Šta se sve menja za PDV obveznike od 1. januara?

Skupština Srbije trebalo bi do kraja novembra da usvoji set poreskih zakona koji su u direktnoj vezi sa strukturnim reformama i najavljenim unapređenjem poslovnog okruženja. Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu finansija Slavice Savičić, za privredu su veoma važne izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer donose postepeno uvođenje svih preduslova za preliminarnu PDV prijavu.

Takođe, jedna od ključnih izmena Zakona o PDV-u odnosi se na preciziranje situacija kada se promet dobara i usluga ne smatra izvršenim. Ovo uključuje prenos celokupne ili dela imovine bez PDV-a, ako sticalac nastavlja istu delatnost. Propis se odnosi i na zamenjena dobra u garantnom roku, što više ne podleže dodatnom oporezivanju.

Besplatni poslovni uzorci i reklamni materijal u ograničenim količinama sada se jasno definišu kao oslobođeni PDV-a. Ukoliko se uslovi za izuzeće u roku od tri godine promene, sticalac je u obavezi da naknadno obračuna PDV, što donosi dodatnu odgovornost poslovnim subjektima.

Za sve koji posluju sa izmenama cena ili osnovice zakon sada detaljnije reguliše procedure. Ako dođe do povećanja cene, obveznici moraju odmah da obračunaju i prijave dodatni PDV. Smanjenje cene moguće je samo uz pismenu potvrdu klijenta da je izvršio ispravku odbitka prethodnog PDV-a.

Kada je reč o uslugama čija je naknada uključena u carinsku vrednost uvezenih dobara, osnovica za PDV sada će biti razlika između ukupnog iznosa naknade i iznosa uključenog u carinu. Ovo je posebno važno za preduzeća koja se oslanjaju na uvozne aktivnosti.

Kada se osnovica za promet dobara i usluga menja – bilo da je smanjena ili povećana – poreski obveznici su u obavezi da isprave odbitak prethodnog poreza. Posebno su regulisane situacije kao što su smanjenje avansa, storniranje računa ili korekcija na osnovu sudskih poravnanja. Novina je i to što se korekcije moraju izvršiti u periodu u kom je osnovica promenjena.

Poljoprivrednici će imati pravo na PDV nadoknadu koja iznosi 8% od vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda i usluga. Isplata će se vršiti u novcu, a obveznici koji vrše otkup ovih dobara i usluga dužni su da izdaju priznanice.

Iako poljoprivrednici čiji promet ne prelazi osam miliona dinara neće biti obveznici PDV-a, oni mogu dobrovoljno da se odluče za ovu obavezu, čime stiču pravo na odbitak prethodnog poreza i druge pogodnosti. Odluka o uvođenju ove obaveze važi minimum dve godine.

Novine u zakonu podrazumevaju i to da svaki obveznik PDV-a mora da vodi detaljnu evidenciju, obračunava i plaća PDV u skladu sa zakonom, kao i da blagovremeno podnosi poreske prijave. Uvođenje jasnih procedura za evidenciju i obračun omogućiće lakšu kontrolu i efikasniju naplatu PDV-a.

Oni koji u prethodnih 12 meseci ostvare promet veći od osam miliona dinara moraju se evidentirati za PDV u roku od pet dana od dostizanja tog limita. Propust u registraciji vodi ka službenom evidentiranju od strane poreskog organa.

Kada je reč o prestanku obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost, za sve one koji više ne ispunjavaju uslove za plaćanje PDV-a zakon predviđa proceduru za brisanje iz evidencije.

U tom slučaju poreski obveznici moraju podneti zahtev za brisanje najmanje 15 dana pre prestanka delatnosti, dok u slučajevima statusnih promena pravni sledbenici preuzimaju obaveze.