Nešto je trulo u biznis modelu striming servisa
Komentari
(Foto: Unsplash/CardMapr.nl)
Da li ste gledali seriju "Kaos", sa Džefom Goldblumom u ulozi paranoičnog Zevsa u trenerci, koji sumnja da su se svi urotili da ga svrgnu sa trona? Ako niste - ni nemojte! Ne zato što je serija loša, dapače, svideće vam se toliko da će vam teško pasti to što neće biti druge sezone. Naime, Netflix je "ugasio" dalji rad na ovoj seriji samo šest nedelja (!) nakon što se pojavila na platformi.
Kako kažu izvori, "Kaos" je otkazan jer nije dostigao Netflix-ove standarde gledanosti. Najviše pregleda serija je imala tokom druge nedelje emitovanja a tada ju je pogledalo gotovo šest miliona ljudi, čime je dospela na treće mesto na listi najgledanijih. U top 10 ostala je još mesec dana međutim, ovaj niz se smatrao nedovoljnim da se "Kaos" obnovi i u drugoj sezoni.
Ovo je konačni dokaz da je "nešto trulo u biznis modelu striming servisa". Pogotovo kada se prisetimo šta je striming nudio ranije: neograničeno gledanje kvalitetnih serija i filmova u sopstvenom toplom domu. Danas, imamo rastuće troškovi pretplate ( i bizarne planove, u kojima iako plaćate dobijate reklame, koje da biste ukinuli morate da plaćate još više) i promenljiv kvalitet sadržaja. Tu je i pritisak i žurba da pokušate da pogledate seriju, pre nego što nestane, usled neprekidne poplave sadržaja.
Sa toliko visokoprofilnih serija koje su otkazane nakon jedne sezone ("Kaos", "The Acolyte", "Lockwood & Co", "The Midnight Club", da spomenemo samo nekoliko), jasno je kao dan: da bi izbegao "sekiru" moraš biti trenutni mega hit. Striming servisi očekuju od publike da gleda sve odmah, da bindžuje epizode čim serija izađe, kako bi pokazala i dokazala svoj interes. Čak ni pohvale kritike nisu garancije da će serija doživeti nastavak.
Groblje polu-završenih ideja
To se, donekle, oduvek dešavalo - u SAD, recimo, u vreme dominacije kablovske televizije, obožavaoci su pomno pratili nedeljne rejtinge kako bi mogli da predvide da li bi njihova omiljena serija mogla naglo da završi. Ali to je bilo vreme ograničenih broja kanala i emitovanja jedne epizode nedeljno. Striming, s druge strane, je nudio nešto potpuno drugačije: plaćaš (prvobitno mnogo nižu) naknadu da bi imao pristup "hramu" serija za svačiji ukus, a kada i kako gledaš je potpuno do tebe.
Prisetimo se samo početaka Netflix-a - kada su ekskluzivno emitovali dodatne sezone popularne serije "Arrested Development", ugostili voljene "Gilmore Girls", a gledaoce kupili serijama "House of Cards" i "Orange is New Black" koje su specijalno snimane za njih. Međutim, danas, i on a i ostali striming servisi deluju kao groblje polu-završenih ideja, na brzinu snimljenih kriminalističkih dokumentaraca i takmičenja u pravljenju kolača ili uređenja kuća.
Bindžuj odmah!
Zapravo, način na koji se od nas očekuje da se odnosimo prema medijima danas je prilično kompleksan. Nije dovoljno samo gledati seriju; od nas se zahteva da budemo obožavaoci, da bindžujemo serije odmah ili gledamo filmove u bioskopima na dan premijere, a zatim da "mobilišemo" i druge da gledaju. Čini se da ako nešto volimo, postoji određeni nivo javne podrške koji treba da pružimo kao zaštitu od mogućeg otkazivanja ili brisanja.
Filmska i TV industrija (čitav šoubiznis, bolje rečeno) danas se zasniva na superfanovima, a čak nije ni bitno da li su to zaista iskreni ljubitelji ili toksični fanovi, koji traže zamerke i glasno negoduje na mrežama ukoliko nešto, na velikom ili malom ekranu, nije po njihovom ukusu. Problem leži u rastućoj finansijalizaciji svega: sama stvar postaje manje važna od novca koji se može vezati za nju.
Ako "pozitivni fanovi" mogu da generišu više novca - što je veliki zahtev i marketinška odgovornost koja ne bi trebala da bude na njima - serija će o(p)stati; ako toksični fanovi mogu da koštaju kompaniju više novca, serija ili film će biti otkazani. Ovo prosečnog gledaoca stavlja u čudnu, ambivalentnu situaciju: serija može biti otkazana ako nema dovoljno trenutnog hajpa i gledanosti, ali takođe ne može nužno biti spašena strašću i obožavanjem gledalaca.
Sudbina serija u rukama misterioznih algoritama
Ova jednačina postaje još bizarnija i nerealnija kada se u nju uključi i faktor vremena. Nekima od danas najpopularnijih serija trebalo je nekoliko sezona da nađu svoju publiku. Primera radi, "Breaking Bad" jedva da je bila popularna tokom prve tri sezone, sve dok nije prešla na Netflix, gde je sa poslednje dve sezone stekla kultni status. "The Wire" nije bila veliki hit sve dok se nije završila. Svi još uvek traže "sledeću Igru prestola", uprkos tome što je "Igra prestol" postala "Igra prestola" tek sa uzbudljivim finalom treće sezone i "Crvenim venčanjem".
S obzirom na to kako se striming industrija razvija, čini se da je sudbina serija u rukama misterioznih algoritama i finansijskih kalkulacija. U tom slučaju, možda je bolje gledati serije koje su se već završile ili već znate da su otkazane i u koliko tačno epizoda ćete moći da uživate. Tako ćete izbeći da vam Džef Goldblum u trenerci slomi srce.
Tagovi:
Netflix
Džef Goldblum
Kaos
The Acolyte
Lockwood Co
Lockwood and Co
The Midnight Club
Arrested Development
Gilmore Girls
House of Cards
Orange is New Black
Breaking Bad
The Wire
Igra prestola
striming platforme
strimig servisi
biznis model striming platformi
bindžovanje
otkazivanje serija
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.