Fruškogorski odmor uz kuglof, paprikaš i lov na šakala - Beočin, Sremski Karlovci i Irig zajedničkim projektom razvijaju seoski turizam
Ko se zaželeo tamburaša, vina ili vojvođanske kuhinje, može da bira mesto za odmor sa severne strane Save i Dunava. Ako poželi da usput obiđe i neku etno-kuću ili salaš, još uvek ne mora mnogo da se premišlja – izbor je veliki. Međutim, kad u ravnicu stigne gost sa namerom da ulovi šakala, da se zasladi na Festivalu kuglofa, kroz široke šorove ode "Milici u pohode", na etno-pijaci pazari kecelju ili čarape, ili da se oseti kao plemić u austrougarskom dvorcu, sve to ne može naći u jednom mestu.
Zbog toga su se tri opštine – Beočin, Sremski Karlovci i Irig, udružile na zajedničkom projektu unapređenja ruralnog turizma - kako bi gostima pružili priliku da se upoznaju sa znamenitostima celog kraja. A sa druge strane, i kako bi sremački poljoprivrednici, zanatlije i ugostitelji imali što više posla.
Da bi putnik koji stigne podno Fruške gore znao gde se peče najbolja rakija, gde se krčka srneći paprikaš a gde prodaju kobasice, šunke i marmelade, najpre je bilo neophodno napraviti bazu svih pružalaca usluga i proizvođača tradicionalnih proizvoda, ali i otvoriti informativni centar. Tako je u centru Beočina nikla "Sremska suvenirnica" – kućica koja služi kao informativni centar.
Nadalje, štampani su katalozi i kreiran zajednički sajt, a kao završni deo, osmišljene su dve dvodnevne rute "Fruškogorski odmor" koju su sremci ponudili turstičkim organizacijama.
- U programu koji smo napravili ponuđene su izuzetno raznovrsne aktivnosti – od obilaženja vinarija i restorana tradicionalne kuhinje, posećivanja različitih manifestacija, u zavisnosti od dela godine, do obilaska kulturnih znamenitosti, manstira, crkava... Verujem da će fruškogorsko podnožje biti zanimljivo turističkim agencijama i da će nas ubrzo uvrstiti u svoje programe – kaže za "eKapiju" Jelena Pašćan, predstavnica opštinske uprave Beočin.
Najbolje guščije pero
Ko je ljubitelj lova, na padinama Fruške gore najbolje će se provesti u februaru – lovačka društva iz Banaštora, Čerevića i Beočina svake prve subote ovog meseca organizuju lov na šakale, a ove godine to su učinili po 15 put. Kome nije do hajki i "trka" po šumi, neka dođe u oktobru na izbor najlepšeg gusana, guske i guščijeg pera u iriške Šatrince. Ako mu i to nije po volji, tu je uvek Festival kuglofa – poslednjeg vikenda u junu Karlovčani peku tradicionalne nemačke kolače.
Naravno, tu su i mnoga druga nadmetanja – vinara, ribolovaca, sportista, slikara i drugih, tako da cela godina u ove tri opštine ispunjena različitim sadražajima, pa će i najzahtevniji turisti moći da pronađu nešto za sebe.
Verski turizam
Opština Irig poznata je po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, i neprocenjivom duhovnom bogatstvu čak osam manastira. Novo Hopovo, zidano krajem 15. veka, bilo je dom Dositeja Obradovića, a tu su i Ravanica (Vrdnik), Grgeteg, Krušedol, Velika i Mala Remeta, Jazak i Staro Hopovo.
U rodnoj varoši prve srpske gimnazije – Sremskim Karlovcima smešten je Patrijaršijski dvor čiji je ikonostas oslikao čuveni Uroš Predić. Tu je Saborna crkva Svetog Nikole, Kapela gospe od mira, u kojoj su nekada Austrija, Poljska i Venecija pregovarale sa Turskom, kao i Karlovačka bogoslovija Svetog Arsenija u kojoj je smešten Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti
Beočin je dom Molitvenog doma islamske zajednice, dok je u Lugu, najmanjem mestu opštine, smeštena Slovačka evangelistička crkva, u Čereviću je Rimokatolička crkva Svetog Josipa. U opštini je i dva manstira iz 16. veka – Beočin i Rakovac.
Kulturne manifestacije koje se obeležvaju o ovom delu Vojvodine, između ostalih su književni susreti "Milici u pohode", u Vrdniku, Sremskokarlovačka likovna kolonija akvarela i crteža, a tu je Smotra horova duhovne muzike u Čeroviću.
Od pokrajine 3,3 miliona dinara
Projekat "Razvoj ruralnog turizma u opštinama Beočin, Sremski Karlovci i Irig", čija je realizacija počela u januaru ove godine, sa 3,3 miliona dinara finansirao je Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju.
- Naš krajnji cilj jeste razvijanje malih porodičnih gazdinstava, jer je gašenjem velikih industrijskih sistema u gradovima veliki broj ljudi i u ruralnim sredinama ostao bez posla. Zato ih mi motivišemo da "proizvode" ono što mogu da prodaju, a to su turističke usluge – smeštaj, uz proizvodnju hrane i suvenira specifičnih za ove krajeve – kaže nam Jelena Pašćan.
Ona dodaje da će kroz organizovanje Etno-pijaca (svake nedelje u drugom mestu) proizvođači bez posrednika spajati sa kupcima.
Fedor Pušić iz Agencije za ruralni razvoj Iriga, koja je takođe bila partner u projektu, dodaje da je prednost ovog programa što se u njegovoj realizaciji može angažovati veliki broj ljudi različitih zanimanja.
- Od januara do septembra za 20 polaznika organizovano je 10 radionica o seoskom ali i verskom turizmu, koji je naš veliki turistički potencijal – kaže nam Pušić.
On otkriva da se nada kako će se, sa daljim razvojem i većom prodajom tradicionalnih proizvoda kao i hrane, proizvođači i zanatlije moći i da se udružuju u zadruge.
Mapa : Manastir Mala Remeta
M.S.