Marinko Ukropina, generalni direktor kompanije "SGS" – Čovek od reči

(Marinko Ukropina)

U životu, kao i u sportu, ne predaje se do poslednje sekunde utakmice. Košarkaš i nekadašnji prvotimac "Primorja" iz Herceg Novog, koji osim biznisa nalazi vreme za rekreaciju i beletristiku. Hercegovac, koji se odlično snašao u svetu. Marinko Ukropina, generalni direktor švajcarske kompanije SGS u Beogradu, u razgovoru za "eKapiju" otkriva kako je dva puta obišao svet, kako je bio i "rob i robovlasnik", i koliko je u poslu i u životu važan integritet.

- Porodica Ukropina potiče iz Hercegovine, nedaleko od Trebinja, i pominje se od davne 1650. godine. Preci moje familije su se doselili u Boku Kotorsku pre 250 godina. Ja sam odrastao u Herceg Novom, gde sam završio gimnaziju. Roditelji su mi bili prosvetni radnici i mogu da kažem da su me spartanski vaspitali, ali su me naučili da uvek moram da se izborim za ono što zaslužujem – počinje priču Marinko Ukropina i naglašava da od detinjstva trenira košarku, što je bilo i očekivano, s obzirom na visinu od skoro 2 metara.

Posle gimnazije odlučio se da upiše elektrotehniku u Beogradu, a taj prijemni pamti kao najteži ispit u životu, jer je 800 kandidata pretendovalo na 240 mesta, od kojih je 100 bilo rezervisano za vukovce.

- Pamtim lepe studentske dane. Osim univerzitetskih obaveza igrao sam i košarku za tim Elektrotehničkog fakulteta. U tom periodu sam zaradio i prvi džeparac praveći lampe od abažura koje sam prodavao u beogradskoj Fontani. Lampe su lepo išle i uspeo sam da u studentskoj sobi napravim "radionicu" – dodaje naš sagovornik i ističe da je zahvalan sestri koja ga je vodila kroz studentski život.

Kao mladi inženjer obreo se u firmi "Minel transformatori" u Ripnju, koja je tada poslovala sa celim svetom.

- Pet godina sam proveo putujući na relaciji Vračar-Ripanj. U autobusu sam, ako se saberu pređeni kilometri, prošao celu zemljinu kuglu. To je bila odlična inženjerska škola. Vremenom sam se zainteresovao za kontrolu kvaliteta, pa sam kasnije prešao u "Jugoinspekt" i odmah bio poslat u Irak da "primim" veliku termoelektranu koju su gradili Koreanci, a gde su opremu isporučivali Japanci, Amerikanci i Englezi.

(Proslava desetogodišnjice uspešnog poslovanja)

Drugi put je prošao svet kao inspektor i direktor sektora za mašine u "Jugoinspektu" kontrolišući elektro-energetsku opremu širom zemljine kugle.

- U "Jugoinspektu" smo krajem osamdesetih i početkom devedesetih okupili ekipu za implementaciju, tada novih standarda, sistema menadžmenta kvalitetom i pozvali stručnjake kompanije "Lloyd" da nam u Srbiji održe predavanje. Prvi akreditovani seminar o sistemu upravljanja kvalitetom, prema standardu ISO 9001, održan je u Jagodini, a prve sertifikate su 1993. godine dobili "FADIP" "Hemofarm", "Trayal", "Prvi partizan"...

Kasnije su rasli i razvijali se, a 1993. godine grupa od 8 ljudi je odlučila da formira sopstvenu firmu "AQA konslating". Za svega 3 godine postali su vodeća konsalting kompanija sa ukupno 25 sertifikata, što je tada bilo pola izdatih u Srbiji.

- Napravili smo saradnju sa kompanijom SGS i to su bili prvi inostrani sertifikati u našoj zemlji. SGS je 2001. godine rešio da osnuje firmu u Srbiji i meni su ponudili da je oformim. Posle izvesnog razmišljanja sam odlučio da posle statusa robovlasnika postanem rob – kaže u šali Ukropina.

(SGS je učestvovala u akciji "Bitka za bebe")

Uređen sistem, definisan razvoj i pravila, bili su odlučujući faktor da iz preduzetničkih voda ode u veliki sistem.

- SGS Beograd je počeo da radi u avgustu 2001. godine. Centrala nije postavila visoke ciljeve, jer ih nije ni očekivala u našim ekonomskim uslovima, ali smo mi krenuli da razvijamo posao i već deset godina im donosimo profit veći od očekivanog. Osim toga, kompanija nije za ovih 10 godina ni jednom zakasnila u redovnoj isplati plata zaposlenima, niti u uplati svih poreza i doprinosa državi. Prosečan rast nam je 25%, imamo 110 stalno zaposlenih radnika, a u pikovima sezone za nas radi oko 250 ljudi.

Zadovoljstvo rezultatima predstavništva u Beogradu pokazala je centrala kompanije SGS, kada su 3 člana borda, od kojih 2 potpresednika, povodom proslave desetogodišnjice rada u Srbiji, našem sagovorniku poklonili košarkašku loptu i dres br 10, sa potpisima članova borda i menadžmenta ove vodeće svetske kompanije koja broji 67.000 zaposlenih.

SGS je deset godina poslovanja u Srbiji proslavio i ulaskom u novu poslovnu zgradu, gde će biti otvorena akademija za kvalitet.

- Do sada smo u opremu investirali 2 mil EUR. Naš cilj je da nastavimo sa daljim razvojem i ulaganjima u opremu i laboratorije i da postanemo pravi centar za kvalitet i zaštitu potrošača.

Navike uspešnih ljudi

- Uspešan menadžer mora biti u dobroj kondiciji, a ja svoju održavam na košarkaškom terenu i u bazenu. Svako jutro kada sam u Beogradu, pre posla plivam u jednom beogradskom hotelu. Poenta je da sve, pa i vežbanje, radite u kontinuitetu. Jer samo tako, baš kao i u poslu, rekreacija može da vam bude partner ka uspehu.

Redovno prati NIN-ovu nagradu, voli da čita bestselere koji su vezani za biznis. Osim toga, zanimaju ga filozofske i sociološke knjige, a Paulo Koeljo je obavezno štivo na odmorima. Najomiljenija knjiga koju je više puta pročitao je "Sedam navika uspešnih ljudi" od Stivena Kovija.

- Sumirane su navike koje bi čovek trebao da usvoji da bi bio uspešan. Svaki put joj se vraćam kada treba da se razračunam sa samim sobom. Ja se vodim time da prvo moraš biti prema sebi iskren i pošten, da definišeš ko si i gde si, kako bi bio primer za drugog. Svi odnosi traju onoliko koliko međusobno jedno u drugo ulažemo. Kada samo jedna strana ulaže, onda veza i poverenje nisu ni stabilni ni dugoročni. To se odnosi i na emotivne i na biznis kredite.

Njegov životni moto je da ličnim primerom pokaže da su jedino proaktivni ljudi odgovorni. Samo oni postižu zadate ciljeve.

- Moj cilj pre 10 godina bio je da SGS u Srbiji bude bolji od predstavništva u Mađarskoj, što smo i ostvarili. Sada smo četvrta od 14 zemalja u regionu i to je izuzetan uspeh. Borba traje do kraja utakmice, a sportska pravila su veoma jasna - ili vrediš ili ne vrediš - ili znaš ili ne znaš da daš koš. Do cilja treba doći poštenim metodama – integritetom – poručuje sagovornik "eKapije".

Marinko Ukropina ima četiri ćerke iz dva braka. Oženjen je Gordanom sa kojom ima Ninu i Vanju. Iz prethodnog braka ima Ivanu i Dejanu. Najstarija ćerka ima 28, a najmlađa 10 godina.

M.K.