Glas o vinu Traminac stigao daleko

Po svemu sudeći sorta traminac je dobila ime po mestu Tramin u Južnom Tirolu (Severna Italija). U jednom francuskom dokumentu za podizanje vinograda iz 14. veka spominje se pod imenom savanjin. U 16. veku se u većoj meri raširila u Francuskoj. To potvrđuje da se radi o vrlo staroj sorti. Ima pretpostavki da joj je pradomovina Egipat iz vremena faraona, što se zaključuje po nekim nalazima iz grobnica drevnih vladara. Ima izvora koji kažu da traminac dolazi iz severne Grčke, odakle je prenesena u Italiju.

Najviše se gaji u Srednjoj i Zapadnoj Evropi, blizu severnih granica gajenja vinove loze. Svuda je visoko cene. Na Balkanu je odavno priznata. Ne zna se koje i kada doneo. U bivšoj Jugoslaviji bila je u svim vinogorjima u kontinentalnom delu zemlje. Najviše je sađena posle Drugog svetskog rata, u vreme masovnih uvođenja širokorednih i visokih sistema uzgoja. U fruškogorskom vinogorju zauzimala je drugo mesto među kvalitetnim sortama, odmah iza rizlinga italijanskog, a ispred sovinjona i burgudca belog. Poslednjih decenija, u vreme velike krize našeg vinogradarstva, brzo je napuštena, i danas je gotovo nestala. U drugom periodu u kom se grožđe otkupljivalo i plaćalo na kile, plemenite sorte poput traminca, koje po pravili daju mali rod, naglo su napuštene.

Srećom, to doba je iz nas, Traminac nije zaboravljen i zahvaljujući vinogradarima i vinarima, kao što je porodica Đurđić, ovo plemenito piće ponovo stiže na naše stolove. Traminac, iz vlastitog vinograda, koji je upravo stupio na rod, prvi je i zasad jedini u ponudi sremskokarlovačkih vinara. Na radost mnogih ljubitelja i poznavaoca Bahusove kapljice.

Ima veliki broj sinonima. Kod nas su najčešći crveni traminac i mirisavi traminac. U Nemačkoj je zovu Traminer, Gewurzttraminer i Klevner. U Francuskoj Savagnin Rose, Edeltraube, Rotclevner. U svetskoj organizaciji za lozu i vino, čije je sedište u Parizu, dogovoreno je da njen primarni naziv bude Sauvignon Rose. U Italiji je poznat kao Traminer Roso, u Austriji Traminer, u Mađarskoj Piroš Traminer, u češkoj Traminer Červeny, u ZND Traminer Rosovij.

Na Fruškoj gori obično sazreva u drugoj polovini septembra. U lošim godinama nakuplja 20% šećera, inače znatno više. Kada prezri ostaje bez dovoljo kiseline. Rađa 7-8 hiljada kilograma grožđa, retko kada 10 hiljada. Vino je vrlo karakteristično, veoma aromatično i lako prepoznatljivo, najčešće sa niskim kiselinama. To se izbegava ranijom berbom, kako grožđe ne bi prezrelo i ostalo bez kiselina, jer se tada od njega može dobiti samo visokoalkoholno, neharmonično vino, žute boje. Boja mu je jača nego kod drugih belih vina i kreće se od zelenkastožute do zlatnožute s ružičastim odsajem.

Fruška gora je Bogom dana za traminac. Glas o njemu stigao je daleko, hvale ga čak i u rodnom kraju te vinske loze. U Traminu, gradiću između Trente i Bolcane u italijanskom delu Tirola, gde je ova sorta navodno rođena, uvek su isticali i hvalili fruškogorske Tramince, a za onaj iločki kažu da je najbolji na svetu.

Vino koje je pred nama najava je povratka stare slave ovog vina iz fruškogorskih vinograda. Zanimljivo je da je on do sada bio miljenik izključivo društvenog sektora, u privatnim vinogradima traminca nije bilo. U vreme kada je privatnicima bilo zabranjeno da proizvode i flaširaju svoje vino, on i nije imao šanse da postane njihovo čedo.

U obnovi vinograda, koji i država stimuliše poslednjih godina, porodica Đurđić ocenila je da ovo vino ima šanse. Svojim neponovljivim mirisom, koji je čar zemljišta, sorte i podneblja, on je unapred osigurao sebi mesto za našim stolovima, naročito u svečanim trenucima. Miljenik je, pre svega, među ženama, što je dovoljna garancija njegove sigurne budućnosti. Pristaje uz svako fino jelo. Traži da se prema njemu odnosite sa poštovanjem, kao prema ličnosti koja je neko. Uživajte prvo u njegovoj boji, provucite mu aromu kroz nos i onda ispijajte gutljaj po gutljaj. Bićete kraljevski nagrađeni i poželećete da to opet i opet ponovite.

Ovo je zapravo svečano vino, pa ga treba piti u svečanim zgodama i uz birana jela. Decenijska iskustva govore da je najveća sloga između njega i rečnih i morskih riba. Pravi partner je svim belim mesima.

(Autor teksta: Pera Samardžija)