Ministarstvo za rad povodom masovnih otpuštanja u IT-u: U tri nadzora nismo našli nepravilnosti, zaposleni se nama nisu obraćali

Sudeći po komentarima koji stižu na adresu eKapije proteklih dana, a u vezi sa masovnim i po jednoj od presuda i nezakonitim otkazima u stranim IT kompanijama u Srbiji, ovaj problem je i mnogo širih razmera nego što se u objavljenom tekstu eKapije to da zaključiti. Pored onih koji su nam na mejlove i u komentare slali i imena drugih firmi sa sličnom problematikom - poput slučaja gde je firma objavila likvidaciju, dala otkaz svima i otvorila novu firmu - na adresu eKapije su stigla i iskustva nekih koji su bili u postupcima selekcije i svedočili o neprofesionalnom odnosu firmi pomenutih u tekstu eKapije, pa do onih koji su kivni zbog toga što je takvo delovanje i podsticaj strancima omogućila država.

- Konkurisao sam u Shyft-u. Posle inicijalne predstave imao sam još tri razgovora. Zbirno pet puta sam razgovarao sa oko 30 ljudi. Na kraju su mi rekli da sam prošao i da ću popodne dobiti ponudu za platu. Tri dana kasnije sam zvao HR, bili su zbunjeni i rekli da nećemo potpisati ugovor. Tada su se hvalili da su od države dobili podsticaj za otvaranje radnih mesta. Ovde nije reč o pravima zaposlenih, nego o prevarantima koji svesno ulaze u takve poslove da uzmu pare od države, zaposlenih i ostalih u lancu i nestanu - bio je, između ostalog, jedan od komentara.

Drugi su u tome videli i krivicu službi za ljudske resurse.

- Za sve ovo je kriv HR. Kada se zapošljava needukovani HR koji nema veze sa pravom ili ekonomijom ili menadžmentom, već ima završen neki X fakultet koji ne poznaje problematiku. Oni na to ćute jer dobijaju novac, advokati im završavaju dokumentaciju, a poslodavci sprovode mikromenadžment. (...) U cilju zadržavanja plate i benefita, promovišu se nebitne stvari, daje mantra o firmi kao porodici i slično, izmišlja employer branding. Na pritisak poslodavca se ćuti jer ovim ljudima nije bitan rad, već novac. Na kraju dana dobijemo sporazumne otkaze umesto tehnoloških viškova i brojne druge problematične stvari, upravo zbog ovakvog načina funkcionisanja službe ljudskih resursa. HR se mora urediti isto kao advokati kako bi se zaposleni zaštitili, firme uštedele novac, a ljudi koji su se za to školovali konačno dobili poslove koje zaslužuju - smatra jedan od čitalaca eKapije.

Sudeći po odgovoru koji je eKapija dobila u međuvremenu od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, otpušteni u firmama o kojima je pisala eKapija, iako nezadovoljni, pa neki i spremni za sudske sporove, očito ne podnose prijave i Ministarstvu za rad.

- U 2023. i 2024. godini, zaposleni kod poslodavca Better Collective doo Niš, Shyft Moving doo Beograd i Play studios doo Beograd nisu se obraćali inspekciji rada povodom otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, niti povodom tehnološkog viška i nisu podnosili podneske, prijave ili zahteve inspekciji rada povodom eventualne povrede drugih prava iz radnih odnosa - naveli su u odgovoru za eKapiju iz Ministarstva za rad.

U ovom ministarstvu, istina, priznaju da su u toku 2022. i 2023. godine kod poslodavca Better Collective doo Niš inspektori rada izvršili dva inspekcijska nadzora po službenoj dužnosti, dok su kod poslodavca Play studios doo Beograd izvršili jedan inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti.

Na pitanje eKapije o zaključcima do kojih je došla inspekcija u tim nadzorima, iz Ministarstva za rad je odgovoreno sledeće:

- U vezi nadzora u Better Collective i Play Studios, prilikom izvršenih nadzora inspektori rada nisu utvrdili nepravilnosti iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.

U kontekstu preporuka u vezi sa zaštitom prava zaposlenih, za koje je novinar eKapije zamolio nadležne u Ministarstvu za rad - za slučaj spornih situacija kakve su opisane u tekstu eKapije, u Ministarstvu su istakli da "zaposleni kome je poslodavac rešenjem otkazao ugovor o radu, shodno odredbi člana 271. Zakona o radu, može da se obrati inspekciji rada zahtevom da se do pravnosnažnosti sudske odluke odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu, s tim da zaposleni prethodno mora da pokrene radni spor.

- Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora.

Inspektor je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog. Rešenje inspektora rada doneto po ovom osnovu predstavlja vrstu privremene mere koju inspektor rada, kao predstavnik uprave, donosi umesto suda, pred kojim je radni spor u toku - naveli su iz Ministarstva.