Rad od kuće, jedan od ključnih zahteva kandidata u razgovoru za posao, još nije uređen zakonom

Od pandemije koronavirusa, rad od kuće postao je obavezni deo radne nedelje u mnogim firmama. Pandemija je prošla, ali se nisu svi vratili u kancelarije. Danas je najviše onih koji sa poslodavcem imaju dogovor o povremenom radu od kuće, ili kombinovanu radnu nedelju. Dok pobornici kancelarijskog rada tvrde da je odlazak na posao važan zbog socijalizacije i interakcije među zaposlenima, oni koji više vole rad od kuće kažu da su tako produktivniji. Kako bilo, rad od kuće je jedan od ključnih zahteva kandidata u razgovoru s potencijalnim poslodavcem. Ali, nije regulisan zakonom.

Kad neko mnogo radi, zli jezici kažu da "beži od kuće". Danas nije malo onih koji mnogo rade, ali - od kuće. Tatjani je već deset godina, dom i kancelarija.

- Mnogo sam produktivnija kada radim od kuće, jer nemam ometanja sa strane. Mogu sama da organizujem vreme, a u neku ruku i sebi da se posvetim – da vodim računa o tome kako se hranim - priča Tatjana Feodorović, predstavnica prodaje za Jugoistočnu Evropu.

Feodorovićeva kaže da odlazak u kancelariju ima ograničenja, kao i da ne može da nosi stvari, poput hrane od kuće, jer bi izgledala kao "pokretni frižider".

- S obzirom na to da imam i porodicu, prednost je da ako mi se dete razboli, mogu da ostanem kod kuće. S druge strane, ne moram da prebacujem posao na kolege jer mogu određeni deo da odradim od kuće - ističe Tatjana.

Mnogi evropski sindikati, naročito nemački, nisu krili otpor prema radu od kuće. Smatrali su ga etički pogrešnim, navodeći da je dolazak u firmu vid socijalizacije.

Mnoge kompanije izabrale su srednje rešenje pola-pola: i kuća i firma.

- Veliki broj zaposlenih bira i dalje da dolazi u kancelariju više od 50 odsto vremena. Možda osećaju da mogu lakše i efikasnije da završe posao sa kolegama jer imaju interakciju. Socijalizacija, koja je nedostajala, dosta znači, pogotovo nakon prvog perioda od kraja korone - navodi Tamara Obradović iz JTI Srbija.

Rad od kuće je i zakonodavno sporan. U mnogim evropskim zemljama to pitanje nije uređeno zakonom, kao ni u Srbiji, ali ga samo delimično pokriva Zakon o radu.

- To praktično nije zakonsko rešenje. Donet je vodič u vidu smernica, koji bi trebalo na jednostavan način da pokaže kako bi mogo rad od kuće praktično da se organizuje. Otvoreno je i pitanje bezbednosti prilikom donošenja novog Zakona o bezbednosti iz javnog rada, gde je zakonodavac pokušao da definiše rad od kuće - kaže Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njenim rečima, rad od kuće bi trebalo najpre da bude regulisan između zaposlenog i poslodavca.

To je, međutim, kao Pandorina kutija – od obezbeđivanja opreme, određivanja radnog vremena, pitanje motivacije.

Da će morati da se reguliše i zakonom, ukazuje i to što je mogućnost rada od kuće uz dobru platu, sve češće zahtev poželjnih kadrova na razgovoru za posao.