Povratak rokenrola u beogradske škole

Savskovenački Urbanfest, popularni SVURF, ulazi u petu godinu postojanja.

Organzatori festivala navode da im je jedna od ambicija da vrate rok kulturu na mesto koje je među mladim Beograđanima nekad imala.

Festival SVURF prethodnih godina mladim umetnicima pružao je priliku da nastupe pred publikom.

Između ostalog i zbog toga što im je bio "prva šansa", neki od njih kažu da im je SVURF ostao u najlepšim uspomenama.

METOD "STARE ŠKOLE"

(Duško Antonić )

Idejni tvorac i organizator SVURF-a, Duško Antonić savremenik je velikih festivala ovog tipa koje je svaka opština u Beogradu nekada imala.

Pokušao je da, kako kaže, oživi zamrlu rok kulturu koja je u beogradskim školama nekada bila dominantna.

Podsećajući se nekada velikih Zvezdarijada i omladinskih organizacija koje su takve festivale sprovodile u delo, Duško i njegovi saradnici profilisali su SVURF u okviru tri oblasti – rok muzike, pozorišta i likovne umetnosti.

Rezultat napornog rada je, kako kaže, do samog kraja bio neizvestan, ali usledilo je više nego prijatno iznenađenje.

- Prvi odziv je bio fenomenalan. Kada su mi se prvi put pojavile devojčice od 8 i 9 godina u kancelariji, koje su sebe nazvale "Rock Girls", ja sam znao da ćemo uspeti. Te prve godine, bilo je 15-ak bendova i oko 14 pozorisnih predstava, što je bio sasvim solidan odziv - kaže Antonić.

Zahvaljujući dobroj organizaciji i velikoj podršci samih takmičara i njihovih škola, ideja o SVURF-u kao festivalu za mlade umetnike munjevito se širila.

Osmišljen je i poseban sistem nagrađivanja koji poštuje svačiji trud i motiviše takmičare, što je organizatorima bio prioritet.

- Iz godine u godinu odziv se povećavao. Broj grupa, broj pozorišnih predstava, broj likovnih radova bio je sve veći i ono što je najbitnije je da su klinci tokom godine vežbali, radili, planirali, jednom rečju živeli za SVURF. Zahvaljujući SVURF-u, neki sistem vrednosti u školama i među decom se potpuno promenio i više nisu bili glavni u školi kabadahije, najjači, najbogatiji ili najbezobrazniji, već najtalentovaniji. Polako se sve vraća na svoje mesto - navodi Duško Antonić.

Prva svirka i veterani

(Stefan Megić)

SVURF će ubuduće posećivati i istaknuti gosti sa festivala iz drugih opština.

Stefan Megić, bivši frontmen benda "Machine gun", smatra da su ovakva dešavanja značajna prilika za mlade muzičare u velikom broju mladih bendova koji traže svoj put.

Njegovom bendu je najveća motivacija bila činjenica da je to njihova prva velika svirka.

- Verujem da bi svaki bend koji počinje trebao da svira na festivalima kao što je SVURF, zato što je to jedan od načina otkrivanja novih talenata. Tako su u jednom trenutku otkrili i nas, bili smo u staroj postavi i neiskusni, ali potrudili su se da nam pomognu u svakom trenutku. Na prvom festivalu smo dobili utešne nagrade kao motivaciju da nastavimo dalje, i sledeće godine smo već bili među prvima - ispričao je Megić.

Festival, ne takmičenje

(Andrijana Jakovljević)

Pijanistkinja Andrijana Jakovljević kaže da joj je muzika život, i sa svojih 17 godina svesna je koliko je novim generacijama potrebno dati pravu priliku da pokažu šta umeju.

Za klavirom je od sedme godine a peva, kako kaže, od kada zna za sebe.

Od "Zlatne sirene" do SVURF-a prošla je dug put, naporno i s ljubavlju radeći na svom muzičkom talentu.

O festivalu misli sve najbolje i posebno ističe značaj njegovog muzičkog dela.

- Kod SVURF-a me je zainteresovalo to što propagira povratak roka, bluza, džeza, muzičkih žanrova koji danas nažalost nisu popularni kao, recimo, turbo-folk. Ta ideja mi se jako svidela, tako da smo drugarica i ja osnovale bend "Free entrance", i preko direktorke naše škole se prijavile na takmičenje - ispričala je Andrijana.

Andrijana i Stefan takođe kažu da je atmosfera na festivalu posebna, a da samo takmičenje ne stvara nikakav osećaj konkurencije, već da se mlade rokerke i rokeri upoznaju i druže, kao i da je ceo festival jedan veliki provod koji će im ostati u najlepšem sećanju za ceo život.