarada u javnom sektoru trenutno je veći od 10% bruto domaćeg proizvoda države, što je za prosečno 4,2% više od proseka država Evropske unije (5,8%) koje imaju upola ili tri puta manje javne sektore, po broju zaposlenih.

- To znači da će se i u narednoj 2012. godini na zarade u javnom sektoru potrošiti 1,35 mlrd EUR kojih realno nema, što će se verovatno rešiti novim zaduživanjem države pod nepovoljnom uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu. Umesto da je Vlada Srbije izvršila usklađivanje zarada u javnom sektoru sa zaradama u privredi, planirano je da zarade u javnom sektoru i u 2012. godini budu za 30,5% realno veće od proseka u privredi, što je nečuveno rasipništvo, imajući u vidu stanje nacionalne ekonomije i nivo proizvodnje i izvoza - tvrdi Unija poslodavaca.

Izostanak poreske reforme

Takođe, kroz budžet za 2012. godinu ne vidi se želja izvršne vlasti da otpočne preko potrebnu poresku reformu i zaustavi dalji ekonomski sunovrat koji se ogleda u gašenju više od 117.000 preduzeća od početka 2008. do danas, porastu udela sive ekonomije na preko 40% BDP i gubitku gotovo 277.000 radnih mesta u formalnoj ekonomiji. PDV koji se plaća unapred, nerealno visoke stope poreza i doprinosa u granama primarne poljoprivredne proizvodnje, građevinskih usluga, tekstila, kože, gume i obuće, zanatstvu i za početnike u preduzetništvu i dalje će biti faktor ograničenja razvoja ovih privrednih grana i uzrok privređivanja i rada na crno, tvrdi Unija poslodavaca.

Zatim, Ministarstvo finansija nije predvidelo nikakvu meru ograničenja taksi, naknada i drugih dažbina koje naplaćuju lokalne samouprave, tako da ukupan broj opterećenja privrede, prosečno po privrednoj grani, ostaje 47, čime će biti nastavljen trend gašenja preduzeća i gubljenja radnih mesta.

- Unija poslodavaca Srbije smatra da je državi, a naročito privredi, bio potreban hrabar reformski i razvojni budžet koji bi veća sredstva usmerio ka stvaranju nove vrednosti, porastu proizvodnje i izvoza. Prilikom sastavljanja predloga budžeta, po tradiciji, predstavnici privrede nisu konsultovani, tako da je budžet za 2012. godinu opet kreiran iza zatvorenih vrata, od strane državnih činovnika sa nedostatkom menadžerskog i praktičnog upravljačkog iskustva. Ovakvim budžetom nastavljena je politika zatvaranja očiju pred realnim problemima i prebacivanja odgovornosti na sledeću Vladu koja će u čitavoj tekućoj deceniji, do 2020. godine, skupo koštati i privredu i građane Srbije - navedno je u zaključku saopštenja.