Srbija godišnje gubi više od 100 mil EUR jer se ne reciklira dovoljno otpada
Komentari
Ilustracija (Foto: PEPPERSMINT/shutterstock.com)
Godišnje se u Srbiji baci oko 100.000 tona ambalažnog otpada. Prošle godine je sakupljeno 53.000 tona, od toga je reciklirano 43.000 tona, a ostalo je završilo na deponijama i u životnoj sredini. Procenjuje da Srbija godišnje gubi više od 100 mil EUR jer se ne reciklira dovoljno otpada, prenosi RTS.
Plastika je izuzetno koristan i jeftin materijal, ima veoma široku upotrebu, ali je važno koja vrsta plastike se koristi, da li je reciklabilna i šta radimo sa otpadom.
- Infrastruktura mora da postoji – odvojeni kontejneri, odvojeno sakupljanje. Onda edukacija. Vi morate da naučite građane kako se odvaja otpad, i ne samo da ih naučite nego i da ih motivišete da to rade. Treće su postrojenja za reciklažu, fabrike za reciklažu. Četvrto, ono što je najbitnije, to je sertifikacija i standardizacija samog procesa reciklaže - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.
- Infrastruktura mora da postoji – odvojeni kontejneri, odvojeno sakupljanje. Onda edukacija. Vi morate da naučite građane kako se odvaja otpad, i ne samo da ih naučite nego i da ih motivišete da to rade. Treće su postrojenja za reciklažu, fabrike za reciklažu. Četvrto, ono što je najbitnije, to je sertifikacija i standardizacija samog procesa reciklaže - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.
S obzirom na to koliko se u Srbiji baci ambalažnog otpada, a koliko se malo reciklira, Srbija, prema njegovim rečima, mora i da uvozi reciklabilnu plastiku.
- To je ono što predstavlja problem kod nas jer nema dovoljno reciklabilne plastike, pa je uvozimo. Ta reciklabilna plastika je skuplja od originala. Nemamo je dovoljno zato što nemamo primarnu i sekundarnu infrastrukturu - naglašava Stevanović.
Jedan od dobrih primera recikliranja o kojima u ovom tekstu piše RTS je i akcija Čep za hendikep, zahvaljujući kojoj je do sada prikupljeno više od 700 tona čepova, čime je obezbeđeno 130 pomagala za osobe sa invaliditetom. Kako se navodi, moglo bi da se sakupi i mnogo više, jer i dalje najveći deo plastike koja bi mogla da se prikupi i reciklira završava na deponijama i u prirodi.
- Pre korone smo tu imali oko 25 pomagala godišnje, a sad se to svelo jedva na sedam pomagala, i to uz pomoć donacija, kompanija. Pa, kada se prikupi neka sredstva, kupimo prema prioritetima, naravno ona pomagala koja su neophodna. Ali, ove poslednje dve godine, sebi pomažemo da opstanemo - požalio se osnivač humanitarnog udruženja Čep za hendikep Zoran Martinov.
Firme:
Privredna komora Srbije
Udruženje za hemijsku gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije
Tagovi:
Čep za hendikep
Udruženje za hemijsku gumarsku i industriju nemetala
Dragan Stevanović
ambalažni otpad
reciklabilna plastika
recikliranje
odvajanje otpada
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.