Zašto su se promenili stavovi u vezi sa domovima za stare

Mnoge porodice susreću se sa problemom zbrinjavanja ostarelih roditelja, baka, deka ili rođaka. To su osobe koje zbog starosti ili iz zdravstvenih razloga ne mogu više samostalno da se brinu o sebi. Kod nekih ova stanja dolaze naglo, a kod drugih postepeno. Važno je i proceniti pravi trenutak u kome postaje jasno da je starijoj osobi neophodna stalna tuđa pomoć i da za nju nije više bezbedno da živi sama. Štaviše, dolazi se u stadijum da ne može više sama da obavlja svakodnevne zadatke, što onemogućava da se samostalno stara o sebi. Tu ulogu dobijaju starački domovi.

U gradovima mnoge starije osobe žive same. U izvesnim godinama potrebna im je minimalna pomoć drugih, ali kasnije to prerasta u stalnu potrebu. Privatni starački domovi pružiće im sve što im nedostaje. Čak i kad starije osobe nisu same u domaćinstvu, dešava se da im je neophodan stalni nadzor i nega. Mlađi su odsutni od kuće tokom dana zbog svojih obaveza, a o njima nema ko tada da se brine. I tada su starački domovi najbolje rešenje.

Ima osoba koje imaju negativan stav prema domovima za stare, koji je nasleđen iz nekih prošlih vremena. Na porodice koje su svoje ostarele članove smeštali u staračke domove nije se gledalo blagonaklono. Međutim, sve se promenilo. Promenili su se i starački domovi, a i stavovi o njima. Nekadašnji državni gerijatrijski centri mnogo liče na zdravstvene ustanove. Privatni domovi za stare ne izgledaju tako, bez obzira što mnogi od njih mogu da pruže ozbiljno zdravstveno zbrinjavanje, pa čak i palijativnu negu. Razlika je u tome što su moderni privatni starački domovi više nalik velikim kućama koje su namenjene da u njima stanuje neka velika porodica.

Zajedničke prostorije u staračkim domovima, kao što su dnevne sobe, trpezarije, saloni, uređeni su tako da odišu toplinom. Kada kročite u njih, pre biste pomislili da ste ušli u nečiju kuću, vikendicu ili hotel. Nema asocijacija na bolnicu, što je veoma značajno, pošto je to mesto gde stariji član porodice treba da se preseli.

Sobe mogu biti zasebne ili deljene. Šta je bolje za koga, zavisi od želja i afiniteta, ali i od zdravstvenog stanja.

Apartmani i jednokrevetne sobe u domovima za stare su skuplji nego višekrevetne sobe. Međutim, nekim korisnicima doma više odgovara da ne budu sami u sobi jer na taj način osećaju veću sigurnost i nisu usamljeni. U svakom slučaju svi korisnici staračkih domova imaju stalni nadzor osoblja koje im u svakom trenutku pomaže oko obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

Nega u kućnim uslovima je prvo o čemu porodica razmišlja nakon što uvidi da je starijoj osobi potrebna stalna pomoć. Međutim, vrlo brzo se ispostavi da to uopšte nije ni jednostavno ni jeftino. Nekim starijim ljudima je dovoljno da ih neko obiđe jednom dnevno, donese im spremljene obroke i sve što je potrebno iz prodavnice, povremeno pospremi stan i slično. Čak i za ovu vrstu pomoći koja ne zahteva stalno angažovanje često nije lako naći pouzdanu osobu. Pored toga i cene ovih usluga mogu biti veće ili jednake u poređenju sa zbrinjavanjem u domu za stare.

Međutim, dogod starija osoba može kako tako da samostalno da živi uz minimalnu tuđu pomoć, ona nema potrebe da se seli u starački dom. Situacija se komplikuje u onom trenutku kada postaje neophodno da je stalno neko uz nju i danju i noću. Tada, briga o njoj u kućnim uslovima postaje veoma skupa i zahteva veliko angažovanje. Potrebno je uposliti više osoba koje će raditi po smenama. Ne zaboravite da postoje i slobodni dani i godišnji odmori. Neko, praktično treba da živi sa ovom starijom osobom, ali i to nije dovoljno jer ne sme od nje da se odvoji. Tada treba da je zameni druga osoba. Možda je malo neprikladno poređenje, ali kao što dete u nekom uzrastu ne možete ni na trenutak ostaviti samo, tako je i sa starijim osobama kojima je i fizičko i mentalno zdravlje znatno narušeno.

Na kraju, svi oni koji su bili skeptični prema staračkim domovima kao pojmu, uviđaju da su oni idealni u ovakvim situacijama. Starija osoba nikad nije ni sama ni usamljena. Stalno ima društvo drugih korisnika doma i osoblja. Uvek neko o njoj brine, starajući se o tome da redovno i na vreme uzima prepisanu terapiju, da ima zdrave obroke, da svaki dan boravi na svežem vazduhu i da se šeta ako je u stanju. Takođe, tu su redovne kontrole lekara u domu za stare, dok je osoba svakodnevno pod nadzorom medicinskog osoblja.

M. K.