Matijević kupio Energo-Zelenu za 5,1 mil EUR

Ministarstvo privrede potpisalo je ugovor o prodaji celokupnog kapitala inđijske firme Energo-Zelena sa jedinim ponuđačem koji je učestvovao u postupku privatizacije – Industrijom mesa Matijević. Matijević je Energo-Zelenu, kako prenosi portal Biznis.rs, kupio po početnoj ceni od 5,1 mil EUR, koja je upola niža od procenjene vrednosti na dan 31. decembar 2023. godine.

eKapija je već izveštavala o tome da u prethodna dva pokušaja nije bilo zainteresovanih kupaca za kompaniju iz Inđije, te je Ministarstvo privrede 3. septembra objavilo i treći javni poziv za prodaju Energo-zelene, a predmet prodaje je udeo u vlasništvu Republike Srbije (87,23%) i udeo u vlasništvu Autonomne pokrajine Vojvodina (12,77%), što predstavlja 100% ukupnog kapitala. Ovog puta je početna cena iznosila 5.096.954,35 EUR, a na prethodnom javnom pozivu iznosila je oko 10,2 mil EUR.Pravo na učešću na javnom nadmetanju imalo je domaće pravno lice koje ispunjava stroge kvalifikacione uslove:
- da kao pretežnu delatnost obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa (šifra delatnosti: 1011), koja je registrovana pre 31.12.2023. godine
- da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2023. godini u iznosu od najmanje 7,2 milijarde dinara
- da je samostalno ostvarilo poslovni i neto dobitak u 2023. godini.

- Na predlog Komisije za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, Ministarstvo privrede je, dana 7. oktobra 2024. godine, donelo Odluku kojom je za kupca proglasilo učesnika IM Matijević iz Novog Sada - saopštilo je Ministarstvo privrede nešto više od mesec dana kasnije.

Ugovor o prodaji kapitala Energo-Zelene potpisan je 18. novembra, po prodajnoj ceni u iznosu od 5.096.954,35 EUR-

- Pre zaključenja ugovora, Ministarstvo privrede je pribavilo mišljenje od Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje Ugovora - stoji u saopštenju.
Biznis.rs podseća da je u decembru prošle godine, kada je raspisan prvi javni poziv, pisao o Energo-Zelenoj, čiji je slučaj postao poznat široj javnosti kada je 2014. godine ta kompanija zajedno sa akcionarom, belgijskom kompanijom Zelena N.V. objavila da je pokrenula arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).

Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka navela je "značajne gubitke i štetu koja joj je pričinjena" a tokom poslovanja u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada.

- Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije - tvrdila je tada Energo-Zelena i navela da je u postrojenje u Inđiji uložila 21,5 mil EUR i zaposlila više od 40 radnika, ali da se suočila sa "diskriminacijom", ali i "nespremnošću srpske Vlade da poštuje sopstvene propise".

Energo-Zelena tvrdila je tada da "Srbija u kontinuitetu toleriše rad i ponašanje veterinarske inspekcije koje nije u skladu sa zakonom", kao i da je, između ostalog, posledica toga da "neki proizvođači životinjskog otpada i dve kafilerije u vlasništvu države bacaju životinjski otpad u prirodu i na taj način je zagađuju".

Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka navela je "značajne gubitke i štetu koja joj je pričinjena" tokom poslovanja u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada.

Država Srbija postala je vlasnik sto odsto kapitala Energo-Zelene 2019. godine, a pet godina kasnije Energo-Zelena je ponovo u privatnom vlasništvu.

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Energo-zelena d.o.o. Inđija

IM Matijević d.o.o. Novi Sad

Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu

ICSID

privatizacija Energo Zelene

prerada životinjskog otpada

životinjski otpad