Šta su to uljni škriljci, o kojima se kao o litijumu pričalo da su "srpsko blago"?
Komentari
Ilustracija (Foto: Jaromir Chalabala/shutterstock.com)
Narodni poslanici u Skupštini Srbije tri dana unazad raspravljaju o predlogu Zakona o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je tražila opozicija, tražeći njime da se zabrani eksploatacija litijuma i bora.
Brnabić je rekla da, sudeći po predlogu zakona, uljni škriljci mogu da se iskopavaju u Srbiji, iako je njihova eksploatacija zabranjena u Francuskoj, Škotskoj, Irskoj, Holandiji i Španiji.
Šta su uljani škriljci?
Uljani ili uljni škriljci dobijaju se rudarenjem, a dalje se prerađuje kako bi se dobili tečni ugljovodonici. To su sitnozrne sedimentne stene koje sadrže značajne količine kerogena - čvrste smeše organskih hemijskih jedinjenja.
Korišćeni su u industrijske svrhe još od 17. veka, a od 19. veka koriste zbog sadržaja ulja koje se upotrebljava i kao niskokvalitetno gotivo za proizvodnju električne energije. No, izuzimajući one zemlje koje poseduju značajna ležišta uljnih škriljaca njihova upotreba za proizvodnju električne energije nije preterano raširena.
Izvor su i za proizvodnju sintetičke sirove nafte.
Sem za dobijanje električne energije, uljani škriljci se koriste i za proizvodnju cementa, a neki uljani škriljci pogodni su izvor sumpora, amonijaka, gline, sode pepela i naholita koji nastaju kao nusprodukti vađenja ulja iz škriljaca. Mogu se takođe koristiti za proizvodnju uranijuma i drugih retkih hemijskih elemenata. Gas iz naftnih škriljaca takođe se može koristiti kao zamena za prirodni gas.
Iskopavaju se tradicionalnim tehnikama podzemnog rudarstva ili površinskim kopanjem.
Gde je tu Srbija?
Planom Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica za 2022. godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca, pisala je tada eKapija.
Kako je tada govorio izvršni direktor za tehničke poslove Resavice Branko Đukić - predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja.
Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, naveo je Đukić, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca.
Plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira i ranije od 2022. godine, a 2012. godine država je tražila i konsultanta za taj projekat i godinu dana kasnije najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao.
Uljnih škrljica ima u 23 basena u Srbiji, a upravo je područje u Aleksincu najbogatije tom sirovinom.
O uljnim škriljcima govorio je u intervjuu za Danas još 2012. godine tadašnji ministar u Vladi Mirka Cvetkovića – Oliver Dulić, koji je navodio da je reč o "projektu za naredne decenije i generacije koje dolaze, pa ga nikako ne treba povezivati sa dnevnom politikom". Zalaganje za iskopavanje uljnih škriljaca nastavila je nadalje i ministarka u vladama oko SNS-a Zorana Mihajlović.
Pročitajte još:
- Vaskrsava projekat vađenja uljnih škriljaca u Aleksincu - Šta je sa ugljem?
- Aleksinački uljni šejlovi ne mogu da zamene uvoznu naftu
- Uljni škriljci su blago Srbije, zavide vam mnogi u EU, poručio austrijski ministar
- NIS uskoro kreće u eksploataciju uljnih škriljaca - U prvoj fazi projekta planirano ulaganje od 300 mil EUR
Austrijski ministar saobraćaja i inovacija Norbert Hofer okarakterisao ih je 2019. kao blago Srbije.
Ko je sve i zašto zabranio iskopavanja uljnih škriljaca?
Francuska je 2011. zabranila iskopavanja uljnih škriljaca, Danska i Bugarska 2012. godine, a zatim Holandija 2015. i Nemačka 2017. godine.
"Fracking" - tehnika dobijanja gasa iz uljanih škriljaca smatra se kontroverznom tehnikom ekstrakcije jer uključuje ubrizgavanje koktela vode i hemikalija pod visokim pritiskom u zemlju kako bi se gas vratio na površinu. Ovakav proces može izazvati zemljotrese, ali i ozbiljno naštetiti ljudskom zdravlju i životnoj sredini, piše Independent Europe.
Ovaj medij je pisao da izveštaji pokazuju da ova tehnika izlaže obližnje stanovništvo rizicima od teških bolesti, uključujući leukemiju među decom, a studija iz 2019. je otkrila da je "proizvodnja gasa iz škriljaca u Severnoj Americi tokom protekle decenije možda doprinela više od polovine svih povećanih emisija iz fosilnih goriva na globalnom nivou".
Gorepomenute zemlje su upravo zbog zabrinutosti za životnu sredinu zabranjivale "fracking" jedna za drugom, dok su je Norveška i Švedska proglasile ekonomski neodrživom. U Poljskoj, u kojoj su obavljena mnoga istraživanja, energetske kompanije odustale su uljanih škriljaca navodeći da su rezultati bušenja razočaravajući, piše Independent Europe.
Nakon potresa u Lankaširu 2019. godine, Velika Britanija je takođe odlučila da uvede moratorijum na ovu rudarsku aktivnost, dok se ne pojave novi dokazi da se to može bezbedno obaviti.
Rat Rusije i Ukrajine, koji je dovela do pada isporuke ruskog gasa Evropi za 75%, poveo je raspravu o vraćanju uljanih škriljcima.
Tagovi:
JP Resavica
Branko Đukić
Oliver Dulić
Zorana Mihajlović
Norbert Hofer
reka Moravica
uljni škriljci
uljani škriljci
uljni šejlovi
litijum
jadarit
bor
iskopavanje litijuma
iskopavanje uljnih škriljaca
iskopavanje bora
Zakon o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima
tečni ugljovodonici
kerogen
proizvodnja sintetičke sirove nafte
fracking
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.