U Srbiji verovatno najmanji prinos jabuke u prethodnih 10 godina

- Poslednjih sedam, osam godina proizvodnja jabuke u Srbiji je neisplativa, pričam konkretno za centralnu Srbiju. U Vojvodini je malo bolje situacija, jer imaju pristup vodi i mogu da zalivaju. Ovde nemamo te mogućnosti, možemo da se oslonimo samo na arterijske bunare koji nisu beskonačnog kapaciteta, a pumpe zalivaju male površine - kaže ovaj šumadijski voćar.

Jabuke koje su bile boljeg kvaliteta uskladištio je za sada u svoju hladnjaču. Ipak, najveći deo ovogodišnjeg roda je samleven i spreman za rakiju.

- Nismo imali računicu da prodajemo industrijsku jabuku, jer ne pokriva ni osnovni trošak radnika, cena joj je oko 18 dinara po kilogramu. Zarade ove godine nema. Konzumna jabuka otkupljuje se za 45 do 60 dinara po kilogramu, a uvozna košta od 70 do 100 dinara za kilogram, pa vidite - kaže Glišić.

Ništa bolja situacija nije ni u drugim voćarskim regionima. Direktor zadruge Voćar iz Slankamena, Nikola Kotarac, kaže da je kod njih rod ove godine manji za oko 30%.

- Poslednje tri godine su jako teške. Uvozna jabuka, poljska, makedonska, preplavila je naše markete - ističe on.

Kooperanti ove zadruge uzgajaju jabuku na oko 600 hektara, uglavnom su to sorte ajdared, greni smit, zlatni i crveni delišes, gala.

- Kapaciteti naše hladnjače su u ovom trenutku 70% popunjeni. Nećemo je ove godine otvarati, nećemo prodavati jabuku po ovoj ceni. Želeli bismo da cena bude viša u idućoj godini, ali to se u ovoj državi nikada ne zna - ističe.

Glišić kaže da je zabrinut za budućnost proizvodnje ovog voća:

- Ako se nastavi ovaj trend sa cenom jabuke i uvozom, mislim da će brzo doći do krčenja zasada, prvenstveno u Šumadiji, što će se preneti na ostatak zemlje. Nismo konkurentni u proizvodnji, jer se velika količina ovog voća uvozi.

Kao dugogodišnji voćar, pomno prati i cene sadnog materijala:

- Trenutno se sadnica jabuke može naći za 60 dinara, a pre je koštala i do 200 dinara, a uvozna do 5 EUR. U odnosu na pre 10 godina kada je bila ekspanzija sadnje, sada se ne posadi ni deseti deo toga.

Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da smo prošle godine proizveli 381.000 tona jabuke, a ove ćemo imati 320.000 ili 330.000 tona.

- To je u poslednjih 10 godina verovatno najmanji prinos koji je ostvaren. U odnosu na prošlu, 10% do 15% će biti manji - navodi on.

Kako pojašnjava, na umanjenje prinosa najviše su uticale niske temperature i mraz:

- Najviše se odrazilo u najrazvijenijem voćarskom regionu, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, ali i u subotičko-horgoškom regionu, čak i u Južnom Banatu. Drugi razlog slabijih prinosa su štete od grada, kao i dugotrajna suša. Dosta je teška situacija.

Bolesti su, dodaje, dodatno ugrozile proizvodnju.

- Ove godine došlo je do napada grinja, ali i do pojave fizioloških oboljenja, kao što su gorke i lenticelarne pege. Bila je niska relativna vlažnost vazduha, nije bilo dovoljno vode, kalcijum nije prešao iz listova u plodove, zbog čega je masovno došlo do pojave ovih oboljenja - kaže ovaj stručnjak i napominje za kraj da će ovo biti veliki problem u narednom periodu kada se plodovi budu iznosili iz hladnjača.